Foto: Pixabay/janeb13Ovom prilikom, britanski list ističe zaokruženost domaćeg digitalnog ekosistema, dostupnost kvalitetnog IT kadra u našoj zemlji, izdvaja strance i povratnike iz inostranstva kao grupe pojedinaca koji pozitivno utiču na rast u ovom sektoru, ali ukazuje i na prepreke na putu daljeg razvoja.
Kao dopisnica za jugoistočnu Evropu i poznavalac prilika u regionu, novinarka Fajnenšl tajmsa Valeri Hopkins u tekstu prepoznaje da u Srbiji postoji značajan talenat i mnoge uspešne tehnološke kompanije.
Pored donekle očekivanog poređenja sa Berlinom kada se govori o noćnom životu, autorka vuče paralelu i između beogradske i, u celom svetu prepoznate, berlinske startap scene.
Posebno napominje da su u poslednjih deset godina mnogi tehnološki preduzetnici izabrali baš Srbiju za mesto gde će osnovati svoje kompanije, dok neki od svetskih tehnoloških giganata svoje proizvode razvijaju baš ovde.
Zanimljivo je i poređenje jednog od sagovornika u tekstu, Dragana Tomića, direktora Majkrosoftovog razvojnog centra u Srbiji, koji ističe da srpska tehnološka scena po zaokruženosti, iako daleko manja, sve više liči na ono što možemo da vidimo u Sijetlu, u čijoj okolini je sedište Majkrosofta.
Osim paralela sa velikim tehnološkim centrima, iz razgovora sa predstavnicima Inicijative „Digitalna Srbija” koju opisuje kao nevladinu organizaciju koja promoviše interese digitalne industrije, autorka izdvaja da je srpska startap scena u ranoj fazi razvoja, kao i da celokupni sektor beleži izuzetno visok godišnji rast od 20 odsto.
Na to dodaje da se poslednjih godina startap ekosistem razvio u smislu raznolikosti podsektora i biznis modela.
Kao pozitivna promena na državnom nivou ističe se strateška odluka o podizanju nivoa tehnoloških znanja pre svega kroz uvođenje programiranja u obavezni program za sve osnovce.
Na ovom generalno uspešnom putu uočene su i prepreke koje i dalje nisu savladane. Jedna od njih, na koju ukazuju sagovornici u tekstu, je nedostatak biznis znanja koja su, pored tehničkih, potrebna za razvoj i prodaju digitalnih proizvoda i usluga na svetskom tržištu.
Kao drugu, Fajnenšal tajms vidi nedovoljno brzo prilagođavanje domaćeg zakonskog okvira svetu tehnološkog preduzetništva.
Dok su dobri potezi, recimo, prepoznati u uvođenju mehanizma sličnog opcijama na akcije, tj. mogućnosti da startapi daju udele u vlasništvu svojim zaposlenima, kao ogromna prepreka na daljem putu razvoja srpskog digitalnog ekosistema navode se ograničenja koja postavlja Zakon o deviznom poslovanju.
Takođe, u članku se navodi da važan deo domaće IT scene čine povratnici iz inostranstva, ali i digitalni nomadi – profesionalci iz drugih zemalja kojima priroda posla omogućava da, uz pomoć tehnologije, rade sa bilo koje tačke na planeti, pa i iz Srbije.
Pored ove vrste kretanja IT stručnjaka, autorka kroz razgovor sa Kristinom Nikolić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ukazuje na i dalje aktuelni i gorući problem odlaska obrazovanih ljudi iz Srbije koji našu zemlju svrstava među one čiji broj stanovnika se smanjuje najvećom brzinom.
Sagovornici iz nekih od vodećih srpskih digitalnih kompanija i organizacija koje sarađuju sa njima slažu se da velika vrednost domaćeg digitalnog ekosistema leži u postojećem talentu.
Prepoznavši da je potraga za kvalitetnim kadrom u Srbiji nalik globalnoj, novinarka se osvrće i na godine krize koje su, prema rečima Koste Andrića iz ICT Hub-a, stvorile ljude čije je razmišljanje usmereno na rešavanje problema, dok su na tržištu ostavile neiskorišćen prostor za investitore. Poseban prostor u tekstu dat je stavu da na ovim prostorima postoji veća glad za uspehom i snažniji osećaj pripadnosti nego u nekim drugim delovima sveta, te da se ovde zaposleni duže zadržavaju na radnim mestima. Iz razgovora sa tehnološkim ekspertima, novinarka zaključuje da Srbija zaposlenima i investitorima, ukoliko razmišljaju dugoročno, pruža više stabilnosti od nekih drugih tehnoloških centara.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
I Kristijan Golubović na onlajn času
Apsolutno tacno. Toliko se protezira taj it sektor od strane ove i ovakve vlasti da su postali sekta za koju zakoni ne vaze. Gaze sve ispred sebe. Vlasti su u velikoj zabludi ako misle da ce nas taj sektor izvuci iz bede. To je samo sektor usluga. Nista opipljivo. U ovoj zamlji se toliko kralo i idalje se krade da nas ni 500 it sektora ne moze spasiti.
Ne protezira se, nego pokusavaju da preuzmu zasluge, iako realno samo saplicu.
A ako zelish nesto opipljivo – slobodno na neku planinu – garant josh traze negde kovace, taman da te to ispuni.
Jest vala Amerika i Engleska, Japan i ostali zive od prodaje usluga.
Jeftina radna snaga moj Mićo, ništa više.
Ovo jednostavno nije vise tacno, inicijativa „Digitalna Srbija“ je grupa nekoliko kompanija koje su lobirale za izmene zakona o porezima (zbog toga nisu popularni), gde su sada male IT firme ( citaj startapi ) oporezivane sa 70%, to su uradili sa ciljem da time sprece programere da sami rade i saradjuju sa inostranstvom, nego da dodju u situaciju da moraju da rade kod njih i da oni budu posrednici. Naravno, sve se zavrsilo totalnim fijaskom, na hiljade IT firmi je prestalo sa radom, i to ova vlast krije kao zmija noge. Postace ocigledno do kraja godine kada se svede racun, da od srpskog IT-ja, na zalost nece ostati ni I.
ovo zaista nema veze sa životom. nisu „grupa nekoliko kompanija“ nego ih je više od 30 (i među njima ima i malih i velikih, i it i ne-it). drugo, nije svaka mala firma startap (to je već dokaz o vašem osnovnom nepoznavanju tehnološkog sektora). treće, kako će te firme da budu posrednici, kad najvećih broj onih koji su u digitalnoj srbiji uopšte nisu outsourcing kompanije, odnosno ne konkurišu programerima koji rade sa inostranstvom – već direktno prodaju svoje proizvode ili rade za svoje centrale u inostranstvu. i na kraju, izmenom zakona je ispravljena nepravda da programeri koji su realno full-time zaposleni za platu od 3.000 evra, državi srbiji (u budžet koji bi valjda svi mi trebalo da trošimo tako što se vozimo auto-putem ili idemo kod državnog lekara ili vodimo dete u državnu školu) plaćaju manji porez nego radnik koji zarađuje 500 evra. hajde da se zapitamo šta je ovde ispravno.