Promene su moguće uz odgovarajuće obrazovanje 1Foto: Aleksandar Roknić

Takav kurikulum u obrazovanju doprineće boljem razumevanju Roma kao sastavnog dela nacionalnih i evropskih zajednica.

Prema mišljenju Saveta Evrope, učenje o istoriji i kulturi Roma je efikasno sredstvo u borbi protiv mržnje, diskriminacije i predrasuda, a naglašava se i važnost izučavanja romskog holokausta u Drugom svetskom ratu.

Osim izrazito negativnih istorijskih razdoblja neophodno je uključiti i narative u kojima Romi nisu žrtve, već aktivni učesnici antifašističkih pokreta ili delatnici koji su znatno doprineli lokalnom, nacionalnom ili evropskom kulturnom nasleđu.

Usvojena preporuka SE, kako za Danas kaže Biljana Tasić, izvršna direktorka udruženja Romag, dobar je preduslov za smanjenje netrpeljivosti prema Romima, a važna je i zato što ovoj najvećoj nacionalnoj manjini u Evropi, koja broji 12 miliona, konačno daje legitimitet.

– Ipak, reč je o preporuci, što znači da ona ne mora biti prihvaćena. Dobro je pak što se ne insistira na odvojenom predmetu, već na integraciji istorije, kulture i tradicije Roma i romskog jezika u već postojeće predmete, jer bi sve suprotno od toga izazvalo veliki otpor prema ovoj preporuci. Na ovaj način šanse za njenu primenu su prilično dobre – kaže Biljana Tasić.

O načinu na koji se primenom preporuke mogu savladati brojne predrasude prema Romima, naša sagovornica navodi analizu profesora psihijatrije Tomasa A. Harisona, koji objašnjava da se predrasude razvijaju kroz vaspitanje u ranom detinjstvu.

– Kada roditelji zatvore vrata raspitivanju o izvesnim temama, dete se ne usuđuje da ih otvori iz straha od roditeljskog prekora. Na primer, kada roditelj kaže detetu „ako ne budeš dobar, ukrašće te Cigani“, dete se ne usuđuje da razmisli o tome da li će Cigani zaista da ga ukradu. Posledica ovakvog „vaspitavanja“, prema rečima Harisona, jeste to što imamo odrasle ljude kojima možete podneti očigledne, logične argumente u pogledu rasnih pitanja, ali će oni zbog vaspitne matrice kojoj su bili izloženi, svoje predrasude okružiti svim nevažnim argumentima kako bi podržali svoj, odnosno roditeljski, stav. Ovo je nešto čemu možemo da svedočimo svakoga dana – naglašava Tasić.

Ipak, kako i profesor Harison smatra, situacija nije beznadežna i promene su moguće i kod odraslih ljudi, „ali uz adekvatno obrazovanje, odnosno emancipaciju“.

– Upravo je zbog ovoga važna primena preporuke koju je doneo savet ministara Saveta Evrope. Uključivanjem raznih primera iz romske istorije, tradicije, jezika i kulture smanjiće se jaz između romske i neromske populacije. To će nadalje pomoći romskoj nacionalnoj manjini da nauči nešto više o svom narodu i tako smanji nepovoljnu sliku o sebi, a pripadnici većinskog stanovništva će se, kao što i Harison smatra, obrazovati, pa će to doprineti smanjenju postojećih predrasuda. U svakom slučaju doći će do emancipacije, kako dece, tako i odraslih – objašnjava naša sagovornica.

Osim izučavanja romskog Holokausta, o čemu se, smatra Biljana Tasić, nigde u Srbiji ne govori, u preporuci SE se insistira i na uključivanje bogate romske kulture i istorije u nastavne predmete.

– Lekcije o romskoj nacionalnoj manjini mogu da se uključe u srpski jezik, strane jezike, geografiju, istoriju, muzičko, likovno, fizičko, građansko vaspitanje, versku nastavu, sociologiju, psihologiju, a ako smo baš maštoviti i dobronamerni, onda i u informatiku. Mislim da bi se deca i odrasli sasvim drugačije odnosili prema romskoj nacionalnoj manjini kada bi u školi učili da se u vreme vladavine Cara Dušana Silnog Romi prvi put pominju 1348. godine u prestonom gradu Prizrenu i to kao cenjeni kovači i majstori. Na osnovu toga im je Dušanov Zakonik garantovao povlašćeni položaj, a kao posebna pravna grupa Romi počinju da se tretiraju i u vreme Prvog srpskog ustanka, u kome su se na srpskoj strani borili protiv Turaka, iako su Romi u to vreme bili pretežno islamske veroispovesti – navodi Biljana Tasić.

Brojni su primeri značajnog doprinosa Roma istorijskom i kulturnom nasleđu Srbije, od njihovog učešća u ratovima do angažovanja u društveno-političkom životu.

Istorija tako pamti vojne trubače Ahmeda Ademovića i Rustema Sejdića, dvojicu Roma koji su zbog izuzetnih zasluga odlikovani ordenjem za hrabrost.

Romi su nakon Velikog rata u Srbiji osnivali humanitarna i prosvetiteljska udruženja, kao što je „Prva srpsko-ciganska zadruga za uzajamno pomaganje u bolesti i smrti“, zatim cigansko pevačko društvo „Sloga“ ili fudbalski klub „Gajret“. Jedan od osnivača prvih romskih organizacija i borac za emancipaciju Roma bio je i Svetozar Simić, pravnik i novinar, koji je 1935. godine osnovao „Romano Lil – Romske novine“, prvi časopis koji se bavio pitanjima romskog naroda.

– Od suštinskog značaja je da materijala za usvajanje ove preporuke i njenu praktičnu primenu ima više nego dovoljno, bitno je samo da postoji volja za tim – zaključuje Tasić.

Neophodna podrška Ministarstva prosvete

Kad je reč o dosadašnjoj obrazovnoj praksi, Biljana Tasić izdvaja uvođenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u osnovne škole. „Nažalost, ovaj predmet nije zaživeo i tu je neophodna dodatna podrška Ministarstva prosvete. Romski jezik sa elementima nacionalne kulture se trenutno realizuje u samo jednoj osnovnoj školi u Beogradu, te bi bilo poželjno da se Ministarstvo uključi i podrži uvođenje u veći broj škola. Kadar za to svakako postoji i spreman je da se uključi i radi.“

Obeležiti sećanje na romski holokaust

Savet Evrope u svojoj preporuci poziva sve vlade država članica da u okviru svojih aktivnosti uključe i obeležavanje Dana sećanja na romski Holokaust (2. avgust), ili neki datum koji više odgovara istorijskom kontekstu države, kao što su godišnjice deportacije Roma u koncentracione logore.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.