INTERVJU Predrag Radonjić, direktor NP Priština: Kreativno bekstvo neophodno deci na KiM

Reč je o koprodukciji Narodnog pozorišta Priština sa sedište izmeštenim u Gračanicu, Fakulteta umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Doma kulture „Gračanica“ u Gračanici. Predrag Radonjić, direktor NP Priština, u razgovoru za Danas kaže da je reč o „izuzetno uspeloj dramatizaciji Milene Depolo“ ovog klasika za decu iz 1900. godine američkog pisca Limana Frenka Bauma.

Zašto baš „Čarobnjak iz Oza“ stiže na repertoar Vaše kuće? Da li je u pitanju 170. godišnjica od rođenja pisca ili nešto drugo?

– Ha, ha, nije u pitanju godišnjica rođenja ovog pisca. Iskreno, nisam ni znao da pada ove godine, ali sad imamo još jedan povod za obrazlaganje postavljanja ovog komada. U pitanju je izuzetno uspela dramatizacija Milene Depolo, dela koje je meni još u ranom detinjstvu, u vidu filma i knjige predstavljalo jedan čudesan vid kreativnog bekstva iz stvarnosti u jedan svet čiju dubinu i višeslojnost tada naravno nisam ni shvatao, a koje je ostavilo dubok trag u meni. Mislim da je to deci na Kosovu i Metohiji neophodno.

Reč je o knjizi koja je već doživela mnogobrojne pozorišne, filmske, muzičke, strip i druge adaptacije. Da li su i koliko one uticale na produkciju NPP?

– Više je ovo pitanje za reditelja nego za mene. Nemoguće je, makar na podsvesnom nivou, pobeći od svih tih uticaja. Sa druge strane, stvaralačka svrha nalaže da se napravi nešto makar donekle drugačije. Na tome radimo, a do same premijere neću biti siguran koliko se u tome uspelo. Ono što je važno, siguran sam da će deca koja budu gledala predstavu uživati.

Koliko su predstave za decu u NP Priština posećene, da li je Vaša mlada publika samo iz centralnog dela KiM ili cele Pokrajine?

– Iako to nije „u opisu posla“ našeg pozorišta, shvatili smo da na Kosovu i Metohiji postoji potreba da se najmlađoj publici omogući gledanje profesionalnih i produkcijski bogatijih predstava za decu. Ispalo je da je to najplemenitiji deo našeg rada. Dolaze deca organizovano iz škola u Gračanici, dovozimo ih iz drugih mesta, igramo svuda gde za to ima i nema uslova: od domova kultura, fiskulturnih sala, školskih holova, livada… Trebalo je samo videti kako je funkcionisao festival „Mali Joakim“ održan u Gračanici pre nekoliko godina. Deca su dolazila iz Goraždevca, Osojana i drugih mesta u autobusima pod policijskom pratnjom, mnoga od njih prvi put da uđu u pozorište i gledaju neku predstavu. Sve kolege iz drugih pozorišta koje su učestvovale sa svojim predstavama na festivalu bili su veoma potreseni svim tim što su imali priliku da vide i osete.

Koliki deo repertoara posvećujete deci? Na listi predstava u NPP, sa prestojećim premijerom, to je sedam komada: „Veselo povrće“, „Dve novogodišnje jelke“, „Zmajevi Pangalozi“, „Uspavana lepotica“, „Pepeljuga, „Snežana i 10 patuljaka“?

– Realno, svake godine radimo po jednu i ona je, uporedo sa onom iz prethodne godine, na repertoaru. Toliko nam dozvoljavaju kapaciteti pozorišta i uslovi u kojima radimo.

Po kom kriterijumu birate dečije predstave?

– Uglavnom gledamo da izaberemo predstave koje su se nekim svojim ranijim postavkama pokazale kao uspešne. Da njihova priča bude prijemčiva za decu na Kosovu i Metohiji i da to bude klasičnije pozorište kao osnova od kojeg će neki od njih kasnije razvijati pozorišni kulturu, pa, zašto da ne, i stvaralaštvo.

Osim NP Priština i Amaterskog pozorišta „Janićije Popović“ iz Gračanice, da li se na KiM još neko bavi pozorištem za decu?

– Postoji i uspešno amatersko pozorište u Gnjilanu koje vodi gospođa Jelena Janković i radi i predstave za decu. Veliki je značaj ovih amaterskih pozorišta. Teško je uopšte shvatiti kakvu utehu rad u njima pruža deci koja žive u uslovima kakvim već žive. Ne treba zaboraviti ni uspešnu muzičku školu u Kosovskom Pomoravlju.

Imajući u vidu političke, bezbednosne i sve druge okolnosti, ko se brine i kako izgleda kulturno obrazovanje i vaspitanje srpske dece na KiM, a da to nisu škola i internet?

– Dom kulture u Gračanici i njihov direktor Živojin Rakočević predstavljaju malo kulturološko čudo i središte kulturnog života na Kosovu i Metohiji i za decu i odrasle: izložbe, bioskop, pozorište, balet, književne večeri, škole glume, filma, tribine… Tu je i dom kulture u Zubinom potoku koji veoma uspešno vodi Andrijana Živanović. Sigurno sam propustio još štošta značajno da napomenem. Ima mnogo mesta gde bi situacija mogla biti značajno bolja, ali to kod nas uglavnom zavisi od angažovanosti ljudi koji njima rukovode.

„Čarobnjak iz Oza“ je koprodukcija. Koliko je važna ovakva vrsta saradnje za opstanak srpske kulture na KiM?

– Institucionalno povezivanje najstarije srpske profesionalne kulturne institucije i krovne i najmasovnije obrazovne institucije na Kosovu i Metohiji je samo po sebi od velikog značaja. Sinergijski efekat koji se postiže povezivanjem Kosovske Mitrovice i Gračanice, omogućavanjem studentima da po prvi put učestvuju u radu na profesionalnoj predstavi, njihovo upoznavanje sa Kosovom i Metohijom u širem smislu, kroz igranje u mnogim mestima koja ne bi inače posetili, radost koju će priuštiti toj deci, sve to je od nemerljivog značaja.

Da li na predstavama imate i albansku decu, jer se i u samoj Gračanici nacionalni sastav stanovništva značajno promenio?

– Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji su u najboljem slučaju i u najpovoljnijim istorijskim okolnostima uspevali da žive u miru jedni pored drugih. Ima u ovom pitanju i nečeg sistemski pogrešnog: Srbi su manjina na Kosovu; ima li srpskih glumaca u prištinskom pozorištu; znate li i za jedan glavni grad koji ima 99 odsto etnički čist sastav stanovništva?

Da li planirate da sa predstavama za decu gostujete i u ostatku Srbije, ne samo na pozorišnim festivalima kao nedavno „Pepeljuga“ u Aleksincu?

– Gostovanja sa predstavama za decu svode se uglavnom na igranja na festivalima van Kosova i Metohije. Ima toliko mesta gde se ona u toku jedne godine mogu odigrati na Kosovu i Metohiji da u skladu i sa obavezama studenata koji u njima pretežno igraju to ostaje njena prvobitna misija.

Iskustvo, nada i strah

Šta bi za rad NPP, ali i generalno opstanak Srba na KiM značila za 15. mart najavljena primena kosovskog Zakona o strancima i vozilima?

– Potencijalno veoma loše i opasno. Sve će zavisiti od načina primene, procedura i podzakonskih akata, ali i toga koliko je međunarodnoj zajednici stalo da i ovo malo Srba što je ostalo na Kosovu pristane da tu i nadalje živi. Nemamo dobra iskustva, svi zaziremo i u strahu smo, ali imamo i dovoljno nade da verujemo da će srpska zajednica na Kosovu i Metohiji kao i njena kultura preživeti.

Koliko neizvesnost zbog najavljene integracije srpskog zdravstva i školstva u kosovski sistem utiče na rad u institucijama kulture, uključujući i NPP?

– Veoma slično kao i zakon o strancima. To je sve deo istog paketa koji će potencijalno značajno otežati funkcionisanje života i rad preostalih Srba na Kosovu i Metohiji i time možda uzrokovati njihovo povećano iseljavanje. Potrebno i ovo izdržati i preživeti.

Autorski i glumački tim

Reditelj Igor Damjanović u „Čarobnjaku iz Oza“ zadužen je i za scenski pokret. Kostime i scenografiju potpisuju Dragana Breza i Dušan Stanković, muziku Novak Ašković, koreografiju Nebojša Gromilić. U predstavi igraju: Katarina Kljutić, Jovana Urošević,, Aleksa Mirić, Jovana Vukojičić, Luka Čolović, Vladimir Mikać, Zoran Ratković, Andrija Žuža, Katarina Krunić.

Putovanje u zemlju mašte

Priča je poznata: kad veliki ciklon pogodi Kanzas i odnese njenu kućicu, devojčica Doroti sa svojim psom Totom stiže u čarobnu zemlju Oz. Ona pokušava da se vrati u svoj dom, a u tome može da joj pomogne samo čarobnjak iz Smaragdnog grada, veliki i strašni Oz. „Ova predstava je putovanje. Putovanje kroz zemlju Oz. Putovanje u zemlju mašte, gde je sve moguće. Gde Strašilo za ptice može da misli, Limeni čovek da oseća, a Lav, kralj svih životinja, da se plaši. Priču o Doroti i njenim drugovima svi znamo. To je avanturistička priča o zajedništvu, o nadi, o potrazi za tajnom koju ni veliki Čarobnjak iz Oza ne zna, a ta tajna glasi: sve što tražite, već je u vama. Hrabrost nije u tome što se ne plašite. Hrabrost je kad idete napred uprkos strahu. Pamet nije u tome da znate sve odgovore, već da postavljate prava pitanja. A ljubav… ljubav je ono što oživljava, čak i ono što nam se čini da je od metala ili kamena“, kaže Igor Damnjanović.