Foto: GMSIzložba „Poklon-zbirka Dragiše Brašovana“ u Galeriji Matice srpske otkriva kako je živeo i stvarao, te šta je sve inspirisalo jednog od naših najznačajnijih arhitekata. Kustosi Galerije kažu da malo ko sa ove izložbe kući neće otići iznenađen.
U svetsku istoriju arhitekture upisali su se Antoni Gaudi, Le Korbizje, Frenk Lojd Rajt, dok se u nacionalnoj arhitekturi ističe ime Dragiše Brašovana.
Naši prostori mogu da se pohvale značajnim građevinama ovog arhitekte, a pogotovo Novi Sad koji je prepoznatljiv po kompleksu Banovine, palati Radničke komore, kao i Glavnoj pošti. Projektujući ove građevine ostavio je neizbrisiv trag u izgledu grada.
Povodom obeležavanja dva jubileja: 175 godina od osnivanja i 65 godina od preseljenja u zgradu bivše Produktne berze, u Galeriji Matice srpske otvorena je izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana koja će da traje do 15. septembra.
Izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana predstavlja preko 100 eksponata; slika, skulptura, crteža, stilskog nameštaja, dela primenjene umetnosti i dokumentarnog materijala koje su naslednice ovog znamenitog srpskog arhitekte, supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev, poklonile Galeriji u periodu od 2020. do početka 2023. godine.
„Svi eksponati, ukupno 136, poklon je porodice. Njegova supruga Viktorija, koja je nažalost preminula, zajedno sa ćerkom Olgom želela je da nam pokloni prvo jednu sliku Mladena Josića. Kada su naši kustosi otišli po to umetničko delo u Beograd i upoznali se sa njima, razgovarali, one su odlučile da poklone i ostatak likovnog materijala. Na kraju su u te tri godine poklonile svu zaostavštinu, podeljenu u dela likovne i primenje umetnosti te dokumentarnog materijala. Pored mnogo dokumentarnog materijala tu su i komadi nameštaja, crteži, slike, grafike i skulpture“, objašnjava kustoskinja Galerije Ivana Janjić, kako je ova vredna zbirka završila u Novom Sadu.
Javnost će prvi put imati mogućnost da vidi predmete i dela koja govore o privatnom životu arhitekte i doprinose boljem razumevanju njegovog lika i dela. Izložba pruža posetiocima sasvim drugačiji pogled na Brašovana kao supruga, očuha, estetu, ljubitelja umetnosti i prijatelja.
Svi ovi predmeti, koji su bili deo enterijera u kući u ulici Strahinjića bana u Beogradu, na jedinstven način govore o ukusu i opredeljenjima znamenitog arhitekte, kao i o njegovom porodičnom životu.
„Oni koji vide izložbu upoznaće Brašovana kao čoveka koji je voleo umetnički oblikovane predmete. Pa i one najsitnije, poput slanika. Bio je okružen detaljima i predmetima iz različitih perioda koji su stilski veoma raznovrsni. Upravo je u tim detaljima i suština. To je odraz njegovog ukusa i oka arhitekte, koji pored arhitekture vidi boju i oblik. Bio je eklektičan“, nastavlja kustoskinja.
Njegov dom postao je tako deo prostora Galerije, njenih salona i hodnika i samim tim neraskidivi deo identiteta muzeja.
Izložbu prati dvojezični katalog sa tekstovima arhitekte dr Darka Polića i Ivane Janjić, dokumentarni film Radio-televizije Vojvodine i virtuelna 3D rekonstrukcija prostora u kom je Dragiša Brašovan živeo, koji je realizovala konzervatorka Snežana Mijić.
„Kupuje stari nameštaj, prepravlja ga, doteruje, prodaje, kupuje novi. On sve to radi sa istinskim uživanjem i u svemu tome ima nečeg pomalo naivnog, pomalo detinjastog uživanja života” pisao je o Brašovanu istaknuti istoričar arhitekture Zoran Manević.
Tokom trajanja izložbe publika će imati priliku da se kroz prateći program u vidu stručnih kustoskih vođenja, predavanja i projekcije filmova upozna sa životom i delom Brašovana i arhitekturom 20. veka.
„Novosađani se možda iznenade kada dođu na izložbu jer ga verovatno percipiraju kao arhitektu modernih i svedenih linija. Videće mnogo nameštaja iz epohe bidermajera ili fancuskih dvorkih stilova. Raznih istoricizama, sjaj i luksuz u detaljima tih predmenta, poput neorokoko porcelana. Reakcije su interesantne jer je izložba posvećena arhitekti i možda ljudi očekuju neke fotografije, makete, crteže i sav taj narativ koji govori o projektovanju. Ali ova zložba ima nameru da se najmanje bavi njime kao arhitektom i da analizira njegovo stvaralaštvo. Nego donosi čitav ambijent u kojem je živeo, stvarao i šta ga je inspirisalo. Smatram da ona rasvetljava sve ideje ovog velikog čoveka“, izjavila je Janjić.
Jedan od najzanimljivih predmeta je i crtež savskog pristaništa sa Kalemegdanom, nastao 1941, godine sa Brašovanovim potpisom, koje dojkazuje i njegov veliki slikarski talenat. Koliko god da je on arhitektonski, Janjić smatra da je pravo umetničko delo.
Tokom Egzita vođenje kroz postavku na engleskom jeziku
Svakog petka od 19 sati je organizovan prateći program u vidu predavanja, vođenja i projekcije filmova, dok su kustoska vođenja svaki vikend, subotom i nedeljom od 13 i 17 sati. Ovog petka nakon vođenja kroz izložbu, posetitelji će sa kustosima, ali i arhitektama iz Društva arhitekata Vojvodine, obići i najznačajnije Brašovanove građevine u centru Novog Sada.
Tokom Egzita, vođenje kroz izložbu biće organizovano i na engleskom jeziku, za goste koji dolaze sa raznih strana Evrope i sveta.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
