Pingpong doktorat Malog 1Foto: Miroslav Dragojević

Pitanje zbog čega je – povodom svodne žalbe ovlašćenih pravnih subjekata – Etički odbor Univerziteta poništio Odluku FON-a u slučaju „Mali“, zaslužuje analitički osvrt. Da li su baš razlozi koje je drugostepeni organ naveo u svom rešenju doista presudni za tu i takvu pravnu intervenciju? Jer, i akt Odbora morao bi da bude u svemu pravno perfektan, stručno ubedljiv, kako bi i u ovom a i u sledećem očekivanom drugostepenom navratu, po novoj žalbi – kao univerzitetski zaokružen i završen u odnosnoj pravnoj stvari – izdržao, povodom eventualne tužbe, definitivnu, sudsku proveru zakonitosti.

1 – FON u obrazloženju svoje odluke ceni da je doktorat S. Malog koktel majušnog plagijata, njegovog samostalnog napora i osetnog naučnog doprinosa, tj. originalnosti – gde uveliko, navodno nešto više od 93%, preteže čisto autorstvo potpisnika. Prvostepeni organ tako nalazi da je uočeno plagiranje zanemarljivo, dok se u žalbi pokazuje i dokazuje apsolutno suprotno. Pri čemu se Odbor u svojoj odluci uopšte ne izjašnjava o ključnim navodima žalbe! A bio je dužan. Opravdanje da mu, pored ostalog, traženi odgovori na žalbu od zainteresovanih strana nisu prispeli – nipošto ne drži vodu. I pored tog procesnog gafa, Odbor ne trepnuvši uvažava žalbu i poništava prvostepenu odluku, konstatujući da je mišljenje Stručne komisije, kao njena podloga – „nejasno, nepotpuno i u određenoj meri kontradiktorno“. Time se nepotrebno inicira dalja – sporovozna, duga i neizvesna ping-pong procedura.

2 – Kao noseća stavka, u obrazloženju rešenja Odbora piše da je u prvostepenoj odluci „pogrešno primenjeno materijalno pravo“. Da se Stručna komisija FON-a poglavito bavila kvalitetom disertacije i njenim naučnim doprinosom, a ne problemom plagiranja kao oblika neakademskog ponašanja, što joj je dakako isključiva misija. Takvo stanovište Odbora je krajnje proizvoljno. Zapravo, Komisija FON-a JESTE ispitivala da li je doktorat Malog plagijat – a kako je to uradila i šta je tom prilikom našla, e to je već poznato. Logično je da nema regularne primene materijalnog prava ako činjenični kolač nije prethodno umešen lege artis. A sedes materiae žalbe je upravo u jakim argumentima potkrepljenom osporavanju činjenične nedostatnosti, rezultirale naopakim zaključkom prvostepenog organa – a ne u pogrešnoj primeni materijalnog prava, kako tvrdi Odbor. Najzad, u opisanim procesnim okolnostima, Odbor se sam nije latio da sagradi činjenični temelj za sledstvenu samostalnu primenu odgovarajuće materijalno-pravne norme. Da odgovori na krunsko profesionalno etičko pitanje – da li je doktorat Malog plagijat ili nije.

3 – Na kraju krajeva, koji su opredeljujući razlozi pada ožalbene, inače bespogovorno pravno neodržive odluke FON-a? Jednostavno, oni se izvorno nalaze na činjeničnom terenu, dok je – od Odbora promašeno potencirana – materijalno-pravna strana celog slučaja samo prateća, posledična. A obrazloženje izreke rešenja Odbora je nerazgovetno, neuverljivo, nedovršeno, a mestimice i protivurečno. Ono je konfuzna i površna, nevešto upakovana veštačka i nedosledna konstrukcija bez efektne pravne i akademske poente.

„Kad porastem biću svetioničar. Toliko je mraka oko nas, ali i u nama…“ (2019, tvorac – anoniman).

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.