Foto: Medija reform centar

Stručnjaci su kazali da bi jedna od glavnih antizagađivačkih mera trebalo da bude gasifikacija, ali da je potrebno menjati i režim saobraćaja, praviti što više zelenih površina, te povećati korišćenje gasa u radu Gradske toplane i energetsku efikasnost zgrada. Na prekjučerašnjoj tribini nisu učestvovali predstavnici gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Instituta za zaštitu zdravlja, iako su bili najavljeni i potvrdili dolazak.

– U Nišu ne postoji adekvatan monitoring zagađenosti vazduha i katastar zagađivača, tako da ne možemo sa potpunom sigurnošću tvrditi ko su najveći zagađivači, osim što teorijski možemo zaključiti da su to kućna ložišta, gradski saobraćaj ili Gradska toplana, u okviru koje  funkcionišu tri toplane i 11 kotlarnica od kojih većina i dalje radi na mazut. Mreža mernih stanica, odnosno raspored mernih mesta u gradu, nije adekvatan. Od 2012. u gradu se uopšte ne meri zagađenost ugljen monoksidom, te takvi podaci i ne postoje- rekla je profesorka Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević.

Ona je kazala da Niš nije jedini grad u Srbiji koji se po zagađenosti vazduha nalazi u najnižoj- trećoj kategoriji, tako da država taj problem mora da rešava sistemski, bez obzira što je zaštita od aero zagađenja u nadležnosti lokalnih samouprava. Niš, recimo, nema sredstva za subvencije za priključivanje domaćinstava na gas, koje je za građane prilično skupo, tako da bi država morala da pomogne.

Đorđević je precizirala da, prema dostupnim podacima, Niš spada u treću kategoriju po prekomernoj zagađenosti vazduha, pogotovu česticama PM 2,5 i PM 10, još od 2010. godine. Izuzetak su 2012. i 2013. godina, kada je ovaj grad bio u najboljoj, prvoj kategoriji, ali je pitanje koliko su takvi rezultati verodostojni pošto je tada prestalo praćenje koncentracije ugljen monoksida u vazduhu.

Na tribini se moglo čuti i da je osnovni uzrok zagađenja „energetsko siromaštvo“, a da nijedna mera iz aktuelnog niškog Akcionog plana održivog energetskog razvoja „do danas nije primenjena“. U tom planu je između ostalog navedeno da bi novoizgrađene zgrade trebalo da koriste obnovljive izvore energije, a da bi zidovi i prozori postojećih zgrada trebalo da budu toplotno rekonstruisani do 2020, što se ne događa. Za takvu toplotnu rekonstrukciju predviđeno je 40 miliona evra, od kojih je grad trebalo da obezbedi jednu četvrtinu.

Niški Institut za javno zdravlje od početka ove godine uopšte ne kontoliše kvalitet vazduha jer mu je istekao ugovor sa Gradom. U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine kazali su da se koncentracija štetnih PM čestica ipak prati, i to na dva merna mesta u gradu, koja su u sastavu državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine. Uskoro bi trebalo da bude raspisana nova javna nabavka za izbor instituta koji će detaljnije kontrolisati kvalitet niškog vazduha. Na tribini je upozoreno i da je ozbiljan problem što ovaj Sekretarijat ne obaveštava javnost o prekoračenju koncentracija zagađujućih materija, što mu Zakon o zaštiti vazduha nalaže.

Posetioce tribine na stepeništu Medija reform centra dočekali  su “Kabina za disanje“ i crne kese sa natpisima „svež planinski vazduh“. Neposredno pre početak debate postavili su ih pripadnici „Niške urabne gerile“, poznati po satiričnim akcijama kojima ukazuju na različite probleme u gradu.

Apoteke nemaju efikasne maske protiv zagađenja vazduha, one hirurške ne pomažu

– Postoji koleracija između zagađenja i masovnih nezaraznih plućnih bolesti, kao što su opstruktivni bronhitis ili emfizem pluća, koji je primarni rak pluća- rekao je na tribini pulmolog Goran Janković. On je kazao da hirurške maske, koje građani povremeno koriste, ne mogu da ih zaštite od zagađenog vazduha, već je jedina zaštita maska 3M, koja se ne može naći u apotekama. Prema najnovijim istraživanjima, čestice PM 10 i PM 2,5 odgovorne su ne samo za nastanak respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, već i kancerogenih, imunoloških i bolesti endokrinog sistema.

Povezani tekstovi