I kriminalni miljei sarađuju, samo političke strukture nemaju volju da promene odnose

Ne mogu da shvatim da se neki ljudi koji žive normalne živote u Srbiji sami organizuju i da urade tako nešto na nekom kulturnom događaju koji nema veliki uticaj. Nadam se da grešim i da sve to nije politički motivisano, ali plašim se da nije tako“, kaže za Danas Florent Mehmeti, filmski i pozorišni reditelj iz Prištine, upitan da li kulturni događaji koji imaju veze sa Kosovom i Srbijom moraju da budu propraćeni incidentima, kao što je to bio slučaj u poslednje vreme u Srbiji – tačnije pre dva dana u Novom Sadu na projekciji filma „Kosovo… Nazdravlje! Gezuar!“ ili pre dve nedelje u Beogradu na festivalu „Mirdita, dobar dan“.

Mehmeti je juče učestvovao na tribini „Sloboda izraza i interkulturalnost“, koji je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. I ispred Kuće ljudskih prava gde je održan događaj, kome su u najvećoj meri prisustvovali aktivisti nevladinih organizacija iz Beograda i Prištine, bilo je policije, jer, kako kažu organizatori, iako ne misle da će doći do nekog incidenta, za svaki slučaj moraju da pozovu policiju.

Na pitanje kakva je situacija u Prištini kada dolaze srpski umetnici, Mehmeti, koji vodi pozorišta ODA u ovom gradu, odgovara da do sada nije bilo nikakvih problema.

„Baš prošle nedelje je gostovala jedna predstava iz Srbije i u publici nisu bili samo aktivisti, nego i obični ljudi kao i svaki put. Sećam se da me je u toku jedne srpske predstave jedan čovek iz publike pitao ima li obezbeđenja… Odgovorio sam mu da nema i pitao zašto, da bi mi on odgovorio da pita jer je predstava o gej osobama. Verovatno da bi bilo problema da se dešavalo nešto izrazito kontroverzno. Ali do sada se tako nešto nije događalo“, ističe Mehmeti.

Filmska rediteljka Blerta Zeqiri dodaje da se „umetnici ili ljudi koji se bave ljudskim pravima danas smatraju izdajicama, ali da misli da će ih u budućnosti gledati potpuno drugačije“.

Ona kaže da ne zna šta je gore – da su ovi događaji politički motivisani ili da dolaze od samih ljudi.

„Da je samo do ljudi sa takvim idejama, politika bi to mogla da promeni. Ali kada nema političke volje da se promene stvari i kada oni samo dolivaju ulje na vatru, stvari postaju sve gore. Tako nastaju ratovi“, ističe rediteljka.

Na pitanje kako se boriti sa tim Mehmeti kaže da istorija pokazuje da ljudi mogu da menjaju stvari. „Zajedno mogu da naprave značajan uticaj. Tako je i u ovom slučaju. Prolazimo kroz turbulentna vreme, ne samo na ovim našim teritorijama, nego širom sveta. U Mađarskoj, Zapadnoj Evropi… Stvari se zloupotrebljavaju zbog političkih ciljeva, kao što je zalaganje za nacionalna pitanja, ponovno podsticanje nacionalnog ponosa… to je nov način stvaranja modela koji omogućavaju dugu vladavinu političkim elitama. Teže je svakog dana boriti se sa tim“, odgovara reditelj.

Blerta Zeqiri kazala je na tribini da je na kulturnom planu nikada nije bilo prekida saradnja između Beograda i Prištine. Poslednjih godina je, kako kaže, saradnja između filmskih radnika postala mnogo intenzivnija.

„Nekako je prirodno došlo do toga. Nije bilo motivisano nikakvim fondovima. Ljudi u kulturi nikada nisu bili opterećeni nacionalističkim idejama. Vidimo i da na polju ekonomije nema problema. Najprodavaniji proizvodi na Kosovu su iz Srbije. Kažu i da kriminalni miljei sarađuju. Meni se čini da samo političke strukture nemaju volju da promene odnose“, dodaje rediteljka.

Može i bez incidenata

Jedan od učesnika jučerašnje tribine bio je i reditelj Ognjen Glavonić. Njegov dokumentarni film „Dubina dva“, koji je bio deo selekcije Berlinskog festivala, govori o masovnim grobnicama u blizini Beograda u kojima su sahranjivani albanski civili čiji su leševi donošeni u hladnjačama sa Kosova. Film je nastao na osnovu transkripata svedočenja u Hagu i Specijalnom sudu u Beogradu, a svedoci su uglavnom Srbi.

„Nisam hteo da se čuju žrtve. Iskoristili smo samo svedočenja ljudi koji su zaista učestvovali u svemu tome. Ljude koji nisu samo izvršavali svoj zadatak nego ih je taj događaj i promenio“, objasnio je reditelj. On je dodao da je film je prikazan u desetak gradova pored Beograda, bez ikakvog incidenta. „Niko nije prekidao projekciju. Bilo je na razgovorima sa publikom ljudi u čijem se govoru videlo da ne dele iste stavove, i da je kod kojih film izazivao možda drugačije reakcije od onih koje sam očekivao“, kazao je Glavonić.