Kafkijanski proces protiv Mihaila K. 1Foto: Nenad Kovačević

Ipak, Privredni apelacioni sud u Beogradu je nedavno ukinuo „čudnu“ presudu užičkog suda, za koju je naveo da je „neosnovana“ i da izmiče „logičkom zaključivanju“, i naložio da se obustavi postupak protiv Krstića.

Užički advokat kaže da je prošao pakao, bio pod stalnim stresom i suočen sa plenidbom imovine i najavljuje da će zatražiti odštetu, zbog niza pravno neosnovanih postupanja užičkog suda, na koje je ukazivao u svojim žalbama, što je utvrdio i Privredni apelacioni sud.

Obratiće se Ustavnom sudu, zatražiti pravdu i u Strazburu, a od Visokog saveta sudstva zahtevaće razrešenje sutkinje užičkog suda Katarine Božović, koja je presuđivala u tim sporovima.

Sve je počelo 2015. godine, kada je Stanko Stakić, vlasnik građevinske radnje iz Užica, koga je zastupao advokat Krstić, tužio „Puteve a.d. Užice“ i tražio 16.934.484,70 dinara od te firme, jer mu nije platila radove koje je, na osnovu ugovora, obavio na gradilištu u Rusiji.

Naredne godine, po presudi Privrednog suda Užice, koji je potvrdio Privredni apelacioni sud u Beogradu, Stakić je, tokom postupka izvršenja, od „Puteva“ naplatio potraživanje.

Od tog iznosa, 3.450.124 dinara je uplatio na račun advokata Krstića, na ime njegovih advokatskih troškova tokom proteklih pet i po godina i troškova izvršnog postupka.

Međutim, „Putevi“ su pokrenuli reviziju i Vrhovni kasacioni sud je preinačio presude, pa je ta kompanija, ove godine, podnela predlog za protivizvršenje, protiv Krstića, koji je užički sud prihvatio.

„Putevi“ su tražili od advokata da im vrati 3.450.124 dinara, uz obrazloženje da je taj iznos naplatio od „Puteva“.

I pored toga što se nigde u sudskim spisima ne navodi kao izvršni poverilac, i bez obzira na to što je Stakić, u svojoj zvaničnoj sudskoj izjavi, potvrdio da je njegova radnja bila jedini izvršni poverilac, Privredni sud Užice je, svojim rešenjem proglasio Krstića za izvršnog poverioca.

Sud mu je naložio, 26. juna ove godine, da u roku od osam dana plati jemstvo u iznosu od 3.450.124 dinara.

On je to, i pored uložene žalbe, uradio i izbegao plenidbu imovine.

„Iz meni potpuno nerazumljivih razloga, ‘Putevi’ su pokrenuli protivizvršenje protiv mene, iako je Stanko Stakić bio jedini izvršni poverilac, što je on naveo u zvaničnoj izjavi sudu, a to piše i u dopisu javnog izvršitelja“, kaže za Danas Krstić.

– Iako u zaključku javnog izvršitelja Mihailo Krstić nije naveden kao izvršni poverilac, on je to svojstvo stekao na osnovu odluke javnog izvršitelja za iznose koje je u toku izvršnog postupka i naplatio, a sve ovo imajući u obzir odredbu člana 113 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim je propisano da je u predlogu za protivizvršenje sadržan zahtev da sud donese rešenje kojim obavezuje izvršnog poverioca da vrati izvršnom dužniku ono što je primio izvršenjem. Mihailo Krstić primio je izvršenjem 3.450.124 dinara sa računa izvršnog dužnika“, navodi se, između ostalog, u rešenju Katarine Božović, sutkinje Privrednog suda Užice.

Na Krstićevu žalbu, Privredni apelacioni sud u Beogradu je preinačio rešenje užičkog suda, navodeći da su „potpuno pogrešni“ razlozi iz kojih je užički sud usvojio predlog za protivizvršenje protiv Krstića.

„Advokat Mihailo Krstić, građanin Mihailo Krstić (jer ga je užički sud povremeno identifikovao kao advokata, a povremeno kao građanina, prim. aut.), zlehudi Mihailo (kako je Krstić za sebe naveo u žalbi, prim. aut.), ni jednog jedinog trenutka nije bio, odnosno nisu bili izvršni poverilac ‘Puteva’. Zbog toga je zahtev da se prema njemu sprovede protivizvršenje neosnovan. Samo zbog toga“, piše u obrazloženju Goran Savić, predsednik Veća sudija Privrednog apelacionog suda u Beogradu.

U spisima, kako se dodaje, „ne postoji ni jedan jedini akt bilo koga (suda, javnog izvršitelja, stranaka ili njihovih punomoćnika ili nekog trećeg lica), a takvih akata ima puno, u kome je Mihailo Krstić označen kao izvršni poverilac“.

„U svakome od tih akata izvršni poverilac je uvek i samo Stanko Stakić. Prvi put je Mihailo Krstić za izvršnog poverioca proglašen u predlogu za protivizvršenje, što je prvostepeni sud prihvatio sa razlozima koji izmiču logičkom zaključivanju“, navedeno je u obrazloženju Privrednog apelacionog suda.

Dalje se ističe da po zakonu „nije došlo do promene izvršnog poverioca“, uz isticanje da to „potvrđuje i prvostepeni sud, koji iz toga izvodi logički nemoguć zaključak da je javni izvršitelj svojim postupanjem promenio izvršnog poverioca, bez volje ili predloga bilo starog bilo navodno novog izvršnog poverioca, a bez volje ili namere samog javnog izvršitelja“.

Takođe, beogradski sud navodi da „punomoćnik izvršnog poverioca, prijemom novca u izvršnom postupku prema izvršnom dužniku nije postao izvršni poverilac, jer za to nisu ispunjeni uslovi iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te da se protiv njega ne može podneti predlog za protivizvršenje“.

„Iz spisa se utvrđuje da je advokat Mihailo K. (zlehudi Mihailo) i pored nevolje u kojoj se našao smogao snage da na ime jemstva uplati u depozit suda iznos od 3.450.124 dinara 13. jula 2020. godine“, piše u obrazloženju Privrednog apelacionog suda u Beogradu.

Krstić kaže za Danas da je sutkinja Katarina Božović, osim navedenih prekršaja zakona, u svojim rešenjima, menjala njegove identifikacione podatke, pa je on povremeno bio advokat, a povremeno građanin, što je, kako kaže, protivno zakonu i zbog toga spor nije mogao ni da se pokrene.

Dodavši da mu je, nakon dva i po meseca, vraćen bespravno oduzeti novac, za koji navodi da nije mali iznos i da ga je pošteno zaradio, zastupajući svog klijenta pet i po godina, Krstić navodi da je „toliki broj grešaka neuobičajen za bilo kog sudiju, pogotovo za onoga ko je iskusan i specijalizovan za izvršenja“.

– Ja sam ozbiljan čovek i ne bih mogao da kažem šta je pozadina nevolje u kojoj sam se našao, ni kriv ni dužan, ali za to mora neko da odgovara. Tražiću odštetu, koju neće platiti sudija koji je očigledno postupao nezakonito, nego će to platiti građani Srbije, iz državnog budžeta, kaže Krstić i poručuje da mu „presuda Privrednog apelacionog suda, ipak, daje nadu da u srpskom pravosuđu postoje čestite i visoko profesionalne sudije“.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

close
Kafkijanski proces protiv Mihaila K. 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.