Vlasnik ATP Vojvodine Ilija Dević osmi dan štrajkuje glađu i ne uzima lekove 1Foto: www.wikipedia.org / PANONIAN

„Viši sud ništa ne preduzima. Ne zakazuje se ročište, ne odlučuje se po predlogu o jemstvu. Meni se još ne dozvoljava svakodnevna poseta ocu koji u 67. godini štrajkuje gladju i ne uzima lekove. Ko zna kakav je cilj ovakvog progona, Iliju sklanjaju od javnosti“, napisala je Anđelka Dević u saopštenju.

Dodala je da o svemu svakodnevno obaveštava Evropsku komisiju, Evropski parlament, Odeljenje za ljudska prava Evropske komisije, ambasade u Srbiji, Agenciju za borbu protiv korupcije.

Ročište o stečaju ATP Vojvodine zakazano je za 18. jun.

Viši sud u Beogradu je 5. juna objavio da je izdao nalog za privodjenje Devića, jer nije došao na ročište krajem prošle nedelje, iako je dostavio dokumentaciju da je bolestan.

„Nije normalno da se zbog nedolaska na ročište iz zdravstvenih razloga raspisuje poternica za Ilijom Devićem. Političarima u Srbiji, pa ni predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ne može se ni poziv za sudjenje uručiti, pa niko od njih nije završio u pritvoru niti na poternici“, kazala je ranije Andjelka Dević.

Dodala je da je u subotu, 8. juna, održano saslušanje na kojem je Deviću potvrđen pritvor od 60 dana, te da je nakon toga Devićev advokat Nikola Stanojević podneo i žalbu na to rešenje.

Dević je na sudu već više od deset godina, a predmet ATP Vojvodina u monitoringu Evropske unije, jer je jedini sa spiska od 24 sporne privatizacije u Srbiji gde je oštećen investitor, a ne država.

ATP Vojvodinu je Dević kupio na aukciji Agencije za privatizaciju 2004, ispunio je investicioni plan, proširio delatnost, uveo nove linije i zaposlio nove radnike.

Zaključio je ugovor s tadašnjom gradonačelnicom Novog Sada Majom Gojković o izgradnji nove Medjumesne autobuske stanice i, iako je taj objekat završen, Grad nije preusmerio saobraćaj na novu lokaciju.

Ranije je podneo krivičnu prijavu protiv Maje Gojković i protiv tadašnjeg direktora Zavoda za izgradnju grada, a sada predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, a šteta od 400 miliona dinara koju su tako počinili, dokazana je pravosnažnom izvršnom sudskom presudom.

Međutim, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 20. januara 2015. godine odbacilo tu krivičnu prijavu.

Razrešenje ove afere zahteva i Evropska komisija.