Kada umetnik ode u penziju, on postane socijalni slučaj 1Foto: Una Miletić

Prnjat je u četvrtak, ispred Udruženja, otvorio izložbu „Neću može, hoću mora!“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, koja će, uz prateće programe, trajati do 4. novembra.

Izložba je otvorena citatom iz 1951. koji je Udruženje pronašlo u katalogu prve izložbe samostalnih umetnika, a u kome između ostalog stoji: „Okviri naših udruženja postali su pretesni za umetnost i umetnike. Preživeli i zastareli sadržaj rada u njima izaziva ubeđenje kod sve više umetnika da udruženja ne smeju biti nešto više od staleških organizacija radnika na polju likovne umetnosti. Umetnički život i njegov razvoj treba da pokreću umetnici i umetničke grupe, to je najsigurniji način borbe protiv monopolizma, ako verujemo da ne može i ne sme biti povlaštenih grupa i umetnika.“

Potom je usledilo neformalno horsko pevanje pesme radu, u kojoj je učestvovala i publika, pod nazivom „Javna proba i riskantno izvođenje komada ‘Radno vreme’ hora u nastajanju ho“.

Sam naslov izložbe „Neću može, hoću mora!“ referiše na problematični član 64 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim se predviđa da lokalne samouprave „mogu“, čime se ne stavljaju u obavezujući položaj da „moraju“ uplaćivati doprinose samostalnim umetnicima koji žive na njihovoj teritoriji.

Prnjat objašnjava da je u pitanju revijalna izložba slobodnih umetnika, i da na njoj izlažu svi slobodni umetnici, jer ove godine namerno nisu žirirali kako bi svima omogućili da izlažu. Udruženje je izložbom pokrenulo temu radnih prava jer smatra da je umetnik danas podređen.

– Transformacija rada se na loš način odnosi na polje kulture i umetnosti. Ove godine otvaramo to pitanje, kako bi utvrdili da umetnik jeste društveni aktivista, društveni delatnik, koji se bavi društvenom emancipacijom, i definitivno nije neko čiji rad treba da bude prepušten slobodnom tržištu – ukazuje Prnjat.

On objašnjava da sada država pokušava da pretvori umetnike u preduzetnike ili radnike kreativne industrije, iako umetnici treba da se bave društvenom emancipacijom i da tako budu prepoznati.

– Umetnici su poslednji na lestvici primanja. Umetnik je uvek na dnu honorara. Jedina stvar koju od države dobijamo jesu uplate doprinosa za penziono i socijalno, po osnovi minimalac, što automatski proizvodi probleme, jer kad umetnici odu u penziju, pretvaraju se u socijalne slučajeve – ističe Prnjat naglašavajući da je to ono što žele da izmene.

Uz izložbu je zato pokrenut i debatno-istraživački program „Ka horizontalnosti u umetnosti“, kojim su pokušali da detektuju sve probleme u konkretnim zakonima, kao i to šta u njima treba izmeniti kako ne bi dolazilo do trenutne socijalne situacije.

Inače, pored umetnosti, na zidu paviljona istaknut je i citat ministra finansija Siniše Malog, koji su 6. maja ove godine objavile Južne vesti, a koji glasi: „Danas ili sutra najkasnije izaći ćemo sa rešenjem i za slobodne umetnike. Nije to bilo jednostavno zato što je pravni status njihov relativno nedefinisan.“ Upitan da li je nađeno rešenje ili sve ostaje na rečima, Prnjat potvrđuje da uglavnom ostaje sve na rečima i da se problem slobodnih umetnika ne rešava.

– Mi pokušavamo u različitim pregovorima sa Gradom i ministarstvima da rešimo to pitanje. Imamo umetnike koji grcaju u dugovima koje nisu oni napravili, jer Poreska automatski obračunava dugove kad dođe do kašnjenja sa uplatama, pošto umetnika posmatra kao poreskog obaveznika, i umetnika tereti kao pojedinca, a Grad kasni sa uplatama.

Nije zbog korone

Prnjat kaže da pomenuti dugovi nisu nastali usled pandemije korone, jer se oni vuku dosta dugo, a korona je te loše ekonomske situacije dodatno pogoršala. Prema njegovim rečima, kultura je na užasnom udaru i država mora da da mnogo više podrške.

– Država je ta tri meseca tokom korone dala osnovni minimalac slobodnim umetnicima na proleće i posle toga ništa, dok su preduzetnici dobijali i druge pomoći. Dodatno, Grad je u potpunosti otkazao konkurs sufinansiranja projekata u kulturi. Sa tim otkazivanjem konkursa je napravljen veliki problem. To je tako radikalna ideja, jer su se u okolnim zemljama svi fondovi uvećali i oni su imali razumevanja za te ekonomske pozicije, a od umetnika tražili da prilagode radove. I mi smo radili tokom korone, organizovali smo događaje, bijenale mladih, onlajn galerije i tako dalje, ali u tome u potpunosti nismo podržani – ističe Prnjat.

Šta sve očekuje posetioce izložbe

Pored izloženih angažovanih i kritičkih radova, od slika, preko video-zapisa do uramljenih novčanica, izloženih praznih džepova, i drugih domišljatih umetničkih tvorevina, prateći programi koji će biti održavani skoro svakodnevno tokom trajanja izložbe su: radionica ilustrovanja „Vodiča za samostalce“, radionica u vezi sa izradom Ankete o umetničkom radu – „82 pitanja i dva potpitanja o radu u umetnosti“, debata „Mesto umetnosti i umetnika u društvu“, a u njoj će učestvovati: Branko Dimitrijević, Vida Knežević, Dimitrije Tadić, Noa Trajster i predstavnici radnih blokova debatno-istraživačkog programa „Ka horizontalnosti u umetnosti“. Potom: vođenje kroz izložbu i razgovor o umetničkom radu samostalnih umetnika, javna prezentacija Ankete o umetničkom radu – „82 pitanja i 2 potpitanja o radu u umetnosti“, promocija „Vodiča za samostalce“, javno čitanje drame „Umetnik u gladovanju“ rediteljke Irene Ristić, grupe Hop.La!

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.