Ratnim zločincima nije mesto u institucijama

Ova odluka Haradinaja izazvala je oštre kritike i kosovskog i srpskog civilnog sektora, koji tvrde da je ovaj potez prvenstveno loš za građane Kosova, kao i da ratnim zločincima nije mesto u Vladi Kosova. Selimi je bio osuđen za ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. godine, i to na zatvorsku kaznu od sedam godina. Nedavno je pušten na uslovnu slobodu nakon što je odslužio više od pet godina kazne, a juče je izjavio da je dobio poziv za razgovor sa tužilaštvom tzv. Specijalnog suda za zločine OVK sa sedištem u Hagu. Selimi očekuje da će razgovor biti obavljen sledeće sedmice, navodeći da ne zna u kakvom svojstvu je dobio poziv, kao svedok ili osumnjičeni.

Goran Miletić iz Civil Rights Defendersa, ističe za Danas da je moguće učešće u javnom životu onih koji su osuđeni za najteže povrede ljudskih prava, kao i da ne postoje prepreke za to.

– Međutim, čini se da u regionu presuda za ratne zločine postaje neka vrsta preporuke i u najmanju ruku svi oni koji su osuđeni za ratne zločine su veoma poželjni u javnom životu. Tako je i ovog puta sa Seljimijem, a nama ostaje da čujemo obrazloženje ovakvog poteza, koji je prvenstveno loš za građane Kosova – ukazuje Miletić, dodajući da će Srbija ovaj potez Haradinaja „zloupotrebiti kao dokaz da su dobri odnosi Srbije i Kosova nemogući“.

Inicijative mladih za ljudska prava Kosova i Srbije osudile su odluku Haradinaja da imenuje Selimija za političkog savetnika, navodeći da osobama koje su počinile ratne zločine nije mesto u kosovskim institucijama. Inicijative su ocenile kao zabrinjavajuće i strogo neprihvatljive izjave kosovskih zvaničnika u kojima Selimija opisuju kao heroja albanskog naroda.

„Osim što ga je premijer Kosova velikodušno prihvatio u svoj kabinet, drugi državni zvaničnici su nakon njegovog otpusta posetili Selimija i opisali ga kao heroja albanskog naroda“, navodi se u saopštenju Inicijative mladih za ljudska prava Kosova i Inicijative mladih za ljudska prava Srbije, koje pozivaju sve političke aktere na Kosovu da se prestane sa glorifikacijom ratnih zločinaca u političkom i javnom životu.

Godišnjica napada na Merkale

Sarajevo – Članovi porodica žrtava, preživeli, brojne delegacije i građani Sarajeva odali su počast Sarajlijama koji su na jučerašnji dan, 5. februara 1994. poginuli na sarajevskoj pijaci Markale, javio je klix.ba, preneo Fonet. Tog kobnog februara, nešto posle 12.30 sati, sa položaja Vojske Republike Srpske ispaljena je granata, od čije eksplozije je poginulo 68 osoba, a teže ili lakše ranjeno 144 ljudi. Drugi napad na pijacu Markale, podseća RSE, dogodio se 28. avgusta 1995. kada je poginulo 37, a ranjeno 90 ljudi.

Knjiga o zločinima nad Srbima u Hrvatskoj i na Kosovu

Beograd – Knjiga „Ratni zločini nad Srbima u Hrvatskoj (1991-1995) i na Kosovu i Metohiji (1998-2004)“ predstavljena je juče u Beogradu, a na predstavljanju je rečeno da je ona poziv svim nadležnim institucijama da rekonstruišu tragična zbivanja i popišu sve žrtve, javila je Beta. Naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju Milan Golić rekao je na konferenciji za novinare da knjiga ima cilj da prikaže tu temu na sadržajan način, ali bez preteranih vrednosnih sudova, jer žrtve i zločini dovoljno govore sami za sebe. Predsednik komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da je tema o kojoj se piše, nešto o čemu treba da se priča, i da knjiga predstavlja mehanizam da ljudi shvate širinu i razmeru zločina koji su se desili.