Foto: Vukasin ZivaljevicOno što smo videli proteklih dana u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima gde su građani hapšeni, jeste nesposobnost jedne vlasti da mimo aparata represije komunicira sa svojim građanima.
Policija je sada jedini interfejs koji vlast može da postavi između sebe i dela građana koji je kritikuju. To je ono što smo imali devedesetih, kaže za Danas Jelena Kleut, nekadašnja istaknuta aktivistkinja pokreta „Otpor“, danas docentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, komentarišući proteste u Srbiji.
Kako objašnjava, polarizacija društva koja stiže do momenta kada više nikakav dijalog i nikakva komunikacija nije moguća vidi se na obraćanjima predsednika i premijerke javnosti.
– To su sve nekakva lica i objekti, a ne građani, o kojima oni govore. Ukoliko dobiju nekakvo lice, ono je po pravilu neprijateljsko, tako da građani postaju huligani ili teroristi. Mislim da smo sada stigli u jedan prelomni momenat gde je jasno da vlast nema želju da ni na jedan drugi način komunicira sa građanima. Druga stvar odnosi se na prisustvo policije u civilu, nekakvih inputiranih grupa. Olako smo zaboravili dešavanja iz devedesetih, kada su se pojavljivale paradržavne plaćene formacije. Kada su studenti blokirali ETF u Beogradu tako što su noćili na tom fakultetu, nije policija izlazila da ih rasteruje, nego banda batinaša. To, kao događaj je indikativno o namerama vlasti da se na taj način razračunava sa svojim građanima. Treba biti obazriv kod pravljenja paralela između devedesetih i sadašnje vlasti, naglašava Kleut.
* Da li to znači da ova dešavanja treba tumačiti kao nešto novo, što još nismo videli?
– Smatram da ova situacija ima određene sličnosti, ali jeste nova situacija. Svođenje ove vlasti na režim devedesetih nam neće ništa dobro doneti, zato što je ova vlast nastala u jednom specifičnom trenutku. Na mnogo načina je perfidnija. Ta igra, predstava koja se izvodi ka EU, ili predstave koje se izvode na televiziji, i onoga što se potom radi, mnogo je lukavije nego ono što smo imali devedesetih.
* Kako biste protumačili poruke koje šalju demonstranti na skupovima. Da li se na osnovu toga može jasno definisati šta je zahtev ili cilj protesta?
– To je kakofonija poruka. Od onih koji traže da Kosovo ne bude predato Merkelovoj, do onih koji traže vraćanje svih otpuštenih radnika na posao, ili su tu zbog nepravilnosti koje su se dešavale u izborima. Kroz takve poruke vidite artikulaciju već postojećih grupa. Mimo tih poruka imate sasvim ljudske i obične poruke, koje su najčešće ispisane flomasterom na parčetu kartona, koje se ne uzvikuju glasno. Građani koji su došli sa tim porukama zapravo traže razum, poštovanje ličnog dostojanstva svakog od nas kao građana Srbije, i traže nešto što bismo najšire mogli opisati kao vladavinu prava. Nakon što su policajci ispoljili najgoru brutalnost prema demonstrantima, usledili su pozivi da budu kažnjeni. To je poruka o vladavini prava.
* Kako ocenjujete odgovor vlasti?
– Skandalozno je to što vlast svaki problem negira. To je ono što je razjarilo ljude do te mere da su odmah posle Vučićevog obraćanja izašli napolje, zato što nije bilo trunke priznanja odgovornosti za nešto. Ta vlast tako funkcioniše. Oni će na prvu loptu reći da nisu krivi, onda će sačekati malo, i tek ukoliko su snažno priterani u ugao, onda će reći u redu, možda smo malo krivi… Kao u slučaju Gašića i skaradnog komentara o novinarkama koje kleče, prvo je bilo branićemo Gašića, pa onda Gašić odlazi… i onda sledi treći korak, gde vidite da to priznanje krivice nije iskreno i nema nikakvu reperkusiju za dalji tok života. Oni neće da odstupe, i time zapravo neprestano poručuju građanima – ne slušamo vas, ne želimo da vas čujemo, baš nas briga za sve što vam se dešava.
* Da li su ovi događaji izazvali nekakvu štetu i pokrenuli proces preispitivanja kod jednog dela glasača vladajuće stranke?
– Mislim da štete ima sasvim sigurno. Vidite da SNS i Vučić osećaju da ima štete, svaki put kada intenziviraju svoja obraćanja. Od početka protesta imali ste i Vučića iz aviona i iz Pariza, vraćene su redovne konferencije za novinare Kriznog štaba. Tu zapravo vidite da kroz te intenzivne reakcije vlasti oni pokušavaju da kontrolišu štetu.
* Podeljena su mišljenja u vezi sa protestima. Jedni smatraju da nema energije, drugi poručuju da se energija akumulira… Već godinama kreću novi protesti, koji se posle dužeg ili kraćeg vremena gase. Zašto?
– To je jednim delom posledica toga što nemate jasno artikulisanu pobunu, politiku i šta posle. Petog oktobra ste imali ujedinjenu opoziciju koja je nastupila kao akter koja je artikulisala bunt građana, čega sada nema. Videli smo da opozicija ne uživa veliko poverenje demonstranata zbog načina na koji se demonstranti ponašaju kada neki lideri budu na protestu. Nemate snagu koja može da obezbedi kontinuitet tih protesta. Sa druge strane, to je posledica i toga što ljudi dugo ćute, nakon čega se izlije gnev, što smo imali nakon predsedničkih izbora, na protestima „Protiv diktature“, ili kada je protest „1 od 5 miliona“ počeo kao „Stop krvavim košuljama“. Posle tog izliva gneva se suoče sa pitanjem kako sada tu energiju kanalisati u nešto drugo a šta je to drugo, do sada nismo našli adekvatan odgovor. Po meni, prilika da se nešto desi su izbori. Zamislite kada bi neko toliko revnosno, kao što je protestovao ispred skupštine, delovao kao kontrolor na biračkom mestu.
* Kako tumačite rečenicu „ne dam vlast“, koju Vučić u poslednje vreme stalno ponavlja?
– Taj čovek se ponaša kao da je sve njegovo. U njegovom poslednjem gostovanju u emisiji Hit tvit, svojatao je doslovce sve. Od autoputeva do bolnica. Tu vidite odnos „država, to sam ja“. Ono što je najgore jeste što njegovi saradnici podržavaju tu mantru „država, to je Vučić“. Samo smo stigli do momenta gde je on to ogoljeno rekao, a to su zapravo ponavljali svi njegovi najbliži saradnici. Oni ne mogu da kažu da je išta otvoreno, a da ne spomenu predsednika u rečenici.
* A klasifikacija na spoljašnje i unutrašnje neprijatelje?
– On sve predstavlja kao pretnju njemu lično, a pretnja njemu lično je i pretnja državi. Demonstranti koji su se okupili, imaju mnogo toga da mu prigovore. Vučić će svaki napad na sebe jednim magičnim trikom pretvoriti u napad na državu. Mislim da je on neko ko ima čip u sebi, da nabraja neprijatelje po potrebi. Kada se vratio iz Francuske, objašnjavao nam je kako su to divni ljudi, koji ga stavljaju pod veliki pritisak. Oni igraju na toj tankoj granici, gde ne znamo jesu li nam prijatelji ili neprijatelji, a Vučić to koristi da po potrebi iz svog mađioničarskog šešira izvuče Makrona neprijatelja, a kad nam treba, Makrona prijatelja.
Radikalska retorika
* Zbog pogoršane epidemiološke situacije u Novom Pazaru imali smo priliku sa vrha da čujemo da je za to kriv početak obeležavanja Ramazana, a pre neki dan na protestu pronađen je pištolj „kod nekog Lasla iz Novog Sada“. Da li je to nastavak huškačke retorike od pre 30 godina?
– Radikalska retorika vrlo često, možda sada malo drugačije formulisana, ali u osnovi ideje koju nosi, istovetna, svako malo se probije u izjavama njegovih najbližih saradnika gde se neprekidno konstruiše nekakva drugost kod građana. Oni tim oznakama pokazuju da su nečija kultura ili etnicitet, doveli do neke vrste ponašanja koja je loša, pa država za to mora da reaguje ili nije mogla adekvatno da se postavi kao u slučaju Novog Pazara.
Stigli smo do toga da zahtevamo da policija ne tuče bez razloga
* Na ovim prostorima decenijama se pokušava uspostavljanje demokratskog društva. Da li su ljudi svesni toga šta je demokratija i kako ona treba da izgleda?
– Demokratizacija nije binarno pitanje – imamo jedan nemamo nula. Govorimo o nekakvim analognim amplitudama, gde je zapravo problem što mladi ljudi koji se okupljaju, ne znaju ni jednu od tih pozitivnih amplituda koje su se dogodile. Period od 2000. do 2003. kada je ubijen Đinđić, bilo je vreme kada su se ljudi zaista osećali kao slobodni građani, te su tako i nastupali, takve su programe organizovali i tako komunicirali sa nosiocima javnih vlasti. To je očito bilo nedovoljno da zapamtimo i znamo kako je kada imate otvoreno, demokratsko društvo. Plašim se da smo ovde neprestano u tim amplitudama, a da je sadašnji period nesrazmerno velik. Kada pogledate 20 godina unazad, imamo osam godina SNS-a na vlasti, a sa svakom tom godinom imamo i eroziju nekakvih demokratskih principa unutar društva. Čini mi se da moramo da padnemo jako nisko da bismo shvatili šta treba da sledi, ali onda je to problem, jer zahtevate minimum. Stigli smo do toga da zahtevamo da policija ne tuče građane bez razloga i da ljudi koji su izvedeni pred sudiju imaju advokata. Dovedeni smo u situaciju da pričamo o minimumu demokratske pravne države, zato što su ovi protesti ogolili vlast. Jasno je da oni taj demokratski minimum nisu spremni da praktikuju. Po meni, tema svih narednih protesta trebalo bi da budu svi ljudi kojima je samo uz svedočenje policije dosuđeno 30 dana zatvora, u situaciji gde nemate nijedan jednini postupak protiv policajca koji je ispoljio brutalnost. Naprotiv.
Kakva su Vam predviđanja?
– Mislim da živimo u takvom stanju neizvesnosti, što zbog epidemije, što zbog jedne tako neodgovorne vlasti, što zbog slabo organizovanih građana, da su oko nas samo neke nepoznanice. Kao što svašta možete očekivati od vlasti, tako možemo očekivati i od gađana. Čini mi se da će protesti koji su počeli, verovatno izgubiti na svom kvantitetu, što zbog epidemije ili scena nasilja, ili vrlo mešanih poruka koje se šalju. Bilo bi zaista značajno kada bi se kroz to dobio neki novi kvalitet, nove mreže ljudi, nove mreže saradnje, jer bez takve vrste saradnje nije moguće odgovoriti ovako perfidnom režimu. Duboko verujem da u jednom trenutku političari moraju da preuzmu odgovornost. Svi koji pretenduju da budu lideri političkih stranaka, treba jasno da artikulišu svoje planove i da ponude nešto, a ne samo da budu pasivni učesnici građanskih protesta. Oni nisu kao i svi drugi građani koji su tamo došli da iskale bes. To su ljudi koji pretenduju, i hoće da nam kažu da imaju kompetenciju da artikulišu. Nosioci političkih ideja treba da budu politički akteri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
