Srpska salata

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nakon kulturnog genocida koji smo poput većine nacija doživeli u nekoliko poslednjih decenija, sad je najveća briga da se i ono malo kulture preostalo u Metropoli i eventualno Novom Sadu ne "srbifikuje" i "patriotizuje", a ja mislim da se od nečega mora početi, i to na celoj teritoriji države, a to svakako nisu Marina Abramovič ili Herst, bar ne za one koji sa njive hitaju da ne propuste Zvezde Granda ili tursku seriju.

2. Obavestava se kolumnista da u nedostatku Ivanjice (koja jos uvek nije u ataru Grada Beograda), nepodobni gradski sluzbenici, pored Mladenovca dobijaju premestaj i u Lazarevac, bez ikakvog pisanog obrazlozenja i objasnjenja. Toliko o postovanju Zakona o sprecavanju mobinga…

3. Pazi, bogati, taj Mladenovac ispade najkulturnije mesto na geografskoj karti Srbije. Svi popečitelji kulture pre ili kasnije završe u tom Mladenovcu. To onda iz temelja menja realnost na terenu, što opet znači da nije Novi Sad nego Mladenovac trebalo da bude prestonica kulture, zar ne?. E, stvarno, sad se lepo vidi da taj Pajtić pojma nije imao, kad je predložio NS pored ovako kultivisano, picnutog Mladenovca. Mislim, stvarno.

4. Kanda je ““““srpsko stanovište““““ vazda, jedna, te ista dilema: ““di da zakovrenemo, za stalno? – Jal na predefinisani, ““predački istok““ jal ka potencijalima slobodnog tržišta i zapadnog sistema vrednosti, kao dugo priželjkivanim standardima o kojima vlažno snevaju ““““potomci““““…
   Da sledimo duh vremena il da se konzerviramo do nivoa ““““konzerve““““? Da dodam, da ključ za otvaranje konzerve već duži vremnski period nije u našim rukama. Ko zna da li bi ga dobrovoljno i dali nama – ““vakvima kak““i smo…

5. Da nije ““““srpsko stanovište““““ neki metaforični, večni sukob izmeđi Biosa i Etosa u našem kolektivno nesvesnom identitetu? Stalna borba između prirodno nagonskih i kulturno nametnutih moralnih normi i stanarda, kao kod nekih uređenijih zajednica? Ko to može da zna osim Logosa i eventualno – Mila Lompara?

6. Ponukan Basarinom kolumnom, uzeh da pročitam Ilićev članak iz Peščanika i povodom toga zameram Basari što nije pomenuo da je autora pomenutog članka naročito zabrinulo putešestije kulturnog popečitelja Vukosavljevića u Rusiju, kojom prilikom je naš predsedatelj Tomčenko imenovao za počasnog konzula Nikaragve, partdon, Srbije – skoro pa imenjaka -Timčenka.

7. Saša Ilić nam takođe otkriva koliko je Vučić – koji naravno stoji iza pomenutog zbornika – u stvari lukav: Iako se u zborniku pominju loše namere Hrvastske i Slovenije prema Srbiji, pozvao je u zvaničnu posetu slovenačkog premijera Mira Cerara i još se, prilikom dočeka, sa njim izljubio.

8. Можда једном и запамтите – "аутошовинизам" није Ћирјаковићев већ Ивковићев. Не ради се о пукој сујети и одбрани интелектуалне својине, већ о жалосном заостајању мејстрим србоумњака за анденграунд аналитичарума у разумевању наших судбинских ломова. И датом случају закашњење је добре три и по године. И, појам и те како има суштину, само што је гужва унутра, па Басара ништа не види и гуши се у тој претрпаној маси.

   Но, да видимо шта ћемо са шлагвортом.
   Илићу смета што у опште српски министар културе пише предговор нечему што ма и у наслову има фонему "Србин, српско, Србија…". Такав је по Илићу унапред безнадежан за културу.
   Илићева зебња је израз анксиозности без доброг основа.
   Свако становиште полази из стомака, а наше становиште је безнадежно сеферјотско. Конкретно, то наше владајуће сеферјотско становиште је објаснио Стево Карапанџа, врсни кувар огромног искуства. На ТВ Кичн, пита ли га која је највећа "парти" за коју је припремао храну. Каже Карапанџа да је седамдесетих година три дана и три ноћи са четом кувара припремао храну за једну Титову журку у Загребу. Журки је присуствовало 12.000 званица. Шта мислите , колики су укупни трошкови ића, пића, декорације, обезбеђења, есцајга, пословне пратње, развоза… ове журке? На десетине милиона данашњих евара. Само неколико година касније сеферјот је пропала, тј. банкротирала.
   Шта мислите, кад би било који српски краљ поред Лазе Пачуа могао да направи овакву баханалију достојну афричких људождерских царева? Никад, ни у бунилу. Е то је српско становиште, непомирљиво различито од сеферјотског становишта тако величанствено сажетог у максиму "У се, на се и пода се" које је победило у културним београдским круговима јер кавијар и виски за "џ" увек ће издоминирати над тамо некаквим самопожртвовањем и националним радом за "џ". И шта ће мучени аутор, већ да то српско становиште назове "псеудомитологијом". Оно што Карапанџа направи то је историја и етос, не некаква небеска фиксација.

9. Meni je postalo jasno značenje reči stanovište kad sam pročitao da Hrvvati to zovu svetonazor. Dakle, to je neka vrsta srpskog videonadzora.

10. Ovaj neki Djordje ko da je njegova kolumna… Sta god da je naskrabao mnogo je zaludan, ocigledno.

11. Nemojte tako, Svojto! Đorđe Ivković jeste opširan, ali zato ništa ne kaže.

12. Sve si rekao. Pozdrav, kad potpisuješ knjige na sajmu, nešto nisam videla da piše negde dan. U stvari mrzi me da tražim.

13. @ Цајина својта

    Поштовани, могао бих вам одговорити врло концизно, као ономад генерал Живковић, али сам уверења да модерација нема слуха за ту врсту сажетости.