U Skupštini će biti sve sami obožavaoci ratnih zločinaca 1Foto: BETAPHOTO/ LUKA FILIPOVIĆ

Činjenica je da su se na izbornim listama nalazili ratni huškaši i haški osuđenici jasno ukazuju na moralni pad i neosetljivost prema žrtvama Miloševićeve politike od koje se, nažalost, još gotovo niko nije distancirao, ocenjuje za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, u odgovoru na pitanje kako će se buduća vlast i sastav parlamenta odraziti na suočavanje sa ratnom prošlošću i stepen nacionalizma u društvu.

Novi sastav Skupštine, dodaje sagovornica Danasa, ne ohrabruje da će na tom planu biti napretka.

– Kako glavnu ulogu i monopol u tom procesu ima država i nacionalne elite, a u funkciji navodne zaštite identiteta srpskog naroda, prostor koji se otvorio za dijalog o prošlosti neposredno posle 2000. godine, dolaskom naprednjaka zatvoren je, kao i svaka mogućnost za objektivizaciju nedavne prošlosti. Srpske elite ni jednog momenta nisu pomerile svoje stanovište kada je reč o odgovornosti za ratove devedesetih, posebno nakon što je i Rusija snažno stala iza njega – ističe Biserko za naš list.

Prema njenim rečima, u obradi prošlosti srpska elita ne polazi od bilansa, odnosno od činjenice da je nacionalni projekat završio u zločinu. Umesto pravljenja bilansa, srpska elita je, napominje Biserko, u fokus svojih prioriteta stavila relativizaciju odgovornosti i negiranje rada Haškog i drugih sudova koji su u velikoj meri obelodanili primarnu odgovornost Srbije za brutalni raspad Jugoslavije.

– Njena nespremnost da se okrene sebi dovelo je do toga da je njena sadašnjost ispunjena porazima, frustracijama i poniženjima. Tokom poslednjih decenija Srbija je izgubila temelj na kome gradi svoje dostojanstvo i samopoštovanje. Koncept tranzicione pravde nikada suštinski nije prihvaćen, niti je za to usvojena strategija koja bi društvo vodila ka prevladavanju prošlosti. Umesto toga nastavljen je kontinuitet sa nacionalizmom odnosno projektom koji je davno definisan, a koji je Milošević spremno prihvatio. Sve ukazuje na to da će odnosi u regionu i dalje biti napeti i da nema prostora za nadu da će se stvari kretati na bolje. Proces suočavanja je transgeneracijski i prema tome, fokus bi trebalo da bude na novim generacijama – zaključuje Sonja Biserko za Danas.

Đorđo Žujović, član LDP, ističe za Danas da pošto su se u skupštini našli sve sami obožavaoci ratnih zločinaca i pripadnici škole negiranja ratnih zločina, jasno je kako ce uticati na suočavanje sa ratnom prošlošću.

„Vučić i Dačić kao stari đaci svojih bolesnih učitelja i novi izdanak lažnog srpskog patriotizma Šapić, to je najbolje ogledalo svega što se u Srbiji danas događa, a pošto su do juče nosili majice sa Šešeljevim likom, pravili skupove podrške Karadžiću i Mladiću ili se grlili sa Šljivančaninom, onda i ne treba neki odgovor. Vučić je ispunio svoj san, napunio je Skupštinu ljudima po svojoj meri, poslušnim i bolesno ambicioznim“, kaže sagovornik Danasa.

Međutim, dodaje Žujović, Vučić je uradio i ono što je bilo njemu veoma važno – očistio je Skupštinu od svakog glasa koji ne bi da čuje „većinska Srbija“, a jedan od tih glasova je i suprotstavljanje politici veličanja ratnih zločinaca. „A da li će se ikad više takvi glasovi naći u Skupštini? Bojim se nikad više, naprotiv. Teško će se i u javnosti čuti“, zaključuje Đorđo Žujović za naš list.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.