Morunina mezimica

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A da ‘cika-Sveto’ meti iliti turi cika-Svetinu sliku i s (punim) pravom zameni ovu dilber-Svetinu mornarsku od pre dvajes god!? Eee al onda bi ‘narod’ vido kako stvarno izgleda ‘cika-Sveto’! Isto kao sto bi ‘cika-Sveto’ mogo dadnuti otkaz cenzorki filma mezimica koja je gle slucajnosti pored sto je precednik upravnog o(d)bora FCSa, ujedno i direktorka ili se pravilno kaze direktorica sluzbenog glasnika, gde je ‘cika-Sveto’ za(u)poslen (kako bi to Boza Andrejic rekno, preko omladinske zadruge)!? Eee al onda ‘cika-Sveto’ ne bi imo staz za uskoro nezadrzivo nadolazecu penziju, a i izdavanje ‘cika-Svetovih’ knjiga bi malo stucalo, ostalo bi samo puko svrljanje po ‘novincinama’ tzv basarnJezganje !! Al nema ‘cika-Sveto’ mu.. pardon morala za taku rabotu. A davidis iliti dais, nista mu ne bi hvalilo..

   1. Vi iz Bajine Bašte ste, izgleda, mnogo zavidljivi ljudi.Ili se samo takvi javljaju.

      1. ‘Bajinu bastu mi ne diraj’ !! basaru mi slobodno diraj 😉
         Inace, rec ‘zavidljivi’ ne postoji u srBskom jeziku! Mozebiti da si mislila zavidni?! Zavisni? Zajedljivi? Zavodljivi? Nevidljivi? Zadivljeni, zadavljeni, zamisljeni.. ko ce ga znati uostalom!
         ‘O , Ana , o Ana’ . .
         Nadam se da znas nastavak pesme?

2. Mutacija carapa u gace pocinje sa plemenskim zakljuckom supljeg bataljona o razlogu zbog kog muskom publikumu zebu noge.Tako mezimica tranzitira u mezimca,a noge cuvaju glavu cak I od opasne morune sa precenjenim zlatom,bar po najnovijim nagradama Svedske barutane za fiziku dijamanti su ponovo u modi.Cenjeno zdravlje ipak pripada smelima a ne ovisnicima fikcija,filmovanih ili nabedjenih velicina.

3. Ni ja nisam upoznat sa scenarijem, ali sam, prema Basarinoj natuknici da se u filmu Mezimica prepliću prodaja ljudskih organa i topla ljubavna priča, došao do zalljučka da glavni junak Ljuba ima mali polni organ i, kroz razne zavrzlame, pokušava da dođe do većeg.

4. Toliko oma usranih gaća da materijala za scenarija ima na pretek…

5. Prodaja organa je uzrok PTSP-a koji posle vraća neke emocije koje nisu primerene ni realnosti, ni trenutku… Znamo valjda šta je PTSP, kako nastaje, kako se manifestuje.
   Nije slučajno što je zaplet baš oko vađenja organa, niti što Basara često poentu donosi preko belih bubrega i crvenog bana. Podsvest je more jedno nesaznato.

6. „Brk profesorke Mire Marković“! A? Dobro zvuči? Gde da se javim za brdo para. Može i preprodaja. Gledanje ne mora…

7. U aferi „Mezimica“, Dimitrije Vojnov, jedan od agilnijih zagovornika borbe protiv „autošovinista“, našao se baš na udaru mehanizma čijem je usavršavanju i sam doprineo.
   To, naravno, ne opravdava sramotni gest FCS-a, ali bi trebalo istovremeno da opomene i agente državne entelehije da im se dugo skrivani teret iz prošlosti jednog dana može obiti o glavu.

8. Има ипак ту нешто труло, нешто што јако воња. Толико је србомрзачких филмова снимљено у Србији, зашто би се држава излагала неугодностима због овог једног? Разлог је објаснио Драган Бјелогрлић, али нико није разумео шта је рекао. Елем, исти је одбио да глуми у поменутом филму, те је због тога непромишљено прекомандован у Србе од дела патриотских гласила. Међутим, наш блеур Бјела је читко објаснио: „Нисам хтео да глумим у филму у коме је врх државне безбедности оптужен за трговину органима без чврстих доказа!“ У филму терет тог непојамног злочина јесте на Србима, али са тежиштем на српској Државној безбедности. Због тога је уследио телефонски позив са извесног места, а не због заштите достојанства Срба. Да се у филму некакви крезави четници или мусави сељаци у брич панталонама баве трафикингом органа, филм би урадили ударнички, за кратко време ушао би у дистрибуцију и брао заслужене регионалне награде.

   Истина је супротна. Нико, од кад постоји модерна кинематографија у нас, није ни снимао праве српске патриотске филмове. Нема ко, јер филмаџије су пажљиво бирани подобни кадрови, који се гаде историје свог народа. У осталом, превентивна цензура је била и остала неумољива, а цензори најбуднији људи у држави. У оном једном кога се можемо сетити , „Марш на Дрину“ (1964) Жике Митровића и Арсена Диклића, снимљеном наменски поводом педесет година од Церске битке, аустроугарски злочини су пажљиво прећутани, а наглашена је „социјална црта“. Све остало што се дотиче српске ратне прошлости је извитоперено и/или „скарабуџено“ до негледљивости. О филмовима везаним за најновију нашу историју, да не говоримо. Знамо шта се снима на те теме. Чини се да би неки српски патриотски филм било могуће снимити једино у Русији, али са њиховим глумцима јер би наши тешко прихватили толики ризик.

   Са документарним филмовима је сасвим друга ситуација. Већина људи нема о овом феномену јасну представу јер су српски филмови листом цензурисани уз прећутну сагласност свих оних који се управо запенушено боре против цензуре а за слободу уметничког стваралаштва. Да се подсетимо:
   Филмски режисер Милорад Бајић једини је аутор документарних филмова у Србији и Европи који још увек има чак десет забрањених филмова на националној телевизији!

   То су филмови: „Страх од истине“ и „Оптужујемо“, „Јама“, „Јасеновац 1 и 2“, „Јадовно“, „Генерал Младић“, „Мртви говоре“, „Масакр“, „Травничке избеглице“ и „Само нас истина ослобађа“.

   Многи од наведених филмова били су награђени на фестивалима документарних филмова или су учествовали у званичној селекцији.

   Све скупа, цензурисано је преко двадесет остварења. То је урађено у ХХI, а и М. Ђилас из 1948. би се поносио таквом заштитом менталне чистоте народа.

9. Glavni lik nije LJuba nego Milutin. Svi su oni bivši ili sadašnji DB-ovci. Od Milutina koji je isto u sivoj zoni kriminala (makro) na kraju ispada pozitivac, kad spasava svoju ljubav Sofiju, Ruskinju, vidjenu da joj se nasilno izvadi i transplantira srce nekom bogatom liku iz inostranstva. Elem, tu je Ljuba glavni negativac, sa Simom, i dr Popovićem, ako se ne varam. Pravi krimić, triler, oružje, snajperi, ruski tajkun, ubrzgavanje smrtonsnih koktela kidnapovanoj Ruskinji. Milutin (Nikola Kojo) je spasi, poubija negativce i ode sa njom kući. Fikcija, dobar krimić, uzbudljive scene i sve čisto. Bar je to bio original scenario. Posle je Ljuba u traženim ispravkama bio nešto tipa Hašim/Ramuš itd. Cela priča je da kao kad bi sad film Zli poručnik, ili Prljavi inspektor Hari proglašeni za ,,najantiameričke,, filmove.. MOgao je čika Sveta da pročita scenario, šta mu teško…Ali ajde, sad mora i on nešto da doda…