Kad je teško – fotka sa sinom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo za kolumnu. Ne volim što je sve istina.

2. Buđenje biće jako bolno…nepresušnimi lažima i prevarama, utopijom sa istoka sluđuje(u) većinu naroda srbijanskog milione vrednih, normalnih, lepih, obrazovanih vratio 150.godina unazad… o s l e p e o – og l u v e o i opljačkao(li) …smeška se i kaže da će nas spasiti.Zgrće lovu, mulja, čuva se… Hvala Snežana!

3. Aleksandre Vucicu,nemoj vise da se boris i da pobedjujes,jer svaka tvoja „pobeda “ znaci manje Srba na Kosovu.Cmizdris a predao si sve,jer nemas ni po prsta obraza.

4. Može li neko da mi objasni gde su „propali“ komentari na ovaj odličan tekst. Je l to neka nova uređivačka politika, u vidu cebzure? Ajde, vraćajte komentare, zašto vas čitamo?

5. Maestralni Teofil!!!
   Bravo!!!

6. Skenerski prikaz hodajuće esencije zla,u velikom pakovanju.

7. Tako je sve tužno,a istinito.Bravo Snežana!

8. Objavljujete samo „bravo i alal vera“ komentare. Nisu ove vaše kolumne biseri mudrosti i izvor nadahnuća za čitaoce. Najgore je sebe zavaravati i živeti u iluziji. Dolazi vreme za buđenje. Probudiote se na vreme.

9. Halo, izgubio si Kosovo na bojnom polju a sada cmizdis da ti se vrati? U ratu se gubi, dobija… I ti luzer bi sada kao da pregovaras sa pobednikom?!

10. Kakav sin?! To je dete, bez devojke, braka, dece, skole. Opravdano, jer dečica su malecka, ne znaju .

11. Ko bi trebalo da bude predsednik Srbije
    pa da shvatimo da nas nisu bombardovali
    dovoljno, da smo genocidan narod, da su
    nam oficiri ratni zločinci…

12. Ostavim komentar ali ne prodje