Foto: Elisa La Borla/LaPresse / Shutterstock Editorial / ProfimediaIran neće učestvovati na 61. Bijenalu umetnosti u Veneciji, koje je ostalo zbog geopolitičkih prilika i bez finansijske pomoći Evropske unije za naredno izdanje zbog odbijanja da zabrani učešće Rusije.
Rusija je u međuvremenu odlučila da zatvori svoj paviljon za posetioce – osim za vreme vernisaža, piše SEEcult.org
Nakon zahteva stručne javnosti da Rusija sa Izraelom bude izostavljena iz procesa dodele nagrada, Bijenale je ostalo i bez međunarodnog žirija, koji je taj zahtev podržao.
Nagrade će stoga – umesto tradicionalno na zvaničnom otvaranju, biti dodeljene poslednjeg dana najstarije međunarodne svetske izložbe – 22. novembra.
Organizatori 61. Bijenala umetnosti saopštili su kratko da Islamska Republika Iran neće učestvovati na toj izložbi, na kojoj će se od 9. maja do 22. novembra predstaviti sto nacionalnih paviljona, uključujući Tanzaniju i Sejšele, koji su dodati nakon prvobitne objave učesnika početkom marta.
Iransko povlačenje sa 61. Bijenala u Veneciji nije zvanično obrazloženo, ali se tumači kao očekivani potez, imajući u vidu krhko primirje u ratu koji su Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli protiv Irana krajem februara, a koji se u međuvremenu rasplamsao bio po čitavom Bliskom Istoku.
Iran se povukao samo nekoliko dana uoči zvaničnog otvaranja 61. Bijenala, na kojem, kako je ranije saopšteno, neće prvi put od 2011. godine učestvovati ni Južnoafrička Republika, nakon pravnog spora u vezi sa umetničkim radom fokusiranim na Gazu, čija je autorka umetnica Gabriela Golijat.
Iran se, inače, nakon gotovo trodecenijskog odsustva, vratio bio na Bijenale umetnosti u Veneciji 2003. godine.
Pre dve godine predstavio se izložbom koja je istakla ženska ljudska prava (Jedna je suština ljudske rase).
Komesar izložbe ove godine je trebalo da bude generalni direktor za vizuelne umetnosti u iranskom Ministarstvu kulture Ajdin Mahdizadeh Tehrani.
Geopolitičke prilike uticale su i da međunarodni žiri 61. Bijenala (Solange Farkas – predsednik, Zoe Butt, Elvira Dyangani Ose, Marta Kuzma i Giovanna Zapperi) podnese ostavku 30. aprila, nakon što se izjasnio protiv mogućnosti da Rusija i Izrael ostanu u konkurenciji za nagrade, budući da su njihovi lideri Vladimir Putin i Benjamin Netanjahu optuženi pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) za zločine protiv humanosti.
Protiv njih su podneti i zahtevi za hapšenje zbog ratnih zločina u Ukrajini, odnosno u Posaju Gaze.
Umesto prestižnih nagrada Zlatni i Srebrni lav, organizatori Bijenala u Veneciji najavili su posle ostavke žirija dodelu “Lava publike”, na osnovu glasova posetilaca tokom čitavog trajanja izložbe.
Posetioci će glasati za “najboljeg učesnika” centralne izložbe 61. Bijenala, koju je osmislila umetnička direktorka Kojo Kou, izvršna direktorka Muzeja savremene afričke umetnosti u Kejptaunu, koja je iznenada preminula preminula u maju 2025. godine.
Takođe, publika će glasati za “najbolji nacionalni paviljon” na 61. Bijenalu.
“Ovo je u skladu sa osnivačkim duhom Bijenala, zasnovanim na otvorenosti, dijalogu i odbacivanju bilo kakvog oblika zatvaranja ili cenzure”, navedeno je u saopštenju organizatora, koji su istakli i da Bijenale “teži da bude – i mora ostati – mesto primirja u ime umetnosti, kulture i umetničke slobode”.
Ruski paviljon će, kako je najavljeno, biti zatvoren za posetioce tokom 61. Bijenala, osim za vreme četvorodnevnog vernisaža. Ta odluka usledila je nakon što je Evropska unija povukla dva miliona evra zbog učešća Rusije, što će uticati na naredno izdanje Bijenala umetnosti 2028. godine.
Povratak Rusije u Veneciju posle četvorogodišnje pauze najavljen je u martu, nakon čega je, prema pisanju italijanskih medija, usledila prepiska između komesarke ruske izložbe Anastasije Karnjejeve i rukovodstva Bijenala u Veneciji u vezi sa vizama za učesnike, uključujući kustosa Petra Musojeva.
Prepiska pokazuje da je Rusija podnela dokumentaciju u vezi sa multimedijalnom instalacijom “Drvo je ukorenjeno u nebu”, u kojoj učestvuje oko 50 mladih umetnika, pesnika i filozofa iz Rusije i drugih zemalja, te da je tekst za katalog bio gotov već u februaru.
Sa rukovodstvom Bijenala je razmatrana strategija učešća Rusije bez kršenja sankcija EU koje zabranjuju zemljama članicama saradnju sa ruskim entitetima podržanim od zvanične Moskve.
Tako će ruski paviljon biti otvoren samo tokom vernisaža kako bi snimatelji zabeležili kako performeri aktiviraju sam prostor, a ti snimci bi trebalo potom da budu dostupni publici od 9. maja emitovanjem iz zatvorenog paviljona.
“Nijedna zabrana na spisku evropskih sankcija nije ‘zaobiđena’ – kako se navodi u izveštajima u štampi”, saopštila je bila Pres služba Bijenala u saopštenju za javnost dostavljenom medijima putem imejla, uz ocenu da je “curenje informacija” tim povodom “prekoračilo granice institucionalne prikladnosti i opšte pristojnosti”.
Izraelsko učešće takođe je izazvalo burne reakcije u međunarodnoj stručnoj i široj javnosti.
Otvoreno pismo kojim je zatraženo da Izrael bude isključen sa 61. Bijenala, a objavila ga je sredinom marta Alijansa “Umetnost ne genocid” (ANGA), potpisalo je bezmalo 200 učesnika Bijenala, uključujući 82 učesnika izložbi u nacionalnim paviljonima, 55 umetničkih radnika i 41 učesnika centralne međunarodne izložbe koju je osmislila pokojna Kojo Kou.
Fondacija Bijenala pozvana je pismom da otkaže učešće Izraela zbog zločina u Gazi i ranije istorije oduzimanja imovine koja je počela 1948. godine, kada je više od 750.000 Palestinaca proterano sa svoje zemlje.
Učesnici odbijaju da budu dovedeni u poziciju saučesnika u deljenju velike kulturne scene sa državom koja je ubila najmanje 72.000 ljudi u Gazi, a dodatnih 10.000 se vodi kao nestalo pod ruševinama, nakon sistematskog izraelskog ciljanja bolnica, škola, izbegličkih kampova, novinara i kulturnog nasleđa.
Belu-Simion Fainaru, vajar rumunskog porekla koji se preselio u Izrael 1970-ih i koji predstavlja tu zemlju na 61. Bijenalu, rekao je da veruje da je odluka žirija da Izrael i Rusija neće ući u konkurenciju za nagrade predstavlja “oblik kulturne cenzure” i da je u suprotnosti sa etosom Venecijanskog bijenala. Za razliku od Rusije, Fainaru je dobio podršku italijanskog ministra kulture Alesandra Đulija, koji je sa njim i razgovarao 29. aprila – kako je saopštilo Ministarstvo kulture Italije.
Fainaru je u izjavi za Arnet istakao dugogodišnje napore da kreira dijalog izraelske i arapske zajednice, navodeći da ulogu umetnika vidi kao neodvojivu od posvećenosti ljudskim pravima.
“Protivim se diskriminaciji, rasizmu i bojkotima u svim njihovim oblicima. Verujem u fundamentalne principe slobode stvaranja i slobode izražavanja, koji moraju ostati u srži svake umetničke platforme”, rekao je Fainaru, dodajući da “sama suština umetnosti treba da prevaziđe politiku i da služi kao most između kultura, a ne kao sredstvo za podelu”, piše SEEcult.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
