Deo elite nije odustao od velikosrpskog projekta

Osim Evropske komisije, na sličan trend upozorio je i Serž Bramerc, glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nekolicinu puta tokom 2019. godine izjavio da je širom Balkana, samim time i u Srbiji, prisutno negiranje zločina i veličanje ratnih zločinaca, komentariše za Danas islamolog Ivan Ejub Kostić odnos državnog aparata prema ratno zločinačkoj prošlosti Srbije, u protekloj godini.

Ono što je iznimno važno, napominje Kostić, jeste da je Bramerc naglasio da je tako nešto posebno prisutno u političkoj areni gde političari ne da ne rade na suočavanju sa zločinačkom prošlošću, već sasvim suprotno, služe se njenom promocijom kako bi sakupili poene kod građana.

„Navedene Bramercove reči najbolje nam ilustruje kako su tokom 2019. godine od strane vladajućih političara i državnih institucija tretirani osuđeni ratni zločinci Vojin Lazarević i Nebojša Pavković. Osim toga, u prorežimskim medijima (Politici, Informeru i Novostima) sistematski se sprovodi brutalna kampanja za reviziju dešavanja tokom 90-ih godina među kojima su najeklatantniji primeri slučaj „Tuzlanske kapije“ i „sudbina sarajevskih Srba“. Takođe, odnos spram presude Haškog tribunala Karadžiću nepogrešivo nam pokazuje narativ kojim se neoradikalski državni vrh u Srbiji vodi. Naslovnice apsolutno većinskog broja medijskih kuća bile su tada preplavljene naslovnicama poput „Haški zločin! Radovanu Karadžiću doživotna!“, ili, „Ovo nema nikakve veze sa pravdom“, ističe Ivan Ejub Kostić za naš list.

Sagovornik Danasa, koji je i jedan od autora godišnjeg izveštaja o Islamofobiji u Evopi“, s druge strane, napominje da što se tiče opozicije, „tu imamo komplikovaniju situaciju ali suštinski ne značajno drugačiju nego što je to slučaj za pozicijom“.

– Stranke okupljene oko Saveza za Srbiju kao ni do sada nisu pokazale spremnost da javno iznesu osude počinjenih zločina tokom 90-ih godina, već su neke od njih, poput Srpskog pokreta Dveri, veličale osuđene ratne zločince kao svoje heroje. No, isto tako opozicija koja je okupljena oko Građanskog fronta, koja je aktivna na mnogim poljima u borbi protiv trenutnog režima, bi morala da bude značajno glasnija u afirmaciji suočavanja sa prošlošću, koja je, čini se, u potpunosti ostavljena nekolicini nevladinih organizacija – zaključuje sagovornik Danasa.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji ocenjuje za Danas da je srpske elite nisu odustale od velikosrpskog projekta.

– Nije se odustalo od velikosrpskog projekta i pored toga što se međunarodni i nacionalni sudovi obelodanili činjenice, ne samo u sklopu presuda, već i s neverovatnom bazom prikupljenih dokumenata, svedočenja, dokumentarnih filmova… ICTY (Međunarodni sud za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji) međutim nije raspolagao mehanizmom kojim bi obavezao zemlje u region, pre svega Srbiju da se ozbiljno pozabave njegovim nasleđem. Osim toga međunarodna zajednica je ceo problem svela na krivičnu odgovornost – smatra Sonja Biserko. Sagovornica Danasa ističe da je takav pristup omogućio Beogradu da svoju interpretaciju prema kojoj „Srbija nije učestvovala u ratu“, kao i da je, recimo rat u Bosni bio „oslobodilački rat Srba“ nametne kao zvaničnu.

– Zato su ratni zločinci proglašeni herojima koji su se žrtvovali za srpske interese. Zbog toga, na primer, Šešelj kristališe taj stav koji ogoljava srbijansko društvo i njegove elite, jer izostaju ozbiljne reakcije na njegove primitivne reakcije. On je slavljen kao pobednik Haškog tribunala mada je optužen za zlošine nad Hrvatima u Hrtkovcima – kaže predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Cinično je, podseća sagovornica Danasa, da je lider radikala otvorio svoju kancelariju usred Hrtkovaca i da nastavlja sa istom retokorikom.

– Na delu je i revizija čitavog XX veka, što dodatno stvara haos u glavama mladih. Sagledavanje istorije samo iz pozicije žrtve, onemogućava ozbiljan dijalog kako o prošlosti tako i o budućnosti. Osim toga potencira se trauma i neguje težnja za osvetom što u regionu trajno održava tenziju – kaže Biserko za Danas. Dodaje da to samo produbljava tenzije u regionu, jer ne postoji, kako kaže, ni minimum spremnosti da se činjenice objektivizuju i da se dođe do zajedničkog razumevanja nedavne prošlost, posebno brutalnog raspada Jugoslavije.

Milanović: Vučić je ratni kabadahija

Ratovi iz devedesetih, posebno položaj bivših boraca i odnos prema Srbiji, su među temama kampanje za predsedničke izbore u susednoj Hrvatskoj. Bivši premijer Hrvatske Zoran Milanović rekao je u nedavnom televizijskom duelu sa aktuelnom predsednicom države Kolindom Grabar Kitarović da predsednika Srbije Aleksandra Vučića nikada nije zvao da poseti Hrvatsku, niti bi to uradio prilikom inauguracije, ali je dodao da bi „sa ljudima iz Srbije trebalo raditi“. U duelu kandidata koji će učestvovati u drugom krugu predsedničkih izbora Milanović je rekao da sa Srbijiom treba raditi, a „ne grliti se, pa onda rigati vatru“. Na pitanje voditelja da li misli da Srbiji treba blokirati na evropskom putu, Milanović je odgovorio odrečno. „Ne mislim, ali Srbija ima nesreću da je vodi jedan ratni kabadahija. Taj čovek je vodi u ime beogradske čaršije, ali to nije srpska država i narod. Ja u Srbiji vidim partnera, tu rade hrvatske firme“, kazao je Milanović. Predsednik Vučić je odbio da komentariše Milanovićeve reči. „Čekaću da se završe izbori, pa ću onda da komentarišem“, rekao je Vučić.