Još jedna nečija stranka

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Uopšte mi Đilas nije simpatičan, ali Ponoševe ideje su kao kada neki zaposleni proceni da je u poslu sve savladao, da nadmašuje poslodavca i da sigurno može da zarađuje bar kao gazda ili više, ako se odmetne i napravi svoju firmu! Malo je ružno, a malo je i prepotentno. Kompletna politika se svela na STR.

2. Važno je na vreme blatiti moguće opasne konkurente AV-u. Vidimo da još uvek zaziru od Jankovića.

3. Rujeviću šta tebi treba da kritikuješ Ponoša? Ponoš je probudio nadu da normalni i razumni ljudi mogu da žive koliko toliko smislen život ovde. Ko si ti da to rušiš praveći bedne rečeničke obrte, da cinički tumačiš sasvim legitimno distanciranje Ponoša od onih koji su zahvaljujući svojoj alavosti, gramzivosti i besprizornosti ogadili demokratiju većini stanovništva??? Zar vlast treba da služi tome da se lično obogatiš? Pitanje je koliko si novca dobio da bi napisao ovakvu svinjariju. A ako nisi dobio novac, već si teks napisao u nedostatku mašte, koje ni inače nemaš, onda je vreme da razmisliš o penziji. Ili burazeru uzmi pa radi pijačni barometar, mani se politike, tekstovi su ti uvek na ivici bezobalne gluposti.

4. Ne znam, ni ja zbog čega ovakav tekst.
   Čovek još nije formirao stranku, a i ako je formira njegovo pravo i njegova borba.
   Meni se lično nije svideo način na koji je kandidovan ali iz svega toga je sledilo da je on praktično nestranačka ličnost, šta je logično posle svega?
   Naravno, osim sastanka Vučić-Đilas.
   Ne znam zbog čega Nemanja širi kroz svoje tekstove defetizam među opoziciono nastrojenim stanovništvom, mislim i na njegove objave u vezi kopanja litijuma, kao da mu je mnogo stalo da se to desi, iako tvrdi suprotno.
   Stvarno ću posumnjati da zastupa interese politike i medija iz zemlje u kojoj radi.

5. „Ali to što je dan kasnije konačno otkačio Jeremića, a još par dana docnije Đilasa optužio za „šibicarenje“, govori da je bivši general (bezizglednu) predsedničku kandidaturu video kao prvobitnu akumulaciju kapitala za pravljenje svoje stranke.“

   Ili je možda imao drugačija očekivanja. Od Đilasa, da se ne sastaje sa Vučićem, a od Jeremića, da ga podrži kao kandidata. Obe te stvari bi bile prirodnije, nego to što se desilo.

6. Bravo za tekst, sjajna analiza!