Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je 26. decembra prošle godine optužnicu protiv Joje Plavanjca i Narančić Zdravka, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Kako se ukazuje u optužnici, Narančić je, kao pripadnik čete Vojne policije 11. krupske lake pešadijske brigade i kao stražar u vojnom zatvoru u Osnovnoj školi „Petar Kočić“, opština Bosanska Krupa, u prvoj polovini avgusta 1992. dozvolio ulazak u zatvor Plavanjcu, pripadniku Vojske Republike Srpske (VRS), i na taj način mu pomogao da iz neposredne blizine pucanjem iz automatske puške liši života 11 civila bošnjačke nacionalnosti.

Narančić je ključem koji mu je bio poveren kao stražaru otključao ulazna vrata škole, pri čemu je Plavanjac prvo u zatvoru tražio pritvorenog Predraga Praštala, koji je prethodnih dana lišio života njegovu majku Savku, pa kako je Praštalo već bio odveden u pritvor u Banja Luku, Narančić je otključao vrata prostorije u kojoj su držani zatvoreni civilni bošnjačke nacionalnosti, iako je bio svestan da će Plavanjac izvršiti nasilje uključujući i ubistva. Plavanjac je to i učinio, tako što je odmah po otvaranju prostorije pucanjem iz automatske puške u zatvorene civile lišio života 10 lica – Rasima Kaltaka, Nezira Kaltaka, Enesa Kaltaka, Emsuda Kaltaka, Ferida Kaltaka, Fadila Alijagića, Edina Alijagića, Mirsada Omića, Rasima Nasića i Ismeta Ćehajića.

Narančić i Plavanjac su, zatim, zajedno otišli do druge prostorije zatvora u kojoj su takođe držani zatvoreni civili bošnjačke nacionalnosti, pa je Narančić glasno zatražio da izađe Tofik Sedić, pa kada je on izašao, Plavanjac ga je odveo u fiskulturnu salu, pitajući ga zašto je zaustavljao njegovog strica Miću Plavanjca, a zatim ga je ubio pucanjem iz automatske puške. Na kraju je Narančić omogućio Plavanjcu da nesmetano izađe iz zatvora i prostorija škole, a potom da tela ubijenih civila u večernjim časovima toga dana budu odvezena iz škole. Tela su 2006. pronađena i ekshumirana iz prirodne jame zvane „Zvečarka“ na području Lušci Palanke, opština Sanski Most.

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u sredu, 4. aprila je održano pripremno ročište (zatvoreno za javnost) u predmetu protiv Dragana Maksimovića, protiv koga je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu 26. decembra prošle godine. On se tereti da je kao pripadnik izviđačke čete Prve birčanske brigade VRS, tzv. „Šekovačke garde“, ubio pet civila bošnjačke nacionalnosti.

Glavni pretres je zakazan za 25. april. U optužnici se navodi da je Maksimović 16. februara 1992. došao pred nedovršenu privatnu kuću u mestu Caparde, tadašnja opština Kalesija, u vlasništvu Muhameda Bećirovića zvanog Sead, u nameri da pronađe i liši života civile bošnjačke nacionalnosti. On je, prema optužnici, ušao u kuću i pucajući iz automatske puške ubio Senadu Bećirović, njenu maloletnu kćerku Sandu (1989), Neziru Bećirović i njeno dvoje maloletne dece – Rahmana (1986) i Denisa (1988).

Prijava zbog ratnog zločina na Ovčari

Zagreb // Protiv bivšeg pripadnika JNA, 45-godišnjeg državljanina Srbije, podneta je krivična prijava zbog sumnje da je počinio ratni zločin, objavio je MUP Hrvatske. Kako se navodi, sumnja se da je on 20. novembra 1991. godine u hangaru na poljoprivrednom dobru „Ovčara“, učestvovao u zlostavljanju i ubistvima zarobljenika dovedenih iz vukovarske bolnice, te ubio više osoba, među kojima i jednog Francuza. U saopštenju se navodi da je kriminalističkom istragom utvrđeno da je osumnjičeni oktobra 1991. posle okupacije vukovarske gradske četvrti Sajmište, učestvovao u odvođenju i ubistvu sedam civila, od kojih se troje još vode kao nestale osobe. S drugim pripadnicima neprijateljskih jedinica na lokaciji Grabovo/Vorginac, udaljenoj oko kilometar od hangara, učestvovao je u streljanju 200 zarobljenika, a posmrtni ostaci 193 zarobljenika su dosad identifikovani, navodi MUP. S obzirom na to da je osumnjičeni državljanin Srbije nedostupan, hrvatski MUP ističe da će policija u saradnji s nadležnim telima u Hrvatskoj i inostranstvu, „maksimalno pojačati mere traganja“ da bi on bio priveden nadležnim pravosudnim telima Hrvatske.

Bivši pripadnik VRS osuđen u SAD

Vašington // Američke vlasti su osudile na kaznu zatvora od 18 meseci Milana Trišića (55) iz Severne Karoline, jer u svojoj aplikaciji za zelenu kartu nije naveo da je bio pripadnik snaga bosanskih Srba koje su učestvovale u genocidu u Srebrenici 1995. Na sudu je priznao da je kao pripadnik Bratunačke brigade učestvovao u različitim nezakonitim aktivnostima, kao što su premlaćivanje, zarobljavanje i transport bošnjačkih zarobljenika. Tokom suđenja je priznao i da je Bratunačka brigada bila jedna od jedinica odgovornih za genocid u Srebrenici. Na izdržavanje kazne biće prebačen u BiH.

„Trnje“ i „Lovas“ ove sedmice

Beograd // Pred Višim sudom u Beogradu sutra bi trebalo da bude nastavljeno suđenje u predmetu „Trnje“ u kome se Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina terete se da su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ), 25. marta 1999. u selu Trnje (Suva Reka, Kosovo) ubili 27 civila albanske nacionalnosti. Optuženi opstruiraju suđenja izostankom sa ročišta, pravdajući se zdravstvenim razlozima i medicinskom dokumentacijom koju im izdaju vojne zdravstvene ustanove.

Takođe, u četvrtak i petak, 12. i 13. aprila, nastavlja se suđenje i za zločin u Lovasu. Milan Devčić i još devet optuženih terete se da su, kao pripadnici JNA, formacije „Dušan Silni“ i lokalne vlasti, tokom oktobra i novembra 1991. u Lovasu (Hrvatska) lišili života 44 civila hrvatske nacionalnosti. U martu 2017. počelo je iznošenje završnih reči stranaka iako je optužnica podignuta još 2007. godine.