Foto: Miroslav Dragojević

Ova „sveža“ izjava trebalo bi da bude pomirenje između zahteva članova Socijalno-ekonomskog saveta. Sindikati koji učestvuju u radu tog tela tražili su više od 24 odsto na sadašnjih oko 27.000 a poslodavci su procenili da je održiva povišica od pet do šest odsto. Vlada je „presekla“ negde na sredini – 11,1 odsto odnosno od naredne godine minimalna zarada za puno radno vreme iznosiće 30.022 dinara ili 256 evra.

Iako je rast najnižih plata veći nego što su bili spremni da plate, poslodavci su zadovoljni jer je smanjenjem dažbina napravljen prostor za veću masu sredstava namenjenih zaradama.

Sindikati, međutim, nisu presrećni jer je ranije bilo dogovoreno da minimalna zarada do 2021. mora da dostigne minimalnu potrošačku korpu. Prema rečima predsednika sindikata „Nezavisnost“, Zorana Stojiljkovića, pregovora u SES-u zapravo nije ni bilo, svako je rekao svoje, a Vlada odlučila. „Povećanje nije malo, ali nije dovoljno da se minimalac izjednači sa vrednošću minimalne korpe ni za tri, četiri… pet, šest godina. A minimalna korpa sadrži tek toliko kalorija da čovek ne umre – predviđeno je 1.200 dinara za obuću i odeću tročlane porodice i 1.400 grama paradajza, odnosno 470 grama po osobi“, rekao je Stojiljković agenciji Beta.

Prema poslednjim objavljenim podacima, prosečna korpa u Srbiji za juni mesec iznosi 72.447 a minimalna 37.085 dinara. Gotovo polovina tog oskudnijeg mesečnog paketa odlazi na hranu i bezalkoholna pića, više od trećine na troškove stanovanja dok za druge potrebe, od odeće i obuće do školovanja, malo šta preostane. Pri tom, minimalna korpa u Srbiji obračunava se po domaćinstvu koje čine tri člana pa bi pravo poređenje, sa zemljama u okruženju, bilo nemoguće jer im se metodologija razlikuje. Gotovo sve druge statistike polaze od potreba četvoročlane porodice.

Kupovna moć zaposlenih teško je porediva među susedima i zbog toga što nemaju svi dve vrste merila – prosek i minimum. Tako su u Crnoj Gori utvrdili da je u maju ukupna vrednost minimalne potrošačke korpe iznosila 647,90 evra, ili više od 75.000 dinara, što je tri puta više od minimalne zarade.

U Hrvatskoj su izračunali da je za život prosečne porodice potrebno 895 evra mesečno (više od 100.000 dinara) , ali kod njih nema podele na prosečnu i minimalnu korpu. U BiH zvanična statistika ne objavljuje mesečne troškove života ali su sindikati napravili svoju računicu i redovno izlaze sa podacima o potrošačkoj korpi. Prema njihovoj proceni za četvoročlanu porodicu potrebno je 1.050 evra ili preko 120.000 dinara.

Ono što je ipak moguće uporediti, to je broj zaposlenih koji primaju najniže zarade za koje garantuje država, i njihov udeo u ukupnoj masi radnika. U Srbiji, od 2,16 miliona zaposlenih, na minimalcu je ukupno 350.000 radnika, što čini više od 15 odsto. U Sloveniji, gde minimalac iznosi 638 evra ili 74.646 dinara, najnižu zaradu prima 33.000 radnika od ukupno 885.700, odnosno 3,7 procenta. U Hrvatskoj minimalna zarada je 404 evra ili preračunato u srpsku valutu 47.268 dinara, a od 1,64 miliona zaposlenih prima je 37.000 ili 2,25 odsto.

U BiH ukupan broj zaposlenih je 820.000, minimalna zarada iznosi 210 evra ili 24.570 dinara. Prima je više od 200.000 radnika ili gotovo svaki treći. Lošiju statistiku od Srbije ima i Crna Gora, gde minimalna zarada iznosi 222 evra ili oko 26.000 dinara, a prima je oko 70.000 od ukupno 247.200 radnika ili 28 odsto.

Sloga: Novo poniženje radnika

Sindikat Sloga, koja nije u sastavu SES-a, saopštila je da povećanje minimalca predstavlja „još jednu predstavu za narodne mase u režiji jednog čoveka i vlasti koja želi sebe da prikaže kao onom koja brine o svom narodu“ uz ocenu da je to „novo poniženje celokupnog sveta rada i nastavak pojačane politike sistematskog uništavanja srpske privrede koja će ubrzo zbog ovakvih katastrofalnih odluka ostati i bez stručne i bez osnovne radne snage“.

Povezani tekstovi