Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Posledica toga je da je prošle godine ukupno rešeno 36.890 predmeta manje u odnosu na 2017. godinu, navodi se u Godišnjem izveštaju o radu sudova koji je nedavno objavio Vrhovni kasacioni sud.

Prema navodima izveštaja u prošloj godini u sudskom sistemu bilo je nepopunjeno 411 sudskih mesta, što je posledica blokade izbora novih sudija koju je izrekao Ustavni sud i usaglašavanja propisa o izboru sudija.

„Prosečna starost sudija u Srbiji je 54 godine. Funkciju sudije vršilo je 740 muškaraca i 1.848 žena. Do 40 godina bio je 191 sudija, do 50 godina – 908, do 60 godina – 1.248 sudija, a preko 60 godina 458 sudija“, stoji u izveštaju.

Ništa bolja situacija nije ni sa sudskim osobljem kojeg je, prema podacima Visokog saveta sudstva, u prošloj godini bilo 10.603.

Smanjenje broja zaposlenih u sudovima rezultat je višegodišnje zabrane zapošljavanja, koja je i dalje na snazi, i uskraćivanja saglasnost i za popunjavanje upražnjenih radnih mesta po važećim sistematizacijama, što dodatno uvećava obim poslova koja obavljaju zaposleni koji su ostali u sistemu.

Iz budžeta je prošle godine izdvojeno malo više od 22 milijarde dinara za rad svih sudova. Procentualno, rashodi za sudove u prošloj godini iznosili su 1,89 odsto budžeta, što je zanemarljivo više u odnosu na 2017. godinu, kada je izdvojeno 1,86 odsto budžeta.

U izveštaju Vrhovnog kasacionog suda se naglašava da su tokom 2018. godine sudovi u Srbiji rešili 2.298.870 predmeta. Ukupno gledano, to je 36.890 predmeta manje u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, ako se iz računice izbace predmeti izvršenja, ukupan broj rešenih predmeta povećan je sa 1.932.366 na 2.077.174, „što predstavlja pozitivnu tendenciju, iako je u odnosu na 2017. godinu u sudskom sistemu bilo još manje sudija“.

U prošloj godini osnovni sudovi su javnim beležnicima ustupili 72.330 ostavinskih predmeta i to 9.602 radi sastavljanja smrtovnica i 62.728 radi sprovođenja ostavinske rasprave.

Kada je reč o nerešenim predmetima, njih je na kraju 2018. godine bilo 781.137, što je, kako se eksplicitno navodi u izveštaju, 948.631 manje u odnosu na 2012. godinu. Međutim, ako se odnos starih predmeta računa bez predmeta izvršenja, ispostavlja se da danas ima oko 150 hiljada predmeta više nego 2012. godine. Opravdavajući ovaj podatak, u izveštaju stoji da je „zbog povećanog priliva predmeta u poslednje četiri godine, koji nije mogao biti savladan i nepopunjenosti upražnjenih sudijskih mesta, deo tih predmeta prešao u kategoriju starih predmeta u kojima postupak traje duže od dve godine računajući od dana podnošenja inicijalnog akta“.

Dve godine po predmetu

Kada se podaci o aktivnosti sudova raščlane, vidi se da su osnovi sudovi rešili ubedljivo najveći broj predmeta (1.093.219). Iza njih slede viši sudovi (259.716) i prekršajni sudovi (127.720). Ovi sudovi su, inače, imali i ubedljivo najveći broj novih predmeta. S druge strane, kada se pogleda vreme koje je određenom sudu potrebno da reši predmet izraženo u danima, ubedljivo poslednju poziciju zauzima Upravni sud. Ovom sudu je u proseku potrebno 734 dana da reši jedan predmet. Nešto bolji su osnovni sudovi kojima je malo manje od godinu dana (323) potrebno za predmet, a iza njih slede prekršajni sudovi (278). Najefikasniji su apelacioni sudovi koji se jednim predmetom bave 86 dana i prekršajni apelacioni koji taj posao uradi za svega 29 dana.

Povezani tekstovi