Foto: Bojan Cvejić

Kako nam je rečeno, Viši sud u Beogradu nikako nije mogao da donese odluku o preuzimanju krivičnog gonjenja jer to isto pitanje nije u nadležnosti tog suda. Na naše pitanje ko je nadležan za slučaj radikala, iz Višeg suda nam je rečeno da oni ne mogu da se izjašnjavaju o tome ko je funkcionalno nadležan za preuzimanje krivičnog gonjenja odnosno preuzimanje optužnice Mehanizma za međunarodne krivične sudove, „da li je u pitanju Osnovno javno tužilaštvo, Više javno tužilastvo ili Tužilaštvo za ratne zločine, imajući u vidu da Viši sud u Beogradu nije nadležan da odgovara na takvo pitanje, jer postupa isključivo u slučaju da postoji optužni akt koji je prihvaćen od strane nekog funkcionalno nadležnog tužilaštva“.

Podsetimo, pre nego što je krajem prošle godine „zatvorio vrata“, Haški tribunal prosledio predmet protiv Radete i Jojića Mehanizmu za međunarodne krivične sudove u Hagu. Potom je Mehanizam polovinom februara pozvao zvanični Beograd da se izjasni o spremnosti da preuzme proces protiv dvoje radikala i dao Srbiji rok od 30 dana.

Radeta i Jojić se terete da su vršili pritisak na dvojicu svedoka tužilaštva da svedoče u korist lidera radikala Vojislava Šešelja, nudeći im protivusluge. Treći optuženi, Jovo Ostojić je u međuvrmenu preminuo. Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu zaključio je 18. maja prošle godine da prema Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje radikala. Viši sud je, naime, zaključio da postoji pravna obaveza Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj, jer se terete za nepoštovanje suda. Inače, Interpol je raspisao crvene poternice sa nalogom za hapšenje Radete i Jojića.