Katarzičan dijalog sa nacionalnom srpskom mitologijom

Posle večerašnje premijere u Gračanici, ova predstava imaće prvu reprizu u Zubinom Potoku u Domu kulture „Stari Kolašin“, a 1. i 2. marta gostovaće i u Beogradu u Ustanovi kulture Vuk.

– Reč ‘placebo’ dolazi iz latinskog jezika i znači ‘udovoljiću’, a prvi put se pominje u latinskom prevodu Biblije. U Medicinskom leksikonu Hupera i Kvinsija iz 1811. ova reč označava lek napravljen tako da više udovolji pacijentu, nego da ovaj ima koristi od njega. Placebo efekat, ta neverovatna sposobnost uma da ozdravi telo, koristi se i danas u medicini. To je pozitivan efekat izazvan autosugestijom bolesnika da mu neki lek pomaže. Ovaj efekat nastaje prihvatanjem neke neistine kao tačne, da bi se sačuvao ili postigao osećaj sigurnosti. Placebo pokazuje kako je naš um sposoban da pokrene promene u organizmu verujući u moć lažnog leka. Drama „Placebo“ Aleksandra Jugovića ide još dalje – izjavila je povodom večerašnje premjere Isidora Goncić, prenose srpski mediji na KiM.

Direktor NP Priština Predrag Radonjić kaže za Danas da je večerašnja premijera „druga od sedam planiranih u 2021. u ovom pozorištu zapravo deo repertoara iz prošle sezone koja zbog pandemije vurusa korona nije ostvarena“.

– Predstava „Placebo“ Aleksandra Jugovića upotpunjuje repertoar Narodnog pozorišta u Prištini nedostajućom savremenom srpskom komedijom koja na duhovit, višeslojan i, rekao bih, katarzičan način ulazi u dijalog sa nacionalnom srpskom mitologijom. Ona će imati će imati svoje značajno mesto u nečem što nastojim da odlikuje repertoarsku politiku naše kuće u smislu izbalansiranosti žanrovske opredeljenosti, odabira autora, nacionalnog i globalnog, savremenog i tradicionalnog, modernog i klasičnog, hermetičnog i prijemčivog… – objašnjava Radonjić.

On u naredna tri meseca najavljuje nove premijere: „Antigonu“ u režiji Nenada Todorovića u koprodukciji sa NP Timočke krajine „Zoran Radmilović“, „Deobe“ Dobrice Ćosića u režiji Juga Radivojevića i koprodukciji sa SNP i Niškim pozorištem, „Ulogu moje porodice u svetskoj revoluciji“ Bore Ćosića u režiji Ivana Vukovića i koprodukciji sa Kruševačkim pozorištem, Sterijine „Ajduke“ u režiji Anđelke Nikolić u koprodukcija sa Sterijinom pozorjem, kao i Joneskove „Masakrarije“, koje će na jesen režirati Milan Nešković.

– Tu važno mesto ima i započeta politika povezivanja sa drugim pozorištima u smislu realizacije zajedničkih projekata koje za cilj ima unošenje nove stvaralačke energije i olakšavanja njihove realizacije u trenucima kada i finansijski i infrastrukturno uslovi za rad nisu preterano povoljni. Mislim da svako pozorište koje nosi atribut „narodno“, a pogotovo naše koje funkcioniše u posebnim i teškim okolnostima, usmereno prvenstveno ka publici na Kosovu i Metohiji, zadovoljenju njenih kulturnih potreba, ali i njenoj edukaciji, mora da uzima u obzir zaista veliki broj činilaca prilikom formiranja svog repertoara. U ovom kontekstu i odluka da se režija poveri Isidori Goncić odgovara potrebama uvođenja i mlađih reditelja, svežih stvaralačkih glasova i pristupa i, u krajnjem, i „ženskog rediteljskog rukopisa“ u stvaralačke projekte našeg teatra – naglašava Predrag Radonjić.

Prema njegovom rečima, „ovaj veliki programski plan je možda čak i izuzetno ambiciozan iz perspektive pozorišta sa više zaposlenih koja funkcionišu u povoljnijim i normalnijim uslovima od NP Priština, ali u ovoj kući veruju da će sve ove predstave na zadovoljstvo publike izvoditi uspešno u narednom periodu kako na Kosovu i Metohiji tako i u drugim delovima Srbije, na gostovanjima u regionu i inostranstvu, a nadaju se i učešću u festivalskom životu“.

Autorski i glumački tim

Pored Isidore Goncić u autorskom timu su i: koreograf Jovana Ikonić, kompozitor Irena Popović Dragović, kostimograf Bojana Kostadinović i scenograf Goran Stojčetović. U predstavi igraju: Nikola Ranđelović, Marko Pavlović, Bojan Stojčetović, Anika Grujić, Milena Pavlović, Nikola Đorđević, Strahinja Bičanin i Jasmina Stojiljković.