Foto: FoNet/ MSP

Pre svih na onom u kojem je nekadašnji šraf u ratno-zločinačkom sistemu, tokom devedesetih, i danas ministar u vladi čiji gotovo svi predstavnici negiraju ne samo genocid u Srebrenici, nego svako zlodelo koje je Miloševićeva Srbija počinila na prostoru bivše Jugoslavije.

Ivica Dačić izjavio je nedavno da bi „Hrvatskoj bilo bolje da se prvo suoči sa sopstvenom prošlošću i da prestane da relativizuje genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima počinjen tokom Drugog svetskog rata u NDH, kao i da slavi progon Srba u Oluji“. „Srbija je svoje zločince kaznila i nastavlja da ih kažnjava“, kazao je Dačić, odgovarajući na izjavu hrvatske šefice diplomatije Marije Pejčinović Burić, koja je kazala da je Srbija nespremna da se suoči sa pitanjima iz prošlosti“.

– Izjava Ivice Dačića je samo nastavak politike negiranja zločina i nepoštovanja postojećih sudskih presuda za ratne zločine. Prvo, netačno je da je Srbija svoje zločince kaznila jer većina do sada osuđenih osoba iz Srbije su odgovarale pred Međunarodnim ad hoc sudom u Hagu, a ne pred domaćim sudovima, pri čemu je Srbiji trebalo više od decenije da osobe poput Ratka Mladića i Radovana Karadžića uhapsi i isporuči Hagu, zbog čega su evropske integracije ove zemlje bile usporene – smatra Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

On za naš list pojašnjava da danas u Srbiji ne postoji nijedan sudski slučaj za ratne zločine usmeren na visokorangirane oficire vojske i policije koji su učestvovali u ratnim zločinima.

– Samo jedan od takvih primera je stopiranje istrage o odgovornosti LJubiše Dikovića za zločine u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije na Kosovu 2015. godine nakon otvorene pretnje Tomislava Nikolića tadašnjem tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću. Tako su stopirana suđenja za ratne zločine u Srbiji, dok su sa druge strane osuđeni ratni zločinci, poput Lazarevića, Pavkovića, Šainovića, Šešelja i Mladića postali novi-stari heroji. U tom smislu je netačan i drugi deo rečenice Dačićeve izjave da Srbija nastavlja da kažnjava zločince – ističe naš sagovornik.

Milosavljević napominje da je dodatni problem to što državni zvaničnici, poput Dačića i predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, negiraju pravosnažne presude i relativizuju zločine dajući legitimitet javnoj promociji ratnih zločinaca, umesto da su im izjave usmerene ka položaju porodica žrtava i izgradnji mira.

– Opomena u vidu godišnje rezolucije Evropskog parlamenta kroz amandman o genocidu u Srebrenici je zakasnela ali važna reakcija, koja treba da podstakne Srbiju da promeni svoje zakonodavstvo, odnosno Krivični zakonik, tako da svako negiranje ratnih zločina koje se odnosi na presude svih međunarodnih sudova bude sankcionisano. Takođe, Srbija bi morala, s obzirom na obaveze iz Poglavlja 23, da promeni obrazovne kurikulume nastave istorije tako da oni budu u skladu sa presudama međunarodnih sudova. Na taj način ratni zločinci ne bi bili heroji mladih, a u društvu bi bila moguća debata o suočavanju s ratnim nasleđem u kojoj bi izgradnja dugoročnog mira na bazi poštovanja žrtava bila moguća – zaključuje za Danas Marko Milosavljević.