Foto: Artinjan ArtinovićJubilarni, peti rođendan Oblakoder magazin proslavlja u četvrtak 25. maja, na jednom starom i jednom novom mestu – u Zaokretu i Spratu.
– U pitanju je žurka na dva sprata, sa dva stejdža – u Zaokretu i Spratu, a za muziku će biti zaduženi prijatelji redakcije čije setove i sama ekipa Oblakodera voli da sluša – najavljuje za Danas Marina Zec, glavna i odgovorna urednica i osnivačica magazina Oblakoder.
U Spratu će puštati Nikola Vuković, Danilo Kas i Šćepine Vragolije, a u Zaokretu Samosmireno i White City Soul. DJ setovi počinju od 19 sati, a pre toga će se od 18 i 30 Oblakoder u Spratu obratiti posetiocima, gde će kratko pričati o razvoju Oblakodera i o njihovih, kako vole da kažu, prvih pet godina.
Oblakoder magazin je nastao sa željom da skrene pažnju na položaj mladih u društvu, na njihove probleme, želje i borbe i da javnosti predstavi one mlade koji stvaraju i menjaju ovo društvo – kako umetnike, radnike u kulturi, tako aktiviste i inovatore.
– Oblakoder je od svog nastanka do danas imao jasnu nameru – da uključi mlade u javni i medijski diskurs i da ih podstakne na razmišljanje i delovanje – i, danas, pet godina kasnije, smatramo da je ovaj cilj, možda ne postignut, ali svakako – ostvariv i da je prostor za mlade – otvoren. Zalažemo se za poštovanje osnovnih ljudskih prava i smatramo da bi društvo u kome živimo trebalo da bude solidarno. Naša primarna publika su mladi, zapravo kategorija „young adults“, kojoj pripadaju mladi od 23 do 35 godina – kaže Marina povodom rođendanskog intervjua.
A kako je ovo prvi jubilej koji slave, upitali smo osnivačicu da nas podseti na to kako je magazin nastao.
– Oblakoder je nastao u trenutku kada sam ja radila na radiju Beograd 202, u trenutku kada sam shvatila da taj program, koji ima redakciju kulture usmerenu na kulturu i umetnost, i studentsku emisiju i koliko toliko sadržaj za mlade (govorim o trenutku 2016-2017. godine), ipak nema dovoljno prostora za mlade. Ideja mi je prvo bila da to bude blog, pa sajt, pa sam pitala prijateljicu Saru Arsenović, novinarka Radija Beograd 2 i suosnivačica Oblakodera da krenemo zajedno, i vrlo brzo, pridružila su nam se još tri prijatelja, moji fakultetski Ivan Radisavljević i Filip Kostadinović, i Sarin prijatelj, danas pravnik Mihajlo Andrić. Mesecima smo smišljali i planirali kako će magazin da izgleda, od verovatno nekog novembra do maja i 25. maja, kada je naš sajt, koji je nastao uz dizajn Olge Đelošević i programersku veštinu mog prijatelja Dušana Mikića, objavljen. Ime smo zajedno smislile Sara i ja, jednog popodneva u kafiću, pošto smo tog dana odlučile da ćemo ili dati ime ili bataliti sve, jer mesecima nismo mogle da smislimo naziv našeg medija, iako je sve osim toga već bilo spremno – priča Marina.
Odabirom imena one su želele da postignu asocijaciju na grad, na mlade i kulturu. U jednom trenutku, skrolujući po netu naišle su na reč neboder, i odmah pomislile na sinonim – oblakoder. – To je bilo to – priseća se Marina.
– Priča o nastanku Oblakodera je u suštini jedna prilično naivna priča, zapravo priča o druženju i bukvalno životu sa „glavom u oblacima“. Međutim, već nakon par meseci od nastanka Oblakodera postalo je jasno da naš projekat nije tako naivan, i ja sam vrlo brzo dala otkaz na radiju. Iskreno, u tom trenutku medijska scena nije bila toliko raznovrsna kao danas, a još gora je bila pozicija mladih novinara kada govorimo o zapošljavanju. Kako bih izbegla višesemesečno volontiranje u nekom novom mediju (pogotovo jer sam četiri godine provela radeći na Dvestadvojci) i rađenje tema koje ne želim da radim, i kako bih mogla da kreiram sadržaj kakav želim, za mene je iskreno jedina opcija bila da stvorim nešto svoje, tačnije – Oblakoder – ističe Marina i dodaje: „A upravo tako nešto se, sudeći po reakcijama publike, ispostavilo i da zapravo fali“.
Oblakoder se nakon toga razvijao svojim tokom, mnogo ljudi je prošlo kroz njega, mnogo ga i napustilo, ali uspeo je da opstane. Danas ga čini: Marija Todorović, Snežana Katunac, Olga Đelošević, Marija Milić i Marina.
Upitana da predstavi sadržaj ona kaže da Oblakoder najviše piši o kulturi i društvu, predstavlja mlade umetnike i umetnice, radnike i radnice u kulturi, aktiviste i aktivistkinje. Pišu neretko i o veoma važnim društvenim temama kao što su aktivizam, rodno zasnovano nasilje, generalno rodne teme, mentalno zdravlje, položaj marginalizovanih grupa, socijalna i ekonomska nejednakost..
– Smatramo da je svrha medija da osnaži svoju publiku i da im pomogne da se snađu u veoma kompleksnom svetu u kome živimo. Takođe, smatramo da se ovim temama mediji zapravo prilično retko bave, a da su i više nego značajne za živote svih nas – ukazuje Marina.
Na pitanje šta je čini najponosnijom u dosadašnjem radu urednica odgovara: „lično najponosnijom me čini Oblakoder tim, saradnici i to da nas publika prepoznaje i smatra važnim“.
– Uspeha je bilo baš mnogo, taško je nabrojati ih. Iskreno, činjenica da danas, pet godina kasnije postojimo i da naša redakcija broji pet stalnih članica i mrežu saradnika i saradnica, potpuno je neverovatna iz perspektive 2018. godine, kada smo nastali. Naravno, među najdražim ostvarenjima nam je naše godišnje štampano izdanje magazina, ali iskreno, najznačajniji su ljudi koji su uložili energiju u to da Oblakoder opstane, uprkos brojnim preprekama i izazovima koje domaće medijsko tržište nameće. Oni, i naša publika, koja nas verno prati i voli, su naš najveći uspeh – ističe Marina.
Ona dodaje da su prošle godine uspeli da kroz crowdfunding kampanju isfinansiraju štampanje magazina, od čega je preko 90 odsto resursa skupljeno od strane čitalaca.
– To nas je totalno oduševilo, baš smo osetile da postoji ta povratna informacija od publike da im je ovo što radimo, stvarno važno – kaže glavna i odgovorna urednica Oblakodera.
A, o tome da je prepoznatost i ljubav publike zaslužena govori pre svega njihov odnos prema stvaranju i radu u novinarstvu.
– Oblakoder u svom radu poštuje osnovne ljudske vrednosti – poštovanje svakog pojedinca, garantovanje ljudskih prava svim ljudima, kao i poštovanje nekih osnovnih novinarskih principa: tačno i istinito informisanje, i uvažavanje etičkog kodeksa. Smatramo da mediji zaista imaju jako važnu ulogu, i da je pogotovo, edukativna uloga medija, zanemarena u potpunosti. Mi se trudimo da nudimo što više edukativnog sadržaja i sadržaja koji može da pomogne mladima, a i svima drugima, da neke stvari stave „u kontekst“ i da bolje razumeju svet u kome žive – ističe Marina Zec i zaključuje: „Novinarstvo u Srbiji jeste zaista u ogromnom problemu, ali da budemo iskreni, i u celom svetu je. Kod nas je nažalost to samo upadljivije, jer je mnogo veći broj tabloidinih medija, od onih koji to nisu“.
Deset tekstova Oblakodera koje treba pročitati:
1. Koliko urbanizam i saobraćaj utiču na zagađenost vazduha u Beogradu?
Ekologija je veoma važna tema za Oblakoder, a s ozbirom da je redakcija situairana u Beogradu, često dominiraju ekološke teme koje se tiču Beograda. Divlja gradnja, loša urbanistička rešenja i saobraćaj su povezani i direktno utiču na zagađenje vazduha, stoga sve ove faktore moramo uključiti kada govorimo o njihovom uticaju na kvalitet vazduha u Beogradu. Plan kvaliteta vazduha za Beograd koji se odnosi na period od 2021. do 2031. godine prepoznaje saobraćaj kao jedan od faktora koji doprinosi zagađenosti vazduha. Međutim, postavlja se pitanje da li su rešenja koja ovaj plan nudi kako bi se kvalitet vazduha u Beogradu poboljšao adekvatna?
Ovaj tekst bio je deo serijala koji je Oblakoder radio, a koji je završen kratkim dokumentarnim filmom „Pazi, vazduh!“, koji je dostupan na Oblakoderovom Youtube kanalu.
2. Zbog čega su koncerti svetskih muzičkih zvezda u Srbiji postali retkost?
Kao i veliki broj ljudi u Srbiji, i Oblakoder se zapitao zbog čega u poslednjih nekoliko godina prisustvujemo opadanju broja koncerata svetskih zvezda u Srbiji. Kako bi dobio odgovor na ovo pitanje, Oblakoder je razgovarao sa profesionalcima iz muzičke industrije koji se bave organizacijom koncerata i otkrio – zbog čega ih više nema? Razloga je zapravo mnogo, a mnogi od njih su i – sistemski.
3. Milenijalci – generacija bez vrednosti osuđena na propast?
Jedan od prvih Oblakoderovih long-readova koji preispituje osobine generacije koju nazivamo milenijalci. Predstavlja sveobuhvanti pregled života, strahova i navika jedne generacija i svega onoga što je zajedničko mladima koji su rođeni između 1981 i1994-6.
4. Gde radnica iz kioska ide u WC?
Sigutno se svako nekada u životu zapitao, kada bi prošao pored trafike, gde radnica iz kioska ide u WC? Upravo ovo pitanje Oblakoder postavlja u tekstu, a centralnu temu teksta predstavlja svedočenje jedne radnice iz trafike, koja sa Oblakdoerom deli svoje iskustvo rada u trafici.
5. Koliko su štetni menstrualni proizvodi?
Oblakoder se u velikoj meri bavi rodnim temama, a jedna od važnih tema jeste ne samo cena menstrualnih proizvoda i porez na roze, već i štetnost menstrualnih proizvoda. Veoma često, nažalost, nismo upućeni na sastav ovih proizvoda, već nam se putem reklama servira da nam proizvodi za menstrualnu higijenu nude udobnost i osećaj lakoće, a takođe smo naučeni da kupujemo proizvode bez prethodnog informisanja ili smo, kao u ovom slučaju, uskraćeni za te informacije. Upravo zbog toga, Oblakoder preispituje kvalitet ovih proizvoda koji su dostupni ženama.
6. Savremeni život starih beogradskih kafana
Pregled nekih od najstarijih beogradskih kafana koje žive i dan danas. Reportažni tekst, pun fotografija i razgovora sa ljudima koji vode neke od najznačajnijih gradskih kafana, koji postavlja pitanje – Koja je uloga i pozicija kafane i danas?
7. Neka najbolji pobedi – top 10 društvenih igara
Pregled 10 najpopularnijih društvenih igara. Oblakoder predlaže svima kojima je dosadilo da vreme provode na telefonu ili laptopu da okupe porodicu ili prijatelje uz ove društvene igre.
8. Vremenska kapsula – Kiosk K67
Čuveni kisok K67 u doba SFRJ mogao se naći u gotovo svakom gradu. Prepoznatljiv po crvenoj boji, neobičnog modularnog oblika, crveni kiosk predstavljao je svojevrsno obeležje bivše Jugoslavije. Njegov tvorac je slovenački industrijski dizajner i arhitekta Saša Janez Mächtig, koji ga je projektovao sa svega dvadeset i pet godina. Oblakoder se u svom tekstu osvrće na njegov nastanak, kao i kulturni značaj.
9. Stari zanati u Beogradu u senci novog doba
U ovom tekstu Oblakoder je odlučio da zaviri iza izloga nekoliko starih zanatskih radnji, koje još uvek postoje u Beogradu, i da prenese priče majstora i vlasnika o tome kako je njihov posao izgledao nekad, a kako izgleda sada; U pitanju je atraktivna foto- reportaža o trenutnom položaju malih proizvođača i o izumiranju starih zanata.
Jedan od najpopularnijih tekstova Oblakoder iz rubrike „Sa police“, u okviru koje Oblakoder predstavlja predmete različitih kolekcionara. U ovom tekstu Oblakoder donosi priču o sakupljanju igračaka i kolekciji od preko 6000 figurica sa Pančevcem – Reljom Ilićem.
Gde po svoj primerak Oblakodera?
Magazin Oblakoder možete čitati na njihovom sajtu, a štampana izdanja Oblakodera mogu se nabaviti u u Beogradu u Booka knjižarama, Manoniji, Dvorani Kulturnog stana, u Lovers Shop-u, Art Shop-u Kula i Sinhro Hub-u u Pančevu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
