Foto: Vuk Jeremic

Govoreći o sindromu „zarobljene države“ u pravosuđu, Boljević je istakla da postoji nekoliko kanala za kontrolu ustanova, kojih su svesni u Evropi.

– Evropska unija sama često odstupa od svojih bazičnih prinicipa. Pre sedam, osam godina EU je zarad izručenja haških optuženika načinila ustupak državi i nije reagovala na reformu pravosuđa. Slično je i sada sa izmenama Ustava i sporazumom o normalizaciji odnosa sa Kosovom – kazala je Dragana Boljević uz opasku da „neće oni živeti ovde“.

Ipak, govoreći o mišljenju Venecijanske komisije o Ustavnim amandmanima, predsednica Društva sudija Srbije je istakla da je iznenađena i da je očekivala da će se trgovati vladavinom prava.

– Venecijanska komisija je uhvatila Ministarstvo pravde sa rukama u pekmezu i poručila da to neće moći – navela je Boljević.

Govoreći o „zarobljenoj državi“ iz bezbednosnog aspekta, Miroslav Hadžić, predsednik UO Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je kazao da ima smisla otvoriti debatu o tome da li je postojao period kada Srbija nije bila zarobljena država.

– U sektoru bezbednosti vidljivo je odsustvo ikakvih zamisli o reformama sistema. Kod nas se radi samo o reorganizaciji, nema nikakvih novina. Ovde se samo menjaju likovi, a posledica toga je ukidanje i ono malo profesionalne autonomije – istakao je Hadžić.

Prema njegovim rečima, svedoci smo ponovne politizacije i ideologizacije vojske, policije i bezbednosnih službi.

– Vraća se partijski model sektora bezbednosti. Upravo iz tog razloga vođa je svoje najbliže čauše postavio da rukovode tim sistemima – istakao je Hadžić, poentirajući konstatacijom da najveća bezbednosna pretnja po građane dolazi od režima, kako ovog, tako i prethodnih.

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je primetio kako je u našem društvu sve veći raskorak između normativnog i stvarnog i da to poprima farsične dimenzije.

– Ovde se dosta govori o političkoj volji da se primeni neki zakon. To je besmisleno. O političkoj volji može da se govori pre usvajanja nekog zakona. Jednom kada stupe na snagu, zakoni se moraju poštovati. Ovde postoji politička volja da se ne poštuju zakoni – istakao je Šabić.

Na istu temu naslonila se i novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza, tvrdeći da Srbija ima dobro ocenjene medijske zakone koji najznačajnije medijske institucije ignorišu.

– Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je zadužen da nadgleda sprovođenje zakona, ali članovi ovog tela otvoreno odbijaju da to čine. U tom kontekstu, mi već godinu dana pričamo o usvajanju medijske strategije – kazala je Skrozza.

Govoreći o potrebi da se kroz razgovor sa vlastima dođe do kompromisa, Skrozza je istakla da to ne može da se čini tako što bi se kršio Ustav.

– Ko je Suzana Vasiljević da se bavi izradom medijske strategije? Ta osoba je lično ugožavala slobodu medija i sada taj egzekutor medija treba da radi na novoj strategiji – rekla je Skrozza uz opasku da razume kolege koji su otvoreni za razgovore „zato što smo na izumiranju“.

Vlast živi od lažnih vest

Komentarišući najave da će se osnovati komisija za borbu protiv lažnih vesti, Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme je izjavila da je to bizarno, pošto ova vlast živi na lažnim vestima. „Svaki nastup visokih državnih zvaničnika je svojevrsna lažna vest. Uostalom, postoji jednostavniji i jeftiniji način da se to uradi. Prosto, treba pozvati pet urednika medija na kafu u Pionirski park i reći im da prestanu sa objavljivanjem lažnih vesti“, navela je Skrozza.