Šta piše u Predlogu zakona o poreklu imovine i posebnom porezu? 1Foto: FoNet/ Vlada Srbije Slobodan Miljević

I dok predlagač tvrdi da će zakon smanjiti „profitabilnost koruptivnih aktivnosti“, stručna javnost upozorava na rupe koje bi mogle da obesmisle napore da se stane na put praksi neprijavljivanja dohotka.

Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kako je pun naziv ovog dokumenta, predviđa da će zakon sprovoditi posebna organizaciona jedinica Poreske uprave (PU).

NJihov zadatak biće da utvrđuju nezakonito stečenu imovinu, pojam utvrđen ovim zakonom, koji predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.

Kako bi bili u stanju da obave taj zadatak, svi državni organi, kao i organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, biće dužni da im dostavljaju tražene podatke.

Postupak pronalaska neprijavljene imovine sastojaće se od dve faze.

U prvoj, Jedinica Poreske uprave će „češljati“ podatke u skladu sa prijavama državnih organa i građana, kao i godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave.

Te smernice neće biti dostupne javnosti jer bi u suprotnom, kako piše u obrazloženju predloga, lica koja raspolažu nezakonito stečenom imovinom unapred znala da će prema njima biti pokrenut postupak.

Iako ima razumevanja za ovaj argument, Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, ističe da je u našim uslovima moglo da bude pronađeno drugo rešenje.

– U specifičnoj situaciji u kojoj predstavnici vlasti pre donošenja zakona javno najavljuju da će kontrolisati imovinu političkih protivnika postoji sumnja da će zakon biti politički zloupotrebljen. Rešenja iz predloga po kojem rukovodioca Jedinice Poreske uprave bira Vlada, a rukovodi se tajnim godišnjim smernicama, ne čine dovoljno da te sumnje odagnaju, kaže Nenadić.

Druga faza kontrole pokreće se u slučajevima u kojima se dođe do osnova sumnje da postoji razlika između uvećanje imovine i prijavljenih prihoda.

Pritom, na udaru zakona biće oni kod kojih je razlika između imovine i prihoda veća od 150.000 evra u slučajevima u kojima je u tri uzastopne godine primećeno uvećanje prihoda. Osoba koja je predmet provere imaće pravo učešća u toj fazi postupka.

Bitan detalj – teret dokazivanja uvećanja imovine je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku. Ovo važi samo u slučajevima u kojima ne postoje indicije o kriminalno stečenoj imovini, tamo gde takve osnove sumnje postoje, Poreska uprava obaveštava policiju i tužilaštvo.

Ukoliko Jedinica Poreske uprave u postupku kontrole utvrdi postojanje neprijavljene imovine, ista se revalorizuje u skladu sa kursom i cenama u trenutku njenog nastanka i određuje se poseban porez, koji iznosi 75 odsto osnovice.

Ako smatra da je oštećen, obveznik ima pravo žalbe Ministarstvu finansija koje u ovom postupku igra ulogu drugostepenog organa. NJihova rešenja su konačna, a obvezniku tada ostaje samo upravni spor, kao mogućnost.

Ipak, mogućnost provere porekla imovine već postoji u našem pravnom sistemu. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2002. godine uveo je metod unakrsne provere, kojim je trebalo da se utvrdi vanredni porez na neprijavljene prihode. Poreska stopa, prema ovom zakonu, iznosi 20 odsto na neprijavljene prihode.

Međutim, prema rečima Nemanje Nenadića, ovaj zakon nikada nije u značajnoj meri primenjivan.

– Najveći propust u predlogu zakona o poreklu imovine je što nije obrazloženo zbog čega je neophodno usvajati novi zakon kada već postoji više normi koji se bave ovom materijom, kaže Nenadić.

Sličnog stava je i Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, tvrdeći da je skeptičan prema novom zakonu.

– Isti zakon je postojao u vreme socijalizma i svodio se na to da su odgovarali frizeri. I ovoga puta očekujem slične efekte. Nama ne trebaju novi zakoni, već neko ko će primenjivati postojeće, kaže Slijepčević.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.