Bogavac: Orden za Šabačko pozorište više izvinjenje nego priznanje 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Nema sumnje priznanje dolazi na pravo mesto, veoma značajnu ustanovu u gradu koji je kulturni centar ovog dela Srbije. Međutim, deluje kontroverzno odlikovanje koje dolazi nakon smene dotadašnje upravnice pozorišta Milene Bogavac, koja se odigrala sa promenom lokalne vlasti.

Bogavac je smenjena bez valjanog obrazloženja na samoj sednici Gradske skupštine, a kasnije joj se spočitavalo da nije imala dovoljno radnog staža za direktorsko mesto, da nije vodila računa o bezbednosti glumaca zbog problema sa scenom, da toalet i kanalizacija ne funkcionišu kako treba…

Pri tom, po zakonu, za direktorsko mesto u instituciji kulture nije nužno da neko ima pet godina radnog staža već ukupnog delovanja u kulturi.

Odlazeći, Bogavac je ukazala na preplitanje politike i kulture: „Čini mi se da je Šabac pozornica na kojoj se prikazuje drama čitave Srbije. To što se ovde desilo, desilo se svuda, s tim što na drugim mestima nije postojala antagonizacija kroz koju bi se prikazalo što se zapravo zbiva. Niko drugi se nije borio za poštene izbore.“

Prethodni direktor Zoran Karajić podseća da je Šabačko pozorište 1980. godine odlikovano Ordenom zasluga za narod sa zlatnim vencem od tadašnje SFRJ, i to povodom 140-godišnjice pozorišta, a 2015. Ordenom Svetog Nikolaja, najvišeg priznanja Šabačke eparhije.

– Drago mi je da je Šabačko pozorište nagrađeno za 180 godina pozorišne tradicije, i to je pre svega priznanje za kontinuitet, što je u Srbiji retkost – da nešto traje gotovo dva veka. I to nema veze sa tim ko je trenutni diretktor, ili da li se radi o uspešnosti ili ne. Ovde, u Šabačkom pozorištu, utkane su sve prethodne generacije glumaca, reditelja, pozorišnih poslenika. Ovo pozorište pripada retkim uspešnim pozorištima južno od Save, stigla su brojna priznanja na stranim i domaćim  festivalima, i ono je po svemu kulturna institucija prvog reda – kaže Karajić čijom zaslugom i uz saradnju sa Dušanom Kovačevićem je pre pet godina otpočeo jedinstveni festival „Pozorišno proleće“.

Ovde učestvuju najbolje predstave u kalendarskoj godini i, po dosadašnjem rejtingu, „Pozorišno proleće“ uzdiglo se u vrh ovakvih smotri u Srbiji.

– Sigurno da Šabačko pozorište zaslužuje najviša priznanja, ali je sporno ko ih dodeljuje. Dodeljuju ih oni koji podstiču primitivizam, šund i kič, oni koji zabranjuju predstave u pozorištima Srbije, koji zabranjuju njima nepodobne kulturne manifestacije. Orden se daje u takvom političkom trenutku kada se bura oko smene upravnika još nije stišala, postavljajući po čistoj političkoj liniji SNS mladića koji sa pozorištem i glumcima nema dodirnih tačaka protekle decenije. Smenuje se najmlađa dobitnica Sterijine nagrade koja uživa visok ugled u pozorišnom životu Srbije. Desilo se i zapošljavanje, opet po političkoj liniji, glumca koji nije prošao umetnički savet i nije igrao u prethodnim predstavama. A na listi čekanja ostalI su mladi glumci koji su i te kako doprineli uspesima Šabačkog pozorišta – kaže Hanibal Kovač, novinar koji se decenijama bavi pozorišnim životom, i čija porodica daruje nagradu „Boris Kovač“ a koja nosi ime po jedinom članu ansambla ovog pozorišta koji je nagrađen Sterijinom nagradom.

A sve je počelo davne 1840. godine predstavom u Šabačkoj gimnaziji, da bi 1906. postalo profesionalno pozorište koje je prolazilo kroz brojne mene i iskušenja.

Nakon Drugog svetskog rata ovde se obrela plejada beogradskih glumaca i reditelja, među njima Tea Tadić i Mira Stupica, da bi vrhunac pozorište doživelo osamdesetih godina prošlog veka sa jedinstvenim festivalom glumaca – „Pozorišne svečanosti Ljubiša Jovanović“.

Ovde su laureati bila najznačinija imena jugoslovenskog glumišta: Ljuba Tadić, Rade Šerbedžija, Ružica Sokić, Miša Janketić…

Posle određenih priprema, renoviranja pozorišta, formiranja respektabilnog ansambla, angažovanja priznatih reditelja a pre svega uglednog dramskog pisca Dušana Kovačevića, kao i opredeljenja gradske uprave da se ulože znatna sredstva u kulturu, pre pet godina osnovan je Festival „Pozorišno proleće“, sa najboljim predstavama u toku kalendarske godine.

U programskom savetu je sama teatarska elita: Dušan Kovačević, Mira Banjac, Voja Brajović, Nikita Milivojević, Svetislav Basara, Svetislav Jovanov, Nebojša Bradić…

Kao rezultat tih angažovanja šabački ansambl pobrao je veliki broj nagrada, samo „Perikle“, po Šekspirom tekstu i u režiji Nikite Milivojevića, osvojio je 16 nagrada, priznanja dolaze i za „Rubište“ u režiji Kokana Mladenovića, a ovo je jedan od retkih teatara u Srbiji gde su se igraju njegove predstave.

Nakon Karajića na čelo pozorišta dolazi Milena Bogavac, najmlađa dobitnica Sterijine nagrade, pod čijom upravom se jedna šabačka predstava prvi put našla na Sterijinom pozorju.

Oko pozorišta se formirala veća grupa mladih entuzijasta, a čak 12 njih upisalo je pozorišnu akademiju za glumce, reditelje i druga zanimanja vezana za pozorište.

Uprkos svemu Šabačko pozorište igra predstave, doduše pred stotinu gledalaca od mogućih trista.

U subotu je odigrana predstava „Iskušenje“, u izvođenju alternativne pozorišne scene „Maska“, u četvrtak odigrana je komedija Reja i Majkla Kunija“Kidaj iz moje kuhinje“, a kultna predstava šabačkog teatra „Ćelava pevačica“, na tekst Ežena Joneska i u režiji Nikite Milivojevića, odigraće se 23. februra.

Ova predstava igra se već 27 godina, i po pravilu uvek je dobro posećena i primljena.

Stranačko zapošljavanje glumca

Stranka Zajedno za Srbiju najoštrije osuđuje besramno stranačko zapošljavanje: „Preskočivši sve zakonske procedure: konkurs i audiciju, u Šabačkom pozorištu uhlebljenje je našao Veljko Eraković, sin Milanke Eraković, novinarske ‘udarne pesnice’ šabačkih naprednjaka. O zapošljavanju Veljka Erakovića nisu konsultovani članovi ansambla niti Umetničkog veća, a priliku da konkurišu za ovo radno mesto nisu dobili mladi glumci i glumice koji već godinama sarađuju sa Šabačkim pozorištem.“

Minja Bogavac: Čestitam kolektivu Šabačkog pozorišta na uspešnom ćutanju i nezauzimanju strane

– Nema sumnje da Šabačko pozorište zaslužuje Sretenjski orden, kao i svako drugo priznanje i nagradu povodom važnog jubileja – 180 godina pozorišnog života u Šapcu. Ono što ovo pozorište nije zaslužilo, a što je nažalost dobilo (u paketu sa ordenom) jeste potpuna instrumentalizacija te ustanove, od strane vlasti. Sa njom dolaze razrešenja direktora, izabranih na javnom konkursu, u sred mandata i bez poštovanja zakonski propisanih procedura. A zatim i zapošljavanja politički podobnih glumaca, bez konkursa i audicije, odnosno: bez obzira na činjenicu da na ovo glumačko mesto, čeka najmanje deset stalnih saradnika Šabačkog pozorišta, koji godinama unazad „nose“ repertoar ove kuće… Šabačko pozorište nije zaslužilo značajno umanjenje budžeta, sa kojim se upravo suočava, a posebno nije zaslužilo nekoliko meseci lošeg publiciteta, kojim su se vlasti koristile sa ciljem da apsolutno nezakonitu smenu uprave, u javnosti učine legitimnom. U medijima bliskim režimu, ne tako davno, moglo se čuti kako je ovo pozorište „upropašćeno“. Po novinama se razvlačilo loše stanje kanalizacije u pozorišnoj zgradi; krupan kadar u dnevniku, dobio je pogužvan itison u foajeu i nekakva pukotina, u zidu pored nekih vrata. Sve je to trebalo da pokaže kako se Šabačko pozorište raspada, pa ovaj Sretenjski orden više ne dolazi kao priznanje, već pre kao izvinjenje, za brutalnu manipulaciju istinom i bespotrebno dovođenje na loš glas, ustanove koja je dugi niz godina radila dobro, uprkos brojim problemima, s kojima se suočavaju sve ustanove kulture u zemlji. Zbog toga, nalazim da je odlikovanje Šabačkog pozorišta dosta ironično, jer pozorište nije vojska; njemu nisu potrebna odlikovanja, činovi i epolete. Pozorištu je potrebna sloboda da raste i da se razvija, i istina – da bi predstave koje se u njemu rade, bile važne i dobre. Niko nije pitao Šapčane da li bi slobodu i istinu o svom pozorištu, menjali za državni orden… ali, tu smo – gde smo, pa šta nam ostaje nego da čestitamo?! Čestitam kolektivu Šabačkog pozorišta na uspešnom ćutanju i nezauzimanju strane. Kad dozvolite da vašim radom, manipulišu trećerazredni politikanti, vrlo brzo dođu odlikovanja i nagrade. Bravo, kolege!- poručila je doskorašnja upravnica ove ustanove Minja Bogavac.

close
Bogavac: Orden za Šabačko pozorište više izvinjenje nego priznanje 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.