Rokenrol viršla

Budući da se u klasiku ne razumem biće reči o YU roku. A od te stvari su samo Bosančerosi videli vajde.

I eto mene na polju političke nekorektnosti. Šta Bosanci? Na koga si jerezan? Možeš li se umeriti? Ima li kraja tvojoj antisrpskoj delatnosti? Ne prenagljujte, o sviranju hoću da pričam, nezavisno od nacionalne, verske, polne i rasne pripadnosti. Dakle: D mol, A dur, E sedam. To je tajna takozvanog prangijanja. Uncle Keith će mi dati za pravo. Ja sam, recimo, davno digao ruke od muzikantske karijere. Sećate li se šta sam pisao pre neki dan, ono kako su nas Čačani ušili u muzici. Kad relativno pametan čovek, a laskam si da to jesam, čuje Točka, znate li šta radi? Proda gitaru. Moja malenkost se relativno bezbolno rastala od fendera telekastera, ode džitra u talentovanije ruke, a novac od pretprodaje ja uložih u alkohol, ali i alkohol uzvrati. Te godine navrat-nanos napisah „Famu o motociklistima“, znate valjda na šta mislim.

Šta sad zakeram? Ništa pod milim bogom. A opet, moram malo da zakeram. Elem, Točak i Bora (jes da je Vojin, ali kapa mora da se skida) prilježno tamburaju, u neko doba ih i krenu, fala bogu, naši su ljudi, ali međutim. Ni da prismrde takozvanoj sarajevskoj školi roka. Kajmak pokupiše bosanski bendovi. Evo, sad mi Cvijanović postavio sačekušu, samo čeka šta ću da lanem, pa da drekne, šta je problem sa nama Bosancima, zašto se ovaj polu-Bosanac ostrvio, ali da ga ne držim u neizvesnosti odmah ću da kažem: osim Bebe Selimović i dr Himza Polovine, rahmetulahi aljehi, svim drugim Bosancima (nezavisno od rasne, verske i bla, bla, bla pripadnosti) slon je vaktile prdnuo u uvo.

Što će reći, ne znaju da sviraju, ali oće da sviraju i tačka. Da li ovo znači da ja ne volim Pro Arte, Indexe, pa čak i Bijelo dugme, da ne idemo sad u sitnija bosanska crevca. Yok, mori. Kad odnekud čujem neku od tih pjesama, zdravo se obradujem, poneki put i zapjevam u kafani pa me žena udara nogom ispod astala. Šta zna žena šta je muzika! Ali da ne grešim dušu prema roditeljki naše dece, šta i ja znam šta je muzika. Al nekako mi đavo ne da mira, sve me nešto kopka. U čemu je sarajevska rok tajna? Kako je moguće da sve bude upeglano, dotegnuto, uvežbano, picnuto, a da ja – namćor doduše – imam nedremani utisak da se u svemu tome nešto ljigavo dešava. Dešifrovanje tog koda uzelo mi je mnogo vremena, sada se već radi o decenijama i ne znam, braćo i sestre, kako da vam saopštim rezultate mojih istraživanja. A može biti da je i paranoja. Slušam ja to, braćo i sestre, slušam i slušam i na kraju ukačim šta je poreklo background noisa: karaju Doli Bel. Dama ne naplaćuje. Kužiš, stari moj?