Kratko i jasno

Provozam vam se ja, cenjeni publikume, ulicama prazničnog Beograda, bez ikakvog cilja, čisto da progluvarim i da se podsetim vremena u kojima nije bilo saobraćajne kalakurnice, kad imam šta i videti na gorepomenutim bilbordima.

Da ne znam gde sam i kad sam, pomislio bih da se nalazim u Minhenu, ranih tridesetih godina prošlog veka. Crvena boja dominira velikim formatima. Na crvenoj pozadini blistaju arijevske face koje, istina, za arijevski izgled imaju ponajpre zahvaliti fotošopu. Vidi se, brate, odmah da su sve to ljudi posebnog kova. Gotovo nadljudi, ibermenši.

A takve su im, da kažemo, i predizborne poruke. Ako je po njima suditi, vreme dekadencije i javašluka uskoro ide u ropotarnicu istorije, a na scenu se vraća čvrsta ruka, Srbljima tako draga, tako prirasla srcu. Jer, da nije tako, zar bi popečitelj Ohrane, Dačić, na svoj bilbord zapandrčio kratku i jasnu direktivu: ČVRSTO! Par kilometara dalje, na sledećem bilbordu, glavni Opričnik poručuje: JASNO! Dadoh vam se ja na prevođenje; ponešto se, kako to biva, u prevodu izgubilo, ali ja te poruke ovako tumačim: biće čvrsto, jel jasno, stoko. A vi tumačite kako vam drago.

Vozi, tako, Miško, ali bilborde izbeći ne može. Svuda prisutni su. Vidi se da rukovodstva i članovi antikorupcijskih stranaka odvajaju od usta da bi svoje kandidate predstavili cenjenom elektoratu u što boljem svetlu. U tom, dakle, svetlu ozari me i bilbord kandidata URS, renesansne ličnosti, čoveka generala, patologa i popečitelja narodnog zdravlja. Na bilbordu generalova slika u civilu. A ispod slike slogan: BeogRAD i RED.

Baš zgodno, ali nešto mi tu fali. Samo šta? Tek posle nekoliko stotina metara setih se da nedostaje ključna reč – MIR. Dakle RAD, RED I MIR, cenjeni publikume, podseća li vas ovo na nešto? Ističe nam prostor, daj da ponovimo, ČVRSTO, JASNO, RAD, RED I MIR. Pa da tome priključimo Sahibijinu sutru ZA SRBIJU, ZNAŠ ZAŠTO! Pa da malo razmislimo. Bilbord-efendije svakako znaju zašto. Znamo li mi?