Marović: Za vladavinu prava nisu dovoljna "rešenja na papiru" 1Foto: Medija centar

Državama regiona nisu potrebna napredna rješenja na papiru koja će biti zaboravljena za nekoliko mjeseci kao što je slučaj sa, inače dobrim, predlozima iz Strategije za kredibilnu perspektivu proširenja za pojačan angažman EU sa Zapadnim Balkanom iz februara prošle godine, kaže za Danas Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Podgorice, i autorka nedavno objavljene studije „Šta EU može da učini povodom vladavine prava na Zapadnom Balkanu“.

Tu analizu Politikon je objavio u saradnji sa CRTOM iz Srbije i Tim institutom iz Severne Makedonije, uz podršku Evropskog fonda za Balkan.

Naša sagovornica konstatuje da EU ima brojne mehanizme na raspolaganju koje bi trebalo da koristi intenzivnije, kao i da ih u hodu unapređuje na osnovu naučenih lekcija.

– Neke od tih lekcija iz dosadašnjeg procesa pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom podrazumijevaju da je otvaranje poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, na samom početku dobro, ali da je gotovo nemoguće (pr)ocijeniti učinjeno na osnovu zadataka koje je Evropska komisija stavila pred države. Ti zadaci su široko postavljeni, predstavljaju dugoročne ciljeve i državama je lako da u takvom kontekstu simuliraju reforme, te bilo kakve sprovedene aktivnosti predstavljaju kao napredak. Otuda bi države trebalo da dobijaju konkretne zadatke, mjerila, u vidu godišnjih prioriteta. Tek sa ispunjavanjem godišnjih prioriteta država bi mogla da dobije nove i tada bi bilo očigledno da li napreduje ili ne u procesu. Ove prioritete bi, u skladu sa fazom u procesu, trebalo vezati za konkretne slučajeve zloupotreba koji su našli svoje mjesto u izvještajima Evropske komisije, poput, recimo, afere „Koverta“ u Crnoj Gori, smatra ona.

Marović ističe da se akcioni planovi za poglavlja 23 i 24, koji sada i u Crnoj Gori i u Srbiji predstavljaju osnov reformskih „napora“ na jačanju vladavine prava, ne ažuriraju redovno, „a izvještaji o njihovom sprovođenju su obimni i tehničkog karaktera, bez jasne slike o izazovima“.

– Stoga bi jedan od elemenata novog pristupa trebalo da bude zahtijevanje da se akcioni planovi mijenjaju na godišnjem nivou, a u skladu sa prioritetima koje država ima da ispuni, uz precizne indikatore uticaja. Nov sistem izvještavanja – jednostavniji, striktniji, oslobođen diplomatskog jezika, trebalo bi da prati sprovođenje akcionih planova uz navođenje u kojoj su mjeri prioriteti ispunjeni. Klauzula balansa, kao instrument koji se do sada koristio samo u „prijeteće“ svrhe, a koji podrazumijeva blokiranje daljeg otvaranja pregovaračkih poglavlja ako nema napretka u oblastima koje se odnose na vladavinu prava, izgubila je svoju težinu budući da je Crnoj Gori preostalo da otvori još samo jedno poglavlje, a da se trenutno u obije države koje pregovaraju o članstvu proces odvija bez jasne dinamike i perspektive, smatra sagovornica Danasa.

Ona ukazuje da je preporuka za Evropsku komisiju da „osmisli djelotvorniji sistem kažnjavanja i nagrađivanja koji bi zaista i motivisao državu da napravi ključne zaokrete“. Kao primer za to navodi da korišćenje novih fondova treba usloviti napretkom u ispunjavanju kriterijuma, „dok pomoćni podsticajni mehanizmi svakako treba da budu neposredno učešće u radu brojnih komisija i tijela EU, ali i u konferenciji o budućnosti Evrope, te osmišljavanje precizne mape pristupanja“.

– Iako je prošle godine najavila monitoring suđenja i unaprijeđene ad hoc misije, Evropska komisija još uvijek osmišljava ove mehanizme. I jedan i drugi mehanizam u praksi mogu imati veliki uticaj, posebno ako se mandat ad hoc misije veže za afere koje su ne samo uzdrmale javnost, već i obezbjedile konkretne dokaze da je sistem neliberalan i da ga političke elite na vlasti doživljavaju kao svoje vlasništvo. Izvještaji po uzoru na onaj Rajnharda Pribea u Sjevernoj Makedoniji mogli bi podstaći neophodne promjene, konstatuje Jovana Marović.

Kombinovanje svih mehanizama

Sagovornica Danasa napominje da budući da EU planira da nove mehanizme za očuvanje vladavine prava „primjenjuje na države članice, kombinovanje svih raspoloživih mehanizama i jedinstven pristup u njenom jačanju na svim nivoima moglo bi da pomogne i samoj Uniji da se izbori sa nedemokratskim praksama“. „Unapređenje metodologije EU je važan, segment na kojem treba insistirati, ali iako zvuči kao kliše, promjene bi trebalo da se dešavaju iznutra, a ne primarno pod spoljnim uticajem. Otuda su, uz svakako jedan odlučniji pristup sa EU nivoa, državama Zapadnog Balkana potrebni i zainteresovaniji građani i građanke“, zaključuje Marović.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.