Ne postoji politička volja da REM postane nezavisan 1Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV

Medijski stručnjaci nisu iznenađeni što se zahtev za korenitim reformisanjem Regulatornog tela za elektronske medije (REM) našao među glavnim uslovima koje su različite opozicione partije i grupacije predočile uoči početka nove faze međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornih uslova pod okriljem Evropskog parlamenta, navodi portal European Western Balkans u svojoj novoj analizi.

Kako se ističe, unapređenje rada REM-a je jedan od preduslova za „oslobađanje medija“, koji su uglavnom potčinjeni volji vlasti, a i u skladu je sa aktuelnim Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije, ali postoji sumnja da će režim, predvođen predsednikom države Aleksandrom Vučićem, biti spreman da REM-u omogući punu autonomiju u budućem radu, imajući u vidu Vučićevu sklonost da kontroliše, odnosno „uređuje“ javne servise i televizije sa nacionalnom frekvencijom.

U tekstu se precizira da Medijska strategija za period 2020-2025. što se tiče reforme REM-a, između ostalog, predviđa „isključivanje nadležnog odbora Narodne skupštine iz procesa izbora članova Saveta REM-a, isključivanje Narodne skupštine i organa izvršne vlasti iz procesa usvajanja Statuta REM-a i podzakonskih akata, uz prethodno sprovođenje javne rasprave, propisivanje mogućnosti izricanja novčanih kazni u slučaju kršenja odredaba propisa iz oblasti elektronskih medija i oglašavanja“.

Takođe, planirano je „unapređenje sistema kontrole poštovanja minimalnih programskih uslova za pružanje medijske usluge, kao i izbor novog saziva Saveta REM-a „sa različitim trajanjem mandata članova, kako bi se omogućilo da različiti sazivi Narodne skupštine biraju srazmerni deo sastava Saveta REM-a“, kao i „utvrđivanje jasnih merila koje kandidat za člana Saveta mora da ispunjava“…

„U prvoj fazi međustranačkog dijaloga o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji, vođenog krajem 2019, uz posredovanje predstavnika EP, usvojene su četiri mere za rešavanje problema u vezi sa nejednakim medijskim tretmanom vlasti i opozicije koje su se odnosile na funkcionisanje REM-a: izbor novih članova Saveta REM-a, usvajanje pravilnika za javne medijske servise u kampanji, preporuka za privatne televizije i redovni monitoring izbornog procesa čiji će rezultati biti postavljani na sajt“, podseća EWB.

S druge strane, napominje se da opozicija, uključujući političke organizacije koje su bojkotovale te diskusije i parlamentarne izbore održane u junu 2020, nije zadovoljna načinima na koje su se navedene obaveze u međuvremenu ispunjavale, odnosno da dominira stav da mediji nisu „otvoreni“ za kritičare režima.

Kako se naglašava, u aktuelnoj fazi dijaloga o unapređenju izbornih uslova, u kojoj ponovo poseduju predstavnici Evropskog parlamenta, opozicija u Srbiji ima znatno konkretnije zahteve za reformu REM-a nego što je to bio slučaj 2019, a koji se, uopšteno govoreći ne kose sa navedenim načelima iz Medijske strategije i Akcionog plana, ali pojedini uslovi nekih opozicionih grupacija sežu i dalje od onoga što je predviđeno takvim dokumentima.

– Naš predlog je da se izabere potpuno novi sastav REM-a u sklopu mogućeg dogovora vlasti i opozicije uz posredovanje EU. To naravno znači da bi u njega ušli kompetentni ljudi, sa integritetom, koji bi mogli da realizuju zakonsku ulogu. Ona bi kroz lex specialis mogla biti dodatno konkretizovana. Drugi predlog ako vlast ne želi da to učini jeste da se formira sasvim novo telo koje bi preuzelo ulogu medijskog regulatora i obezbedilo balans na medijskoj sceni. Svakako mi tražimo nadzor nad realizacijom ovih dogovora od strane nadzornog tela. Iskreno, uopšte se ne bavimo medijskim strategijama koje fingira nelegalna Vlada, izjavio je za EWB Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret, govoreći o zahtevima iz pregovaračke platforme nekoliko opozicionih organizacija – Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana i Pokreta za preokret koji se odnose na budući rad REM-a.

Konstantin Samofalov, generalni sekretar Socijaldemokratske stranke, pod čijim okriljem je desetak opozicionih partija i pokreta, usvojilo svoju listu predloga za međustranački dijalog, naveo je za ovaj portal da se svi njihovi zahtevi „odnose na pronalaženje mehanizama i garancija za poštovanje sadašnjih zakona, pa tako i zakonskih obaveza REM-a“.

– Problem je pre svega kršenje zakona i zloupotreba institucija, i možemo mi reformisati REM koliko god hoćemo, ali ako se iz njega pišu dnevnopolitička saopštenja i ako on ne ispunjava svoje zakonske obaveze, svaka reforma je uzaludna, kao što možemo dati i predlog najidealnijih zakonskih rešenja, ali i to je uzaludno ukoliko se prethodno ne obezbedi poštovanje zakona, ocenio je Samofalov.

Prema mišljenju Slobodana Cvejića, redovnog profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivšeg člana Saveta REM-a, „sasvim je logično i primereno da se unapređenje rada REM-a nalazi među glavnim zahtevima opozicionih stranaka“. Kako je objasnio za EWB,“po našim zakonima i u skladu sa odgovarajućim uredbama Evropske unije, Regulatornom telu za elektronske medije su data ovlašćenja i pripisana odgovornost za uređivanje sektora elektronskih medija“.

– Ova pravila su, najopštije rečeno, postavljena tako da afirmišu demokratske vrednosti. Već mnogo puta i od strane različitih relevantnih aktera je pokazano i dokazano da REM ne sprovodi znatan deo svojih nadležnosti i samim tim postupa neodgovorno. Ovakvim postupanjem se nanosi šteta demokratiji, solidarnosti, poverenju u institucije i usporava se društveni razvoj Srbije. Nadam se da su i ove okolnosti navele opozicione stranke da traže unapređenje rada REM-a, a ne samo njihova podzastupljenost i/ili satanizacija u informativnim programima komercijalnih televizija sa nacionalnom pokrivenošću i javnog medijskog servisa, konstatovao je Cvejić, koji je u decembru 2020. podneo ostavku na funkciju u REM-u, zbog, kako je objasnio za TV N1, načina na koji je izabrana predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić, odnosno kršenja demokratskih procedura u Savetu.

Slobodan Cvejić je takođe ukazao da su analize pravnog statusa REM-a pokazale da „deo slabosti ove institucije proističe iz njenog relativno zavisnog položaja u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast (na primer, definisanje pozicija članova Saveta REM-a kao javnih službenika, zbog čega REM mora da bude u nadležnosti nekog ministarstva, čime to ministarstvo stiče mogućnost da u određenim situacijama opstruira samostalni rad REM-a)“.

– Ideja je bila da se novom medijskom strategijom ove statusne slabosti REM-a razreše i mislim da su ponuđena rešenja dobra. Ali tu se srećemo sa ranije naučenom lekcijom: u Srbiji postoje dobri zakoni i strategije, ali se oni ne sprovode, ili se njima manipuliše. Ova naučena lekcija definiše moj pesimistični odgovor: ne verujem da će se u dominantnoj političkoj kulturi klijentelizma i zloupotrebe javnih institucija medijska strategija sprovoditi dosledno i efikasno“, zaključio je Cvejić.

Vukašin Obradović, novinar i nekadašnji predsednik NUNS-a, naveo je za EWB da je „sasvim razumljiv i opravdan zahtev opozicionih stranaka da među glavne zahteve uvrsti i unapređenje rada Regulatornog tela za elektronske medije“.

– S obzirom na ovlašćenja, REM predstavlja čvorišnu tačku medijske scene, bar kad su u pitanju elektronski mediji. Zato se REM i nalazi u epicentru interesovanja ne samo političkih subjekata, već i profesionalnih udruženja i asocijacija, a reforma ovog tela zauzela je i značajno mesto u Medijskoj strategiji, odnosno Akcionom planu. Ključna važnost REM-a je u tome što zapravo on uređuje opšti okvir za elektronske medije, nadgleda sprovođenje medijskih zakona i u mogućnosti je da preduzima određene mere prema onima koji ne poštuju Etički kodeks i profesionalne standarde“, precizirao je on.

Obradović je ukazao da ne treba nikako zaboraviti uticaj REM-a kada su u pitanju i javni servisi jer Savet ovog tela bira članove upravnih odbora RTS i RTV.

– REM takođe odlučuje o tome ko će dobiti nacionalnu frekvenciju, zapravo, posle digitalizacije, kome će biti dodeljena mogućnost nacionalne pokrivenosti. Rečju, Regulatorno telo za elektronske medije u značajnoj meri utiče na opšte standarde koji će važiti u ovoj sferi, i kad su u pitanju formalna ali i suštinska pitanja uređivačke politike komercijalnih emitera, ali i posredno javnih servisa. Radi se dakle, o vrlo važnom telu koje ima ogroman uticaj na sve medije u elektronskoj sferi, ali ujedno i snosi ogromnu odgovornost zbog haosa, neprofesionalizma, tabloidizacije koji trenutno vlada u etru. Upravo zbog toga je potrebna temeljna, radikalna reforma koja je i predviđena Medijskom strategijom. Oko toga su se složili i predstavnici medijskih i profesionalnih udruženja, kao i izaslanici državnih organa koji su učestvovali, kroz Radnu grupu, u njenoj izradi, kao i Vlada Srbije usvajanjem Akcionog plana, objasnio je on.

„Kvaka 22“

Vukašin Obradović je naglasio da bi se formalno, ali i iz izjava gotovo svih političkih subjekata, čak i predstavnika vlasti, mogli reći da postoji opšte saglasje oko reforme REM-a, ali da je u tome „kvaka 22“. „Nijedna vlast posle 2000. godine nije pokazala političku volju da REM zaista postane nezavisno regulatorno telo, lišeno uticaja nemedijskih faktora. Jer, bez obzira što su u Medijskoj strategiji uočene precizno slabosti u funkcionisanju REM-a, a Akcionim planom utvrđeni i praktični koraci, do ključnih promena neće sasvim sigurno doći dok se ne stvore politički uslovi i sazri svest da su nam potrebni profesionalni, a ne navijački elektronski mediji, da Javni servis mora biti okrenut građanima a ne vladajućoj nomenklaturi, ukazao je sagovornik EWB.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.