Različitost je oduvek bila snaga Balkana 1

Ona je ukazala da je brine što umetnici imaju nacionalističke predrasude. Prema njenim rečima, takvi umetnici se „plaše da izvuku glavu iz peska“ i nezamislivo je da neko može da se naziva umetnikom, a u isto vreme da bude nacionalista ili rasista.

– Problem kod postojanja ovakvih ljudi jeste u tome što onemogućavaju drugim ljudima da sarađuju. Oni čak targetiraju ljude koji sarađuju, optužujući ih da nisu pravi Srbi ili Albanci, i to se događa unazad 20 godina – ukazuje Krasnići.

Interesantno je to da je ona inspirisana saradnjom sa srpskim umetnicama i aktivistkinjama došla na ideju da organizuje festival FemArt.

– Sarađivala sam sa dosta ženskih umetnica i aktivistkinja iz Srbije. Učestvovala na srpskim festivalima, sa svojim predstavama, godinama unazad. Mislim da sam među prvim ženama režiserima sa Kosova koje su nastupale u Beogradu – istakla je ona.

Objasnila je da je FemArt, feministički festival na Kosovu, bilo veoma izazovno organizovati u patrijarhalnom društvu. Prema njenim rečima, u pitanju je konstantna borba. Ideja joj je bila da stvori kvalitetan program koji bi izložio ljude feminizmu, razbio stereotipe ne samo rodne, već i one koji se tiču percepcije feminizma.

– Prve godine FemArt festivala mnoge umetnice i aktivistkinje iz Srbije su učestvovale. Svake sledeće godine broj posetilaca i učesnika se povećavao. U poslednje tri godine FemArt je postao jedan od najznačajnijih festivala na Kosovu i uspeli smo da inspirišemo mnoge ljude, podržali mlade umetnike i doveli raznovrsne autore ne samo iz Evrope, već i širom sveta, iz Azije, Afrike – kazala je ona i najavila da će ovogodišnji festival biti održan od 10. do 15. juna. Na njemu će biti predstavljene predstave, filmovi, izložbe, „street art“, koncerti, radionice, paneli u Prištini.

– Festival privlači ljude koje inspiriše borba za ljudska prava i žele da čuju o problemima vezanim za ženska prava i tranzicionu pravdu na Balkanu. On povezuje ljude ne mareći za to odakle dolaze – ukazuje Krasnići i dodaje da festival provocira narod sa ovih prostora da preispita svoju „unutrašnju“ ali i javnu istinu.

Ona navodi da se od žena često zahteva kontradiktornost, da budu jake i da glume žrtve. Ona ipak želi da bude prepoznata kao žena koja uspeva da prevaziđe izazove, i različitost na Balkanu posmatra kao vrlinu.

– Diverzitet, iako treba da bude, nije viđen kao bitna tema na Kosovu. Posmatra se kao nešto što nam je nametnula međunarodna zajednica. Nije viđena ni kao snaga koju Balkan ima već se posmatra kao deo konflikta. Želim da razbijemo stereotip i da pokažemo da je različitost oduvek bila snaga Balkana. Da uz pomoć nje možemo da se krećemo napred i napravimo ovo mesto boljim ne samo za bogataše, već za sve ljude – kazala je Krasnići.

Umetnike sa Kosova posmatraju kao manje vredne i pametne

– Dok sam putovala po Srbiji, za mene Srbija nije samo Beograd i Novi Sad, već mnogo više. Zaključila sam da su problemi saradnje slojeviti. Institucionalno, mi nemamo saradnju, a druga barijera je jezik. Ja govorim srpski tako da mi je lakše da komuniciram sa aktivistima i umetnicima. Postoje brojni izazovi koje nije lako prevazići – ističe ona i konstatuje da je brine to što se umetnici sa Kosova, posle svega što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji, i dalje posmatraju kao manje vredni, manje profesionalni i manje pametni nego umetnici iz BIH, Makedonije, Hrvatske, koji dolaze da rade u Beograd, i nažalost, zaključuje „mi nismo na toj listi“.