Foto: Feeimages/Phuong Tran

Stoga je i borba za viši stupanj rodne ravnopravnosti pred veoma ozbiljnim izazovima, a naglasak je potrebno staviti na obrazovanje u ovoj sferi, koje bi uključilo i savremena znanja iz kritičkih studija muškaraca.

Ovo su zaključci studije koju je u Srbiji sproveo Centar E8 po metodologiji Images istraživanja, dok je dobijene podatke analizirala Marina Blagojević iz Instituta za kriminološka istraživanja. Images istraživanja su još 2008. započele organizacije Promundo i Međunarodni centar za istraživanje žena i dosad su ona sprovedena u dvadesetak zemalja, među kojima su i balkanske.

Uzorak je činilo 1.060 muškaraca i 540 žena starosti između 18 i 60 godina. Više od polovine muškaraca ima srednje obrazovanje, a najobrazovaniji, kojih ima 35,6 odsto, imaju 31-40 godina i uglavnom su zaposleni. Najviše nezaposlenih je među muškarcima 25-30 godina starosti. Preko 40 odsto ispitivanih nije u braku, mlađa kategorija je uglavnom u vanbračnim zajednicama, a svaki stoti muškarac u Srbiji živi sa muškim partnerom.

Ispitanici uglavnom potiču iz dvoroditeljskih porodica u kojoj je otac imao dominantnu ulogu i u kojoj je podela poslova po polu između roditelja bila jasno izražena. Očevi uglavnom nikada nisu pripremali hranu, čistili kuću, prali odeću, ali su obavljali povremene poslove, vršili popravke u kući, brinuli o dvorištu i automobilu, kupovali hranu i plaćali račune. U porodicama najviše obrazovanih muškaraca bila je i najegalitarnija podela rada.

Za razliku od porodica porekla, u sledećoj generaciji, kako pokazuje istraživanje, dolazi do promena u pravcu jednake raspodele poslova i sinovi su u mnogo manjoj meri isključeni iz kućnih obaveza. I ovde je obrazovanje važan činilac budući da su podelom poslova najmanje zadovoljni muškarci sa najnižim obrazovanjem, a najzadovoljnije su žene sa najvišim obrazovanjem.

Zadovoljstvo brakom i partnerima je uglavnom visoko i kod muškaraca i kod žena. Kad je u pitanju roditeljstvo, izrazito mali procenat muškaraca prisustvuje rođenju svog deteta (2,4 odsto), a tek svaki 50. muškarac uzima roditeljsko odsustvo za podizanje dece. Takođe, četiri petine muškaraca izjavljuje da su išli na kontrole kod lekara sa svojim partnerkama za vreme trudnoće. Isti broj muškaraca slaže se sa tvrdnjom da je njihova primarna uloga da zarade dovoljno novca za svoju decu. Zanimljivo je, međutim, da bi više od jedne trećine muškaraca napustilo svoj posao i brinulo o deci kada bi njihove supruge dovoljno zarađivale. Čak se četiri petine muškaraca slaže sa tvrdnjom da posle razvoda odgovornost roditelja oko dece treba da bude podjednaka, a skoro isto toliko smatra i da žene koje ne dozvoljavaju muškarcima da viđaju decu posle razvoda treba da budu kažnjene.

Nova pitanja otvaraju podaci da se jedna petina muškaraca ponekad oseća depresivno i izgubljeno, odnosno da često oseća stres ili nervozu i anksioznost. Međutim, 31,6 odsto muškaraca ni od koga ne traži pomoć kada su tužni, razočarani ili frustrirani naspram 20,6 odsto žena.

Kada je reč o nasilju u porodici, ispitanici su najčešće izjavljivali da u njihovoj roditeljskoj porodici „nikada“ nije bilo nasilja. Ipak, jedna četvrtina žena i muškaraca navela je da je svedočila fizičkom nasilju koje je nad njihovom majkom vršio otac ili partner. Seksualnom nasilju bile su izložene uglavnom devojčice, ali i jedna desetina dečaka. Dečaci su, s druge strane, bili češće žrtve fizičkog kažnjavanja, koje ipak opada sa starošću ispitanika. Tako, 84,6 odsto muškaraca najmlađe dobi nikada nije bilo kažnjavano, nasuprot 63,1 odsto muškaraca najstarije dobi.

Ispitanici su svedočili i o nasilju koje su vršili nad svojim partnerkama. Ovi podaci pokazuju da je najčešći oblik nasilja vezan za uvrede i ponižavanja, koje je, po sopstvenom priznanju, primenjivala skoro trećina muškaraca. Veoma je rašireno i ekonomsko nasilje, i to u formi zabrane zapošljavanja, dok je najmanje zastupljeno fizičko nasilje, kao i pretnje oružjem. U poslednjih 12 meseci svaki peti muškarac je pretio oružjem svojoj partnerki. Svaki dvadeseti muškarac je jednom prisilio devojku ili ženu na seksualni odnos, a svaki 50. je u poslednjih 12 meseci učestvovao u grupnom silovanju.

Među zanimljivim nalazima je i taj da se 70 odsto muškaraca ne slaže sa tvrdnjom da „više prava za žene znači manje prava za muškarce“. Više od polovine ne odobrava stav da je najvažnija uloga žene da se „brine o kući i kuva za svoju porodicu“, a nešto manje njih se ne slaže sa tvrdnjom da je muškarcima seks potrebniji nego ženama. S druge strane, 18,8 odsto muškaraca se slaže sa tvrdnjom da „postoje situacije u kojima žena zaslužuje da dobije batine“, a da žena „treba da toleriše nasilje da bi održala porodicu“ smatra 11,9% ispitanika.

U pogledu seksualnosti, preko 90 odsto muškaraca sebe određuje kao heteroseksualnu osobu. Muškarci češće od žena nisu želeli da daju odgovor povodom svoje seksualne orijentacije, i ređe su za sebe izjavljivali da su homoseksualne orijentacije. Muškarcima je, nadalje, više neprijatno u društvu homoseksualaca nego ženama, koje se češće i slažu da je „homoseksualnost prirodna i normalna“.

Kvalitativna analiza je načelno pokazala da se rodni identiteti, kao i nacionalni, verski i dr. najčešće doživljavaju kao nešto što je dato, određeno i što se treba iskoristiti na zadati, ali ujedno i na pragmatičan način. Stoga se pribegava opštim formulama preuzetim iz mizoginog i retradicionalizovanog javnog diskursa, što znači da je konstrukt o tome kakav muškarac treba da bude od velikog uticaja.

Glasovi muškaraca

Neki od glasova muškaraca, prikupljenih tokom kvalitativne analize, ilustruju mnoštvo različitih ideoloških i ličnih stavova, koji ukazuju na izrazitu složenost transformacije rodnog režima u Srbiji. O dekonstrukciji rodnog identiteta jedan ispitanik izjavljuje: „Ja nisam za to da muškarac postane žena i obrnuto, nego da svako može da konstruiše sebe prema svojim potrebama… I muškarac je jedna misaona paradigma, koju u stvari treba prevazići.“ Tipičnog muškarca jedan ispitanik opisuje kao nekog ko „može mnogo da popije, gleda fudbal, ide na slave“. „Gledaš oko sebe i vidiš ćaleta, dedu, burazera, drugare u školi i vidiš da se uvek tu nešto meri, odmeravanje neke snage, takmičenje… Često muškarci imaju tu potrebu da budu u pravu, da je po njihovom.“

O LGBT populaciji ima dosta različitih stavova, od toga da je „to loš marketing za decu“ do „podržavam njihovu borbu“ ili, kad je reč o usvajanju dece, „što da ne; koliko ima dece napuštene na ulici, …bolje da ga oni čuvaju nego da raste dete na ulici“.

O položaju muškaraca u Srbiji: „Bolji je položaj u odnosu na žene sigurno, to je činjenica, oni imaju veću slobodu odlučivanja, kretanja, donošenja odluka, ali, podjednako smo u go…..“ Jedan ispitanik ukazuje pak na ugroženost muškaraca: „Mislim da nisu samo ugrožene žene. Mislim da se ta priča plasira od strane feminističkih pokreta poslednjih 20-ak godina, onako pretenciozno i agresivno. Ja čak imam utisak da će za 20 godina morati da se udružuju muškarci i da organizuju neke svoje pokrete da bi sami sebe zaštitili.“