Foto: EPA-EFE/ STEPHANIE LECOCQ

Nakon tri runde pregovora Evropskog parlamenta (EP) i predstavnika država članica EU, okupljenih u Savetu EU, tim EP-a potvrdio je da podržava Koveši i pozvao Savet da „ponovo razmotri svoju poziciju“. Kako bi bivša državna tužiteljka Rumunije bila izabrana na funkciju od „panevropskog“ značaja, potrebno je da EP i Savet postignu saglasnost.

Klod Mores, član Odbora za građanske slobode Evropskog parlamenta, nedavno je otkrio novinarima u Briselu da su održana tri sastanka tog odbora sa Savetom, ali da je nastao zastoj zbog tvrdokornog stava Rumunije, dok je DŽudit Sargentini, potpredsednica Odbora, ocenila da „opstrukcija sa kojom se trenutno suočava Koveši pokazuje njenu hrabrost i nezavisnost, što su ključni kriterijumi da neko postane evropski javni tužilac“. Prema pravilima složene procedure selekcije, EU će na kraju morati da izabere Koveši ili Žan-Fransoa Bonerta iz Francuske, koga zdušno podržava francuska vlada.

Pritisci rumunske vlade na Lauru Koveši iznova su došli do izražaja kada joj je krajem marta zabranjen izlazak iz zemlje i obraćanje medijima, pod optužbama da je zloupotrebila nekadašnji mandat državne tužiteljke. Takva drakonska mera je nedugo potom ukinuta, na šta je uticao i predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani porukom Bukureštu da je „potrebna saradnja, a ne opstrukcija“.

Koveši, koja je stekla ogromnu popularnost među „običnim Rumunima“ i poštovanje širom Evrope, jer je uspešno krivično gonila poslanike, ministre i druge funkcionere zbog primanja mita, prevara, zloupotreba ovlašćenja i drugih dela povezanih s korupcijom, i mnogi od njih našli su se „iza rešetaka“, izjavila je da „pretpostavlja da su neki ljudi mnogo zabrinuti da će dobiti posao evropskog tužioca“ i negirala je sve optužbe.

Hiljade Rumuna je protestovalo proteklih meseci u Bukureštu, tražeći da se Koveši vrati na mesto tužiteljke za borbu protiv organizovanog kriminala i da nastavi obračun sa korumpiranim političarima. Koveši je posebno zanimljiva za Srbiju, jer je kao tužiteljka pokrenula krivični postupak protiv kontroverznog biznismena Sebastijana Gice, koji je nakon nelegalnog ulaska dobio politički azil u Srbiji, gde se i dalje nalazi.

Slučaj Gica je jedan od najvećih korupcionaških afera u Rumuniji, usko povezan sa tamošnjim poslovnim krugovima, bezbednosnim službama i političarima. On je bio optužen za pronevere od više stotina miliona dolara. NJegova firma je dok je on bio u bekstvu učestvovala na tenderu Ministarstva finansija Srbije za posao vredan više od milion evra, čak je zajedno sa još jednom firmom na trenutak bila i pobednik tendera, da bi po prigovoru drugoplasirane firme ipak izgubila posao. Inače, istraga protiv Koveši je otvorena upravo na osnovu svedočenja Gice.

Porodice ubijenih novinara iz Slovačke i Malte javno su podržale Koveši. U otvorenom pismu Savetu EU, porodice ubijenih novinara Jana Kucijaka iz Slovačke i Dafne Karuane Galicije sa Malte pozvale su članice EU da je izaberu za evropsku tužiteljku. Kako je istaknuto, ona je „najhrabriji i najistaknutiji kandidat koji se pokazao kao neko ko želi da donese promene, onda kada nije delovala nijedna druga institucija…

Kolaps vladavine prava u našim zemljama doveo je do ubistva članova naših porodica, a de facto imunitet od procesuiranja ohrabrio je njihove ubice“. Bivši rumunski premijer Viktor Ponta izjavio je u nedavnom intervjuu za Euraktiv da aktuelne vlasti u toj državi „dele društvo“ i da su „frustrirane jer ih je gospođa Koveši krivično gonila“.

Podsetimo, osnivanje Evropske kancelarije javnog tužioca (EPPO) bilo je predviđeno još Ugovorom iz Lisabona, usvojenog 2007. godine, ali su se tek usvajanjem posebne uredbe pre dve godine stekli uslovi za njeno formalno uspostavljanje. Glavni zadatak EPPO biće da „čuva finansijske interese EU“, odnosno da se bori protiv nenamenskog trošenja poreskih obveznika Unije. Do sada su 22 države članice saglasile da će učestvovati u radu EPPO, dok je pet država i dalje uzdržano – Švedska, Mađarska, Poljska, Irska i Danska. Sedište EPPO biće u Luksemburgu.

Kontroverzna reforma pravosuđa

Reagujući na nedavno sprovedenu reformu pravosuđa, koju mnogi u EU smatraju kontroverznom, predsednik Rumunije Klaus Joanis izjavio je da želi da čuje glas naroda o tome, organizujući referendum 26. maja, na dan kada se u Rumuniji održavaju izbori za EP. Prema ocenama stručnjaka, rumunska vlada je prošle godine povećala uticaj na pravosuđe.

Povezani tekstovi