Teretane, uz svu podršku zakupodavaca i države, ove godine jedva na nuli (VIDEO) 1Foto: Screenshot YouTube/Danas dnevni list

Među nekoliko vežbača u prizemlju, takođe na spravama, bile su i dve devojke. Jedna od njih je dizala tegove. Moderna sala za vežbanje grupnih programa – pilatesa, joge, zumbe – sa pogledom na naselje Stepa Stepanović je bila prazna. Kako su se početkom maja teretane i fitnes klubovi vratili u “život” posle jednoipomesečne pauze zbog epidemije virusa korona više ništa nije isto i teško da će biti uskoro.

“Zabranjen je rad 15. marta i dozvolili su nam da počnemo 27. aprila, s tim što smo mi smatrali da je to prerano i dogovorili se da krenemo između 4. i 11. maja, kada proradi prevoz, kada se pripremimo i prilagodimo merama”, kaže za Danas Vladimir Joksimović, vlasnik Athletic’s gym fitnes klubova i potpredsednik Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije.

Neki su jedva čekali da teretane počnu da rade, kaže, drugi su imali bojazan, zvali su da pitaju za uslove i mere.

“Poštujemo sve, od ulaza gde su dezobarijere, dezinfikatori ruku, u vežbačkom prostoru je asepsol, u toaletima i svlačionicima sapuni, topla voda. Sprave na kojima nismo mogli da obezbedimo dovoljno udaljenost isključili smo iz upotrebe, poštujemo to da ne sme više od jednog čoveka na četiri kvadratna metra”, nabraja Joksimović.

Dok razgovaramo, na spratu uz stakleni zid sa pogledom na naselje na pokretnim trakama kojih je sigurno više od 20 vežba jedan muškarac. Svaka druga traka, zbog bezbednosti, odnosno nedovoljne distance između njih – je van upotrebe.

“Što je jača epidemiološka slika to je broj ljudi u fitnes centrima značajno manji, u junu kada je slika bila bolja i posećenost je bila povećana. Želimo da stavimo do znanja da je vežbanje dobro za zdravlje i da je poželjno da vežbaju jer tako utiču na svoje zdravlje i poboljšavaju imunitet”, ističe Joksimović.

Želi da naglasi, kaže, da teretane nisu bile žarište ni na početku epidemije a ni kasnije, jer je situacija išla na bolje uprkos tome što su fitnes centri radili. Finansijski je epidemija imala ogroman uticaj na njihovu branšu. Vladimir Joksimović kaže da je uprkos tome veliki broj klubova uspeo da preživi.

“U maju smo radili sa 30 do 40 odsto od uobičajenog broja, u junu smo imali 60 do 70 odsto i tada smo normalno funkcionisali. Međutim, da nije bilo relaksacionih mera od strane zakupaca, ali i države, teško da bismo ovo izdržali”, napominje naš sagovornik.

Troškovi zakupa su im dok nisu radili bili ili smanjeni ili anulirani, u maju su zakupodavci imali razumevanja i kirija je bila spuštena od 30 do 50 odsto.

“Osim toga, iskoristili smo i pomoć države od tri minimalca i još dva puta po 18.000 dinara, prolongirali smo doprinose za sledeću godinu, komitenti su nam izlazili u suret, neki i oprostili potraživanja. Kada se sve sabere od marta do kraja avgusta, uz pomoć svih relaksacija i pomoći došli smo do toga da smo u najboljem slučaju na pozitivnoj nuli”, kaže Vladimir Joksimović, u čijim fitnes klubovima kojih u Beogradu ima četiri niko zbog krize od 50 zaposlenih nije ostao bez posla.

Iako je u trenutku dok smo bili tamo vežbalo više muškaraca Joksimović kaže da je kada se uzmu u obzir i grupni programi odnos snaga među vežbačima kod njih nekih 60 prema 40 u korist žena.

Master profesor sporta i fizičkog vaspitanja i suvlasnik City Fitness klubova Milan Zarić kaže za Danas da su nakon otvaranja svi objekti bili dužni da na svoje ulaze postave dezobarijere, obezbede gel za dezinfekciju ruku na ulasku kao i veće količine alkohola u sali za vežbanje i svlačionicama.

“Primera radi, za naša dva kluba, trošimo oko 100 litara alkohola mesečno samo za dezinfekciju sprava i površina. U ovom trenutku naše radno vreme je skraćeno i radimo do 21 čas shodno uredbi Vlade, pored toga uvedeno je još nekoliko pravila”, napominje Zarić.

Ta pravila podrazumevaju obaveznu dezinfekciju obuće, ruku, obavezno korišćenje dezinfekcionog sredstva pre i nakon korišćenja sprava, opreme i tuševa, poštovanje razmaka između vežbača od najmanje dva metra i u njihovom objektu može biti samo jedan vežbač na 10 kvadratnih metara. Zarić podseća da su fitnes klubovi bili zatvoreni 45 dana, što je za svaki, a pogotovo njihov posao velika pauza.

U našem poslu je veoma važno klijentima obezbediti kontinuitet, jer se ljudi nakon svega par dana pauze ulenje i neretko odustanu od vežbanja. U tom periodu smo se trudili da onlajn vežbanjem koliko-toliko ostanemo sa članovima u kontaktu i da im fizičkom aktivnošću skrenemo misli sa problema i negativne atmosfere“, ističe naš sagovornik.

Nakon ponovnog otvaranja imali su, kako kaže, veoma slab odziv članova, čemu je doprinela i negativna kampanja kriznog štaba koji su teretane okarakterisali kao mesta koja treba izbegavati.

Srećom, ljudi su vrlo brzo shvatili da su teretane poslednje oaze zdravog života i mesto gde se gradi jak imunitet pa su počeli da dolaze“, napominje Zarić.

Na pitanje da li može da uporedi stanje sada u odnosu na ono od pre epidemije Milan Zarić kaže da su statistički gledano imali maj koji je bio oko 40 odsto lošiji od istog meseca prošle godine, dok je jun bio desetak procenata bolji od juna iz 2019. godine.

Dobra poseta je potrajala malo posle izbora i onda smo opet imali vrtoglav pad. U toku jula smo ostvarili najlošiji rezultat u jedanaest godina dugoj istoriji našeg kluba, ali se u avgustu naše poslovanje lagano popravlja“, kaže Zarić.

Za oporavak ćeprema njegovim rečima, biti potrebno dosta vremena.

Po istraživanjima IHRSA (International Health, Racquet & Sportsclub Association) biće potrebno dve godine da se fitnes industrija oporavi. Nisu pogođeni samo fitnes klubovi i teretane već i proizvođači fitnes opreme, suplemenata, rekvizita. Dodatni problem je i činjenica da će značajan broj naših korisnika/članova ostati bez svog posla, izvora prihoda, pa samim tim i mogućnosti da uplaćuje članarinu“, ističe Zarić.

Oni u City Fitness-u za sada nisotpuštali zaposlene naš sagovornik se nada da neće ni morati.

Prinuđeni smo da na neko vreme odložimo planirane poslove unapređenja poslovanja, renoviranja prostora kao i modernizacije opreme, to će morati da sačeka neko bolje vreme“, ističe Zarić.

Radna grupa protiv pandemije

Savez za rekreaciju i fitness Srbije je formirao radnu grupu za borbu protiv pandemije i pomoći fitnes industriji na čijem sastanku su formulisanje inicijative koja će biti upućena Kriznom štabu Vlade, a u svrhu što boljeg funkcionisanja fitnes klubova tokom jeseni i zime.

Ono na čemu će insistirati, kako kaže Milan Zarić, jeste izbegavanje pominjanja klubova i fitnesa uopšte u negativnom kontekstu. Ideja je da se predstave dostupna istraživanja o odsustvu korelacije između fitnes klubova i rizika zaražavanja virusom Covid 19. Predviđen je i zajednički rad na afirmaciji redovne i kontrolisane fizičke aktivnosti i to, kako kaže, u tri smera, u cilju jačanja imunog sistema, u cilju prevencije gojaznosti i drugih zdravstvenih tegoba, ali i poboljšanja narušenog psihološkog stanja građana usled pandemije virusa.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.

close
Teretane, uz svu podršku zakupodavaca i države, ove godine jedva na nuli (VIDEO) 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.