Kosovska saga

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dakle, pravilo Petra Velikog se znatno razlikovalo od pravila Alana Forda koje glasi: „Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti“.

2. Petar Veliki je, dakjle, lično brijao bojare, dok monaštvo i sveštenstvo nije brijao. Mada Basara to ne pominje, verujem da nije brijao ni žene.

3. Ne bih se složio sa basarinom tvrdnjom da Rusija ni danas nema „svetu zemlju“. Ja, naprotiv, mislim da su Rusiji sve okolne zemlje „svete“.

4. Kao što sam već ranije pomenuo, boj na Kosovu se završio nerešeno u regularnom vremenu, ali su u tom regularnom delu Srbi izgubili veliki broj „igrača“, pa nisu imali ekipu za produžetke. Takođe, pogibijom Miloša Obilića i još nekolicine velikih junaka, nisu imali ni dobrog šutera za eventualno izvođenje jedanaesteraca.

5. Nije u potpunosti tačna ni Basarina tvrdnja kako Srbi nikada nisu imati tirjana sa čvrstom rukom. Imali su Kodžu Miloša, koji, istina, nije brijao ober knezove (samo im je sekao glave), ni kaluđere i popove, a sasvim sigurno ni žene. Naprotiv.

6. Sve u svemu, Srbija nije postala Južna Rusija, mada ima u susedstvu nešto što ona zove Južnom Srbijom, mada će na kraju konca ispasti da ona postane – Severno Kosovo.

   1. pa ako se bidnu slušale ‘srbende’ i ‘patrijote’… za 50-100 godina….

7. Kako ste nedostajali, g. Basara. Wellcome back!

8. Danas je centar katolika Vatikan, a centar pravoslavaca-ortodoksa je Istanbul. Mi Srbi I ostali pravoslavci postajemo hadžije posetom u Tursku zapravo crkve Svete Marije u okolini Izmira, gde je rodjen I Isus Hrist. Ta crkva je u to vreme bila kuća Svete Marije I Isusov dom.

9. Svetislave, nemojmo prekrajati istoriju, boj na Kosovu je za nas bio izgubljen. Tačno je da se Turci dve decenije nisu ovamo vraćali, ali verovatno nisu ni imali potrebe, jer je Lazarev sin, Despot Stefan, postao turski vazal i čak se 1396. godine borio na strani Bajazita, kada je ovaj kod Nikopolja razbio hrišćansku vojsku, koja je pokušavala da potisne Turke sa Balkana. Osim toga, Bajazita su 1402. godine kod Ankare teško porazili i zarobili Mongoli. U toj bici se na Bajazitovoj strani ponovo istakao Despot Stefan. I najzad, nisu Turci više vekova proveli u našem ropstvu, već je nažalost ipak bilo obratno.

   1. Borili su se srpski vojnici na strani Osmanlija i prije Kosovske bitke. I to u Anadoliji, u borbi protiv drugog turkomanskog plemena, Osmanlijskih najljućih protivnika Karamana. A što se „ropstva“ tiče, u toj riječi ima puno prekrojene istorije, mada, naravno, to je već polje političke opredijeljenosti, ili bolje rečeno kvalifikacije. Kako god, treba se okrenuti od mitomanije i govoriti samo o činjenicama. Btw, i kad su Timurovi ratnici zarobili Bajazita, pored trpanja u kavez, ponižavali su ga i time što su mu ženu natjerali da ih služi gola. Od jeda, muke, ljubavi, šta li Bajazit je sam sebi presudio tako što je razbio sopstvenu glavu u očajanju udarajući njome u rešetke kaveza. A ta njegova ljuba bila je srpska princeza.
      Što se pak tiče Osmanlijskog ne-vraćanja u naše krajeve nakon Kosovske bitke, to je bila njihova standardna procedura; prvo probijede na bojnom polju, ustoliče svoje vazale na vlast, ovi im plaćaju da ne bi bili ponovo napadnuti. Sve dok vazali slušaju nema ponovljenih napada. Tako je tada funkcionisao svijet, nije to bila samo Osmanlijska taktika. A meni se čini da svijet baš tako funcioniše i danas.
      Još nešto: oni koji misle da postoje vječne granice, neka pogledaju kako su se granice mijenjale u zadnjih par stotina godina, pa će vidjeti da ima malo toga što je nestabilnija od državnih granica. Oni koji razumiju kontekst trenutka, uvijek najbolje prođu.

10. Bas je normalan chovek. Zzelim mu dobro zdravlje i snage da izdrzzi. Za njega i njemu slichne: „Molite se za njega jer on besni umesto vas.“ Henri Michaux

11. @S. Božić

    Kakve veze ima ishod Kosovske bitke sa činjenicom da je Stefan bio vazal Bajazita ? Stefan je za vreme boja imao 14 godina , a državom je neposredno posle bitke vladala Milica do Stefanovog punoletstva.. Vazalstvo- zato što je pretila opasnost od napada Ugarske. Bitka nije izgubljena , baš kao što ne Basara napisao. Bitka je postala guslarski , samosažaljujući , samodestruktivni mit. I to je poenta teksta.

12. Друже Басе, стварно си нам недостајао. Свратих, након дуго избегавања, на ову адресу, и видех да је булажњење успешно настављено. Традиција фамозног – да лупа о стварима о којима појма нема и за које није квалификован – се наставља. У чему је разлика између њега и дркрлета? Све у свему, код Друга Света ништа ново. Е ово ако објаве, свака част!

13. Ipak si, gosn Basara, makar i nesvesno, našao lepo društvo Tešanu pošto je on bukvalno bio čovek i po, otud nadimak prezime Podrugović, dakle orijaš kao i Petar Veliki u XVIII, i Karađorđe u istom i u XIX veku. A Kodža Miloš, iako nije bio baš porasan, iako nepismen, suptilnije se odnosio prema našem kleru. Nije ga brijao, a odsekao je istočnjačke perčine svojim bećarima a najpre sebi, a jednog monaha iz okoline Kragujevca dao je izbatinati pošto je naredio nekom pismenom (!), možda i samom svom sekretaru Davidoviću, da krijući na monahovoj staroj rukopisnoj knjizi, koju je on siroma doneo da je proda knezu i tim parama malo obnovi svoj manastir, napiše: pop j…o kobilu. Nesrećni crkvenjak uz malo para – pa da, nepismeni knez je znao da ceni stare ćirilske rukopise – dobio je i ko zna koliko po turu zato što se skaredno odnosio prema crkvenim svetinjama.