Foto: Dejana Majstorović

Drugim rečima, račun najvećeg suda u zemlji od početka 2016. godine nije bio u blokadi svega – četiri dana. Situacija nije mnogo bolja ni u većini drugih sudova, pa je tako račun Višeg suda u Beogradu u istom periodu bio blokiran 1.062 dana, Višeg suda u Kragujevcu 1.006 dana, Osnovnog suda u Novom Sadu 1.057 dana, Drugog osnovnog suda u Beogradu 982 dana…

Primarni razlog za blokadu računa velikog broja sudova u zemlji, prema rečima Renate Pavešković, predsednice Osnovnog suda u Velikoj Plani, leži u naknadama sudskih troškova koji u slučaju oslobađajućih presuda padaju na budžetska sredstva samih sudova. Kako navodi, sud u Velikoj Plani nema tih problema, pošto se radi o malom sudu.

– Međutim, kada se desi da nam račun zapadne u blokadu, mi se obratimo Ministarstvu pravde koje najčešće ima sredstva da nam prosledi i odblokira račun. Niz je razloga zbog kojih sudu može da bude blokiran račun. Negde se sudovima ne prosledi dovoljno novca, negde rukovodstvo suda ne reaguje dovoljno hitro i zatraži novac – ističe Pavešković.

Širok je spektar troškova koji mogu da opterete budžete sudova. Pored već spomenutih sudskih troškova, sudovi plaćaju i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, naknade za neosnovan pritvor, naknade policiji i zatvorima za sprovođenje okrivljenih na sudske pretrese… Međutim, kako kaže predsednica suda u Velikoj Plani, jedan od problema je i što sudovi ne uspevaju da naplate dugovanja.

Upitana o eventualnim koracima koji bi smanjili blokadu računa sudova, Renata Pavešković navodi da bi moralo da se krene od kvalitetnijeg planiranja budžeta sudova.

– Naravno, nemoguće je ustanoviti unapred koliko će koji sud imati oslobađajućih presuda, ali ipak treba nekakva analiza troškova da se uradi kako bi se makar orijentaciono prilagodili troškovi sa budžetskim sredstvima – kaže Pavešković. Takođe, dodaje ona, trebalo bi više pažnje posvetiti menadžmentu u sudovima, oblasti koja je, kako kaže, danas potpuno zapostavljena.

To što su računi sudova blokirani, ne znači i da sudije ne dobijaju plate. Kako za Danas kaže Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, sudovi, kao i mnogi drugi organi, imaju duple račune.

– Računi sa kojih se isplaćuju plate nisu podložni blokadi. Međutim, činjenica jeste da su sudovi u blokadi zbog neosnovanih pritvora, probijanja razumnog roka u postupku, kao i oslobađajućih presuda usled aljkavih optužnica. Država bi trebalo da obezbedi sredstva za nesmetano funkcionisanje pravosudnih organa i morala bi da obezbedi samostalan pravosudni budžet, jer bi tek tada pravosuđe bilo nezavisno. Između ostalog, pravosuđe sudi i državi. E sad, da li to može da radi nepristrasno, drugo je pitanje – navodi Slađanka Milošević.

Prema njenim rečima, postoji međusobna uzajamnost između sudija i tužilaca, s jedne, i države, s druge strane.

– U zakonima o sudijama i javnom tužilaštvu, propisano je da Republika Srbija odgovara za štetu koju sudija ili tužilac prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom. Drugim rečima, nosioci pravosudnih organa, uz blagoslov države, a na štetu građana, mogu da greše koliko hoće. Sve u skladu sa zakonom na štetu svih nas – kaže predsednica Sindikata pravosuđa.

Iako sudije dobijaju plate, blokadu računa sudova i te kako osećaju drugi učesnici u pravosuđu. Kako za Danas kaže Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije, advokati čekaju jako dug vremenski period da bi naplatili sudske troškove.

– Iz sopstvenog iskustva i iskustva kolega sa kojima sam razgovarao, čeka se više od godinu dana da bi se naplatili od sudova. Neki pokreću izvršne sporove, neki drugi prosto čekaju, ali u svakom slučaju radi se o neprimereno dugačkom vremenskom periodu – kaže Gostiljac.

Problem sa blokadom računa sudova nastao je posle 2014. godine nakon izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Do tih izmena, sudski troškovi su se naplaćivali iz republičkog budžeta. Ministarstvo finansija Srbije pre dva dana je izdalo saopštenje u kojem navode da je suficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio 61,1 milijardu dinara.

Dani blokade

• Viši sud u Beogradu 1.062 dana
• Viši sud u Kragujevcu 1.006 dana
• Viši sud u Novom Sadu 816 dana
• Viši sud u Novom Pazaru 712 dana
• Viši sud u Kraljevu 612 dana
• Viši sud u Nišu 513 dana
• Prvi osnovni sud u Beogradu 1.091 dana
• Treći osnovni sud u Beograd 976 dana
• Osnovi sud u Novom Sadu 1.057 dana
• Drugi osnovi sud u Beogradu 982 dana

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.