Pozlaćena moruna

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Cenim da je kolumnista potpuno u pravu i to ne zato sto mi se ne otvara za cash u nekoj kafancini. Za Zlatnu morunu nem pojma. To je prestalo da pliva uzvodno pre nego sto sam se rodio. Komplikovana stvar te prevodnice. No tu je vikipedija koja gotovo uvek ima nesto da se kaze a u slucaju Zlatne morune mnogo je izdasnija stranica na jengleskom. Sta kazu visemilenijumski zlotvori srpskog naroda online? Kazu da postoji sumnja da se u kafancini kreirala ne samo hiljadugodisnja srpska strategija nego i georibolov vascijelog neosrbljenog sveta. To je pod sumnja. Ono sto je nesumnjivo to je da je omiljena igra redovnih gostiju bila karambol. Pominju i nekog Petrovica koji je delio svoj ulov sirotinji. Ne znam da li da verujem u to ali ako je tako voleo da deli sigurno nije bio neki matematicar.

2. Kako sada stoje stvari i kakav je odnos snaga između tzv. narodnosaborne i debatnoklupske (ne)politike, posle narednih izbora, ne samo što neće biti šestog, nego neće biti ni petog oktobra.

3. Meni, Base, sadržaj ove tvoje kolumne liči na jedan skorašnji autorski članak (ovde veoma omraženog) predsednika LDP-a, Čede Jovanovića. Jedina je razlika u tome što si ti svoju kolumnu napisao na satirič an i ironičan, jednom rečju, zajebantski način, pa će prosečan srpski čitalac novina to da shvati kao još jednog u nizu podnarednika ili nešto slično., dok će Čedu (u najboljem slučaju) da dočeka topli zec kvazi duhovitosti i sprdačina u slici i reći od više puta pomenutih ovdašnjih (pretežno Danasovih) „šaljivčina“

4. Odlična analiza kao i uvek, mada sve su to prazne priče, podgrevanje leša, ista tema koju mlatimo decenijama.

   Evo jedan pametan predlog. Zakonom zabraniti da se fasade farbaju dosadnim i depresivnim bojama, belom, sivom, prljavobelom i razblaženim krem bojama.

5. Da Svetislavu Basari nije verovati teško dopire do svesti mnogobrojnim čitaocima njegovih navodnih visprenih i reklo bi se na prvi pogled, duhovitih kolumni; lakše bi magarac skapirao teoriju relativiteteta, verovatno i bi to shvatio i prosečni narednjački bot čije intelektualne domete lako možete uočiti na sajtovima Kurira, Informera, Novosti i sličnih „medija“.
   I evo, dočekasmo da se Laki osvrne na davnu petrooktobarsku prošlost i svedoči o svom političkom angažmanu. Samo, čini mi se da je ponešto i zaboravio, tu pre svega mislim na činjenicu da nisu svi Sorabi pilećeg pamćenja, u što je opet, priznajem teško poverovati, ali svaki izuzetak potvrđuje pravilo, doduše i anoimalije su moguće. A i pogrešna mu je računica da niko od njegovih bivših stranačkih drugovi ili kolege ne čita njegove tzv kolumne. Uglavnom je u pravu, skoro su svi prestali, ali, ono malolpre citirano pravilo i dalje važi, pogotovu ono o anomalijama.
   Elem, u dilemi sam šta da napiše, da li da Laki u ovoj kolumni kada kaže: „Ovo vam govorim iz prve ruke jer sam to gledao svojim očima“, laže ili da se ne seća. No to nije ni važno, njemu u bilo kojoj varijanti ipak nije verovati.
   Tog petog oktobra 2000. Laki se vrzmao unaokolo ali je iznenada i netragom nestao kada se proneo glas da su sa Bnjice viđeni tenkovi kako se starim kragujevačkim putem kreću ka gradu a u noći petog na šesti oktobar, nije ga bilo niglde, štaviše, čak ga ni sada već pokojni predsednik DHSS, Vladan Batić, nije spomenuo, a o sekretaru stranke, predsedniku izvršnog odbora ili prisutnim članovima glavnog odbora u Zmaja od Noćaja br. 7 da i ne govorimo. Da se Vladan te večeri iz starog dvora vratio u prostorije DHSS prilično nezadovoljan, mnogi mogu da potvrde, da je bilo prilično problematičnih ličnosti u starom dvoru pored pisca ovih redova može da posvedoči i tadašnji predsednik IO DHSS, ali tamo nije bilo Lakija.
   E pa sada vidite vi to njegovo: „verujte mi na reč!“
   Mesec dana kasnije na zajedničkoj sednici presedništva i izvršnog odbora, pred Glavni odbor, Laki je u maniru Tarzana ili možda pre njegovih pajtosa, gorila, lupajući se po junačkim grudima povikao: Ja sam ideolog demohrišćanstva!
   Ubrzo potom, Vida Ognjenović ga je promovisala kao znamenitog člana Demokratske stranke, dobitnika NIN-ove nagrade.
   Eto toliko, a vi vidite da li ćete mu verovati.

   1. Ma nije to ni toliko važno .. bio je čovek tamo negde i sklon sam da verujem da su se lideri brzo popičkali, ne treba nam svedok da bih to skontali. Ono što meni više bode oči je kada jedan ovako genijalan članak začiniš takvim promašajem pa kažeš da je šesti oktobar san svakog evrodrkačije. Auuuu, kakav promašaj.