Zašto ministri sada ne štite svoje heroje?

Teško je poverovati da tako jedna ozbiljna institucija kao što je VMA može sebi da dozvoli da uruši svoj kredibilitet tako što će smenjivali izvanredne načelnike jer su potpisali proglas jedne građanske inicijative, kaže za Danas neurološkinja Anđela Gavrilović Đokić, članica pravnog tima udruženja Ujedinjeni protiv kovida, povodom medijskih natpisa o smeni načelnika VMA, koji su prethodno stali iza otvorenog pisma grupe lekara okupljenih oko inicijative Ujedinjeni protiv kovida.

Portal N1 preneo je juče da su smenjeni načelnik Instituta za medicinska istraživanja Danilo Vojvodić, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu Slobodan Obradović i načelnica Klinike za kožne i polne bolesti Lidija Kandolf Sekulović.

Njima je u sredu uručeno rešenje o smeni, a N1 navodi da je u poslednjih nekoliko dana smenjeno ukupno sedam načelnika sa VMA.

Kako Danas nezvanično saznaje u ovoj ustanovi, na mesto pojedinih smenjenih načelnika imenovani su civili, čime je učinjen presedan, s obzirom na to da u ustanovi rade doktori, vojna lica, koji bi po vojnim propisima bili adekvatni kandidati za načelničko mesto.

Do zaključenja ovog izdanja nije bilo zvanične potvrde ove informacije, a doktori Vojvodić i Kandolf Sekulović nisu bili dostupni za komentar.

Anđela Gavrilović Đokić pak navodi da su UPK „sigurni da ministar Lončar, koji je više puta istakao da će zaštiti ove heroje, i ministar Vulin ne bi dozvolili“ ovako nešto.

– Jer potpis peticije nije političko opredeljenje i Udruženje radi isključivo za dobrobit pacijenata i kolega i nema ambiciju da se politički angažuje. VMA je podneo ogroman teret kao nekovid bolnica dok su tri KBC-a zbrinjavala obolele od korone i odradio fantastičan posao zajedno sa svojim načelnicima. Mi znamo da su to ljudi od profesionalnog i ljudskog integriteta koji svoj težak posao obavljaju čestito i profesionalno, dodaje sagovornica Danasa.

Ona objašnjava da ako se ispostavi da su načelnici zaista smenjeni, to onda samo potvrđuje da je svaka reč „UPK proglasa istinita i da se iz nemoći vuku potezi koji su na štetu najpre pacijenata koji se u velikom broju javljaju da podrže svoje lekare“.

Grupa lekara Ujedinjeni protiv kovida u julu je uputila otvoreno pismo Vladi Srbije nezadovoljna načinom na koji Krizni štab upravlja epidemijom.

Ispod ovog pisma svoj potpis je stavilo preko 3.000 doktora, a početkom septembra osnovano je i udruženje Ujedinjeni protiv kovida.

Jedan od zadataka udruženja, u okviru koga postoji i pravni tim, jeste zaštita prava lekara.

Gavrilović Đokić objašnjava da kada je formiran pravni tim pristiglo je zvanično osam prijava dok su se privatno samim članovima obratile mnoge kolege tražeći savet.

Kako ističe, osnovni problemi koji muče doktore su neisplaćen prekovremeni rad i stimulacije, zloupotrebe službenog položaja i pritisak na zaposlene, loši uslovi rada i oglušavanje direktora zdravstvenih centara na pritužbe svojih zaposlenih.

– Postoje različiti vidovi pritiska. Jedan je sistem ocenjivanja učinka zaposlenih, koji se koristi kako bi se medicinsko osoblje držalo pod kontrolom. Najveći broj pritužbi koje smo dobili odnosi se na načelnike, a ređe na direktore  koji zloupotrebljavaju svoj položaj. Verujem da u Ministarstvu zdravlja ne znaju za većinu ovih primera, jer ne bi dozvolili da heroji budu tretirani na takav način. Pri tome svi lekari koji su nam se obratili pokušali su prvo problem da reše u svojim ustanovama, ali nisu uspeli ništa da urade ni kroz razgovor sa nadređenima ni kroz razgovor sa pravnom službom, koja takođe ne pruža nikakvu pomoć, ističe Gavrilović Đokić.

Pravni tim UPK ranije ove nedelje saopštio je da prijave koje su dobili do sada svedoče da „se tokom ove epidemije stav lekara o zaštiti sopstvenih prava dramatično promenio, te da lekari apsolutno nemaju nameru da pojedina devijantna ponašanja gledaju pasivno“.

Oni su posebno istakli „bahatost v. d. direktora“ koji su „pogrešno zaključili da su u okviru svojih institucija svemoćni“.

Pomenuto ponašanje već sada je dovelo do manjka lekara u samom sistemu, u nekim ustanovama i do nedavnih otkaza ugovora o radu od strane lekara, što sveukupno sistem čini lošim – naveli su iz Ujedinjenih protiv kovida.

Anđela Gavrilović Đokić kaže da lekari često ostaju bez zarade na koja im sleduje za prekovremeni rad, kao i da specijalizanti na kraju nisu dobili obećanu stimulaciju od deset odsto.

„Zbog manjka lekara, kolege mesečno imaju po sedam-osam, a nekad i više noćnih dežurstava. Pošto po zakonu može da se isplati 40 sati noćnog rada, svi preostali sati se pretvaraju u slobodne dane. Problem međutim nastaje zbog toga što kolege te slobodne dane ne mogu ni da iskoriste. Tako se slobodni dani gomilaju, posle šest meseci se brišu i tako u krug“, navodi Gavrilović Đokić.

Ona podseća i da specijalizanti koji su podneli veliki deo tereta tokom epidemije nisu dobili stimulaciju od deset odsto, koja je bila zamišljena kao zahvalnost za napor koji su medecinari uložili tokom epidemije.

„Izgleda da celo državno zdravstvo opstaje zahvaljujući obrazu, etici i entuzijazmu medicinskog osoblje, a ne zahvaljujući dobrim zaradama i uslovima za rad“, smatra sagovornica Danasa.