Prve ovacije za tragikomičnu bajku o dobroti, prijateljstvu i psima 1Foto: Dunja Dopsaj

Jedan od najiščekivanijih filmova u našoj kinematografiji u poslednje dve decenije, “Nije loše biti čovek”, kojim se scenarista i reditelj Dušan Kovačević posle isto toliko vremena, dvadeset godina, vratio kameri, prikazan je u Kombank dvorani na projekciji upriličenoj za predstavnike medija.

Veliko interesovanje za novo ostvarenje autora čija su remek-dela obeležila ovdašnju filmski umetnost, potvrdio je i broj prisutnih novinara, kritičara, radio i TV ekipa (sala 6 bila je gotovo puna), koji su prvi, pre zvanične premijere koja je zakazana 7. decembra u Kombank dvorani, ovu tragikomičnu bajku o dobroti, prijateljstvu i psima ispratili ovacijama.

Da nije loše biti čovek, umetničkom i ličnom doživljaju ovog filma, na konferenciji za novinare, pored Kovačevića govorili su Vojin Ćetković, koji igra glavnog junaka, Branka Katić, Lena Kovačević, Andrija Milošević i Miroslav Mogorović u ime producentske kuće “Art&Popcorn”.

– Čini mi se da smo napravili film koji je odraz jednog vremena, i koji je jedna slika takozvanog, običnog života, sa neobičnim događanjima. U principu, sve što sam radio je na nekakav način paranormalno, jer naš život nije normalan. Moje viđenje sveta uvek je bilo pomalo sumnjičavo i nije bilo egzaktno, uvek je bio nekakav znak da postoji još jedan paralelni svet koji ne možemo ili ne želimo da vidimo. Kada to pričam, govorim o nečemu što je jako bitno, a to su božja stvorenja koja nas okružuju – ptice, životinje, drveće, sve što čini lepši deo ove planete, I ovaj film je nekakva vrsta moje zahvalnosti i posvete svim tim divnim stvorenjima s kojima sam odrastao, od ranog detinjstva, i s kojima živim i danas – istakao je Kovačević.

Ulogom Ane, supruge glavnog junaka, Branka Katić se posle višegodišnje pauze vratila domaćem filmu (“Nije loše biti čovek” sniman je tokom 2019, ali je premijera nekoliko puta odložena zbog pandemije), a poziv od Kovačevića, kako je izjavila, stigao joj je dok je bila u Londonu.

– Jako sam se obradovala ovoj saradnji, jer je čast i zadovoljstvo da radiš po scenariju Duška Kovačevića, pa još i u njegovoj režiji, i to sam doživela kao veliku privilegiju. Divno smo se družili tokom snimanja, imali smo i tu privilegiju da budemo s Lanetom Gutovićem, koji je odigrao malu, ali sjajnu ulogu, i koji nije dan propustio da nas nije nasmejao. Junakinja koju igram je možda nekako najnormalnija od svih likova, imali smo priliku da u Duškovom tekstu nađemo momente za “sitan vez”, kako bismo mi glumci rekli – istakla je Branka Katić.

U filmu koji je, kako je Kovačević izjavio, omaž muzičarima, prijateljima i životinjama, glavni partner Vojina Ćetkovića je pas Žuća, s kojim ima najviše scena i “dijaloga”, što je bio i veliki, i vrlo prijatan izazov za njega, ali ne i jedini.

Prvi izazov, kako je objasnio, bio je to što je trebalo da izgovori rečenice koje je napisao u jednoj prilici ne znajući za ovaj scenario, a Duško je te njegove reči, vrlo lične, pročitao u jednom intervjuu, zbog čega je, na neki način, i ovaj film za njega vrlo ličan.

– Odlično smo sarađivali tokom snimanja, a teško je skupiti glumce moje generacije, jer su svi negde drugde osim ovde. Kad god vidim nekoga ko je moj vršnjak, to mi izazove posebnu vrstu emocije – jako mi je drago što ta cela, moja generacija, nosi ovakav film. Ja sam ga sada prvi put gledao, i po reakciji novinara vidim su ga odlično primili, a ja sam dobio brojne čestitke. Mi u ovom filmu ništa nismo slagali, ništa izmislili, sve je onako kako je Duško napisao, i ma koliko neke stvari zvuče neverovatno, u njih se može poverovati – rekao je Ćetković, ističući da je “Nije loše biti čovek” žanrovski odredio kao bajku, u najlepšem smislu te reči.

U “glumačkoj” podeli, pored Žuće, koji “igra” glavnog junaka, u filmu su briljirala još dva psa, a svi oni stigli su iz Budimpešte, iz čuvenog centra za filmsku obuku pasa.

Na pitanje Danasa kako je protekla ta saradnja sa njima i koliko je trajalo upoznavanje, Ćetković je rekao da mu je lakše bilo sa psima nego sa njegovim drugarima.

– Sa psom koji me stalno prati radio sam pre početka snimanja, ti vlasnici koji su došli, koji obučavaju pse su fantastični, i još od prve probe smo imali jako dobar kontakt. Divno me je pratio, sve je slušao, ti psi su fantastično naučeni, i od ovog filma sam poželeo da imam psa, tako da sam sada i ja “kučkar” – rekao je Ćetković.

Pored sjajne glumačke ekipe u kojoj su i: Gordan Kičić, Nenad Jezdić, Hristina Popović, Srđan Todorović, Mira Banjac, Bojan Dimitrijević, Andrija Kuzmanović, Boris Milivojević, Marko Gvero, Jelena Mihajlović, Nemanja Stamatović, Srđan Timarov…, u filmu „Nije loše biti čovek“ pojavljuju se i Kovačevićevi prijatelji, poznati ljubitelji životinja, scenograf Miljen Kreka Kljaković, reditelj Slobodan Ivetić…

U autorskoj ekipi su i direktor fotografije Goran Volarević, scenograf Mile Jeremić, a muziku je komponovao Momčilo Bajagić, a iza filma produkcijski stoje i Terminal 3, Contrast Studios, Cinamon Film, kao i podrška Filmskog centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Distributer je MCF Megacom Film.

Političari su amateri, a policajci profesionalci

Nova Kovačevićeva tragikomična priča koja je, kako je naveo, odraz našeg društva danas, vrlo je kritična prema policiji i govori i o njenoj korumpiranosti. Ali, on nema, istakao je, negativan stav prema policiji.

– Moja želja je bila da budem inspektor, ali nisam uspeo jer sam kratkih živaca, mislim da ti ljudi moraju da budu drugog kova. Ja se bavim policijom indirektno ili direktno gotovo u svemu što sam uradio, tako da sam u neku ruku postao ekspert za neka policijska pitanja, i nemam ništa protiv ljudi koji obavljaju taj težak i ozbiljan posao. Međutim, ono što je jako zanimljivo u postojanju policijske organizacije je to što je ona u neku ruku starija od države, i da se vlast smenjuje, a policija se ne smenjuje. Tu je prednost policije, jer ona ostaje uglavnom ista u svim vlastima. U poslednjih trideset godina imali smo ne znam ni ja koliko promena vlasti, a čvrsto jezgro policije nije pomereno. Zašto? Zato što su političari amateri, a profesionalci su policajci. To je razlika između te dve kategorije ljudi, i kada se amateri bave profesionalcima onda može da se desi da se tu i tamo žrtvuje neki policajac da bi se dokazalo da ima pravde, ali generalno gledajući, ne samo kod nas, nego i u svetu, policija je nesmenjiva i glavni ljudi iz policije uvek ostaju – istakao je Kovačević.

Lena Kovačević, pevačica Izabela

Ulogom pevačice Izabele Lena Kovačević je juče takođe oduševila predstavnike medija, i mada gotovo da nije “iskoračila” iz svoje profesije (sjajni songovi koje peva u “Nije loše biti čovek”), u nekoliko dijaloga koje dokazala se i kao glumica.

– Čini mi se da sam gledala film već deseti put. Toliko mi se sviđa što uvek čujem nešto novo, vidim nešto novo, i uživam u njihovoj glumi. Zaista je bilo divno raditi u ovo poprilično strašno vreme.

A za Andriju Miloševića, koji igra bivšeg policajca Momu Mraka, rad na ovom filmu, sa fenomenalnom ekipom glumačkih zvezda bio je velika sreća, a posebno saradnja sa Duškom Kovačevićem.

– Na neki način, meni je ovo nagrada za moj dosadašnji rad, a ova uloga mi je bila nešto stvarno specifično. Pratio sam Duška sve vreme, bukvalno svaki njegov gest i pokušavao da uhvatim sve nijanse – istakao je Andrija Milošević.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.