Tako se to radi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. 1. Ako se setimo kosarkasa partizana i majica sa likom kriminalca, odjednom sam malo manje ponosan

   2. Zasto bi neko bio ponosan na tudje uspehe? Kako je gradjanin Srbije DOPRINEO uspehu kosarke? Nikako.

2. Apsolutno tako. Dosta mitologiziranja uspeha raznoraznih sportova. Srbija se kupa u svakojakom djubretu. Deca se po predgradjima igraju u djubretu a svi zajedno hodamo ulicom kao u Indiji, jer trotoarom ne mogu od kola.

3. Uzalud hvalospevi! Narod jeste fizički nadaren iznad proseka ali je sve ostalo standardna gastarbajterska priča, vizija o putu na zapad i bogatstvu bez mučnog školovanja. Da, ko to sve plaća? Možda one raspale bolnice? JER ONI I NJIHOVI BLIŽNJI neće se lečiti u njima kad zatreba.

4. Poštovani kritičari, moram priznati da ne kapiram toliki hejt prema košarkašima. Ne znam da li je iko pomenutih legendi, bio uz Saleta Mutavog i slične. Nisu ni Sale, ni Divac, ni Bodiroga, a takve vrednosti nisu delili ni velikani poput Bože Maljkovića, profesora Aleksandra Nikolića, Nebojše Popovića, Šapera…Nisu ni Kića, Moka, Praja…Lako je pljunuti na sve, a daleko teže pronaći nešto pozitivno. Argumentacija je na niovu održavate Paradu ponosa, a deca na Kosovu gladuju. No, ako mrzite, vi mrzite, ako ne osećete nikakvu pozitvnu emociju prema zajednici, to je vaš problem, ali sigran sam da sami sebe lažete. Sportski pozdrav