EU nema "recept" za balkanske autokrate 1Foto: FoNet/ Vlada Srbije

Iako naši sagovornici ističu da su takvi finansijski „paketi“ dobrodošli, naročito u doba kriznih situacija, poput aktuelne pandemije korona virusa, oni upozoravaju na snažno izražene „nedemokratske“, odnosno autokratske prakse u ovom regionu koju se ne mogu otkloniti ekonomskim ulaganjima.

Vedran Džihić, viši savetnik Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, konstatuje za Danas: „Naravno, investicijski planovi su potrebni, pogotovo u ovom momentu: s jedne strane će posljedice pandemije ostaviti izrazito negativan trag na ekonomije i socijalne sustave u regiji, a s druge strane samo strateške investicije kao recimo u zelenu i digitalnu tranziciju mogu garantovati da regija ne izgubi priključak na vlastitu i evropsku budućnost.“

– U isto vrijeme su strateške investicije i mač s dvije oštrice – ako dođe do sporog realiziranja planiranih projekata zbog manjka kapaciteta za implementaciju ili sporog protoka sredstava ono što je najavljeno kao velika inicijativa se moze razvodniti. Svi se sjećamo velikih investicionih najava u okviru Berlinskog procesa o „connectivity“ („povezivanju“, prim. novinarke),  koje se sad djelom nalaze ponovo u ovom novom investicionom planu i biće realizirane s velikim zakašnjenjem. Sporost u realiziranju projekata se ovdje može pretvoriti u slabost EU, pogotovo kada se poredi brzina realiziranja recimo kineskih infrastrukturalnih projekata u regiji. Ovdje EU mora biti brza i oprezna. A druga mnogo važnija stvar je slijedeća: ekonomija ne može nadomjestiti politiku. Investicije ne mogu „zakrpiti“ probleme regije, od vladavine prava do jakih autokratskih tendencija u vladavini i sužavanja slobode medija, smatra naš sagovornik.

EU nema "recept" za balkanske autokrate 2

Prema Džihićevom mišljenju, „do sada EU nije imala recept ni unutar EU ni u zemljama kandidatima kako da poveze i uslovi isplacivanje sredstava s demokratskim vrijednostima i vladavinom prava,  zbog toga imamo taj veliki skandal u Mađarskoj, gdje veliki dio novaca EU de facto direktno subvencionira strukture oko Orbana“.

– Tu EU puca sama sebi u nogu. Ta opasnost postoji i u regiji. EU na Balkanu nema recept kako da se nosi s balkanskim autokratskim političarima i njihovim retoričkim kulama od karata za stranu publiku, a suštinski represivnim politikama. Ako EU želi ostati dosljedna vlastitim vrijednostima te očuvati kredibilitet kod progresivnih i prodemokratskih snaga u EU, onda će ovakav investicijski paket na neki način morati biti uslovljen poboljšanjima u domenu vladavine prava, borbi protiv korupcije i odustajanja od klijentelističko-kleptokratskih politika. U protivnom će svaka investicija biti nagrada pa čak i dodatni stimulans za jos autoritarnije politike u regiji, ističe Vedran Džihić.

Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i jugoistočnu Evropu, ukazuje za Danas da „u principu, treba da pozdravimo činjenicu da paket EK takođe uključuje Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, u vrednosti od devet milijardi evra za ovaj region, čija raspodela takođe treba da bude povezana sa reformama u domenu vladavine prava“.

– Ponovo sam čula od Brisela da je vladavina prava u srcu procesa EU integracija i da  ovaj novi paket i nova metodologija predstavljaju „kutiju alata“ koji je dostupan, odnosno da je moguć zastoj u slučaju nazadovanja. Ovo sve dobro zvuči na papiru, i godišnji izveštaji objavljeni 6. oktobra takođe su se osvrnuli na probleme u domenu vladavine prava, uprave i ljudskih prava, i sličnog, mnogo jasnije nego prethodnih godina. Ali, ovim dokumentom se takođe iskazuje strpljenje, kritike koje upućuje Brisel dobro su „upakovane“ tako da ne „zaparaju uši“ onima na koje se odnose. Videli smo da naglasak na poglavljima 23 i 24 na početku procesa pristupnih pregovora sa EU ne može da dovede do poboljšanja u vladavini prava, naročito u Srbiji. Naprotiv. Srbija tu nazaduje. Sve dok članice EU ne pronađu pravi odgovor na konstantno pogoršanje vladavine prava u Mađarskoj, recimo, kako onda autokrate u regionu Zapadnog Balkana mogu da zaista budu pogođene ovim „alatom“? Koji zapravo treba da budu mehanizmi po kojima će se analizirati uspesi ili neuspesi reformi? Ne bih rekla da su autokrate nagrađene. Ipak, autokrate zaista ne treba ni da strahuju. Druge države, koje nisu članice EU, naročito Kina, sigurno su voljne da stave novac u njihove kofere. Stoga, ja sam, nažalost, spektična kada je reč o ovom planu EK, smatra Dajmel.

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i članica radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima o članstvu te države u EU, poručuje za Danas da  su „Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan i sredstva koja bi njime EU trebalo da oprijedili za region važan podsticaj koji će, makar u određenoj mjeri, voditi neophodnom stabilizovanju ekonomije i izlasku iz velike krize“.

– Ovakav potez je donekle očekivan i njime EU želi da pošalje poruku da Zapadni Balkan nije zaboravljen i da želi da podstakne dugoročni ekonomski oporavak regiona, ali i dalje povezivanje država. Ovo je pokušaj zaustavljanja ekonomskog nazadovanja regiona, koji već značajno zaostaje u odnosu na države EU, a kriza izazvana korona virusom je dodatno zakomplikovala situaciju. Međutim, Zapadni Balkan već izvjesno vrijeme bilježi i nazadovanje kada je riječ o demokratiji, pa je na samom predstavljanju plana, ali i tokom posjete komesara za susjedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske unije regionu, istaknuto da sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana i korišćenje sredstava mora da ide uporedo, ruku pod ruku, sa reformama koje proizilaze iz evropske agende i aktivnosti koje države sprovode na putu ka potencijalnom punopravnom članstvu u EU, napominje naša sagovornica.

Marović smatra da je „logično da je oporavak ekonomije važan za sprovođenje reformi, prvenstveno onih koje utiču na vladavinu prava, ali ostaje da se vidi u kojoj mjeri će to biti moguće sa iznosom od devet milijardi eura koji se u planu navodi i da li će uopšte doći do prognoziranog privlačenja stranih investicija“.

– Takođe, diskutabilno je da li bilo kakav podsticaj može da utiče na pravljenje zaokreta i otklona od nedemokratskih praksi ili će vlasti u regionu nastaviti samo retorički da se zalažu za demokratizaciju, zaključuje ona.

Varheji: Vlade da primene reforme

Predstavljajući Ekonomsko-investicioni plan EK za „jačanje investionog kapaciteta regiona“ za period od 2021. do 2027. godine, komesar EU za proširenje Oliver Varheji rekao je da taj paketdanaszrŽgmail.com obuhvata pet ključnih oblasti: transport i infrastrukturu, čistu energiju, životnu sredinu, digitalnu budućnost i privatni sektor i socijalni kapital. „Jačanje investicija i ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu biće moguće jedino ako se vlade čvrsto obavežu i primene reforme zasnovane na evropskim vrednostima. Reč je o strukturnim ekonomskim reformama, jačanju vladavine prava, borbi protiv korupcije, poboljšanju javne administracije. To mora da bude ispunjeno da bi zemlje regiona napredovale ka EU“, napomenuo je Varheji.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.