Nova pozorišna sezona u Narodnom pozorištu u Užicu počeće premijerom Šilerove drame „Spletka i ljubav“, koju je, specijalno za užički ansambl, adaptirao Nebojša Romčević, a režirao Nemanja Ranković, umetnički direktor tog teatra. Premijerno izvođenje je 8. oktobra u 20 časova na velikoj sceni.
Napisan pre više od dva veka, komad predstavlja kritiku ondašnjeg nemačkog plemstva sa jasnim političkim porukama. Iako je reditelj Nemanja Ranković u prvi plan postavio ljubav dvoje mladih iz različitih društvenih slojeva, čiji je tragičan epilog posledica manipulacija, trgovine ljudskim emocijama i neslobode pojedinca, predstavi nije zakinuta politička konotacija, jer se taj važan segment prepoznaje kao suptilni okvir za emotivni diskurs o pojedincu i porodici, što je čini metaforom o nama i našem društvu.
– Predstavom želimo da podsetimo na prave ljudske vrednosti i da progovorimo o ljubavi, koja se u današnjem vremenu smatra slabošću čoveka – kaže u razgovoru za Danas reditelj Nemanja Ranković.
Uprkos evidentnom političkom kontekstu komada, vi ste se usredsredili na problem ljubavi. Zbog čega?
– Isticanjem priče o ljubavi želeo sam da se prisetimo romantičarskih osećanja jer, iz današnje perspektive, na tako snažne emocije skloni smo da reagujemo nipodaštavanjem, zavaravajući sebe da postoji nešto važnije od ljubavi. Čini mi se da smo došli u situaciju da nam je teško progovoriti o uzvišenim emocijama i da svaki nagoveštaj i pokušaj zaljubljenosti biva ismejan. To je bila polazna tačka za istraživanje, iako je u pitanju politički komad o malverzacijama i dekadentnosti vladajuće klase, bez obzira na to kako je istorijski nazivali.
Politički i etički kontekst drame moguće je prepoznati i danas…
– Polemisali smo o tome da li je potrebno komad osavremeniti, kako bismo dočarali da je to i naša priča, ali shvatili smo da je to izlišno. I tada su postojale majke koje su želele što bolje da udaju svoje kćerke, kao što danas postoje majke koje svoje kćeri „pakuju“ u vrednosni sistem koji regrutuje sponzoruše. Želeo sam da istražim da li je ljubav danas uopšte moguća. Često se u javnosti nameću stavovi da je ona nemoguća i prevaziđena kategorija. Međutim, smatram da je ona pokretač svega, jer ako nema ljubavi – kako je moguće živeti? Ako nekoga volimo, treba to da mu kažemo i toga ne treba da se stidimo.
Nakon uspešne režije komada „Umetnost i dokolica“, potom „Ines de Kastro“, „Spletka i ljubav“ je treća predstava u kojoj se bavite emocijama, ljubavlju, porodicom i strukturom porodičnih odnosa u svetu otuđenih, nesrećnih i neslobodnih ljudi. Otkud preokupacija tim temama?
– Moguće je da sazrevam sa zakašnjenjem i da pokušavam da složim misli o tome zbog čega nestaje porodica. Zašto je sve više crnih porodičnih hronika u medijima? Šta se promoviše u javnosti? Zašto smo gladni rijaliti programa, priča o ljubakanjima nekakvih starleta i bahanalijama na splavovima? Dok ne budemo osećali pojedinačno gađenje prema trivijalnostima i bili spremni da ih odbacimo, porodica neće imati šansu.
Kako revitalizacija patrijarhalne porodice nije moguća, da li u predstavi sugerišete na to kakvu formu i sadržaj ona treba da ima u 21. veku?
– Na pominjanje patrijarhalnosti imam potrebu otklona, ali i dilemu šta je patrijarhalna porodica? Nemoguće je da porodica u 21. veku bude identična porodici od pre dva veka. Porodica je postala metafora društva, jer tranzicijom nismo uspeli da uspostavimo nove modele, koji će da promovišu prave ljudske vrednosti. Stalno čekamo da veliki pater umre i da ga zameni novi, ali nema promena, jer bismo, valjda, propali kada bismo odlučili da živimo sopstvene živote. U komadu „Umetnost i dokolica“ postoji replika: ,,Stalno se nadamo da ćemo početi da živimo sopstvene živote i nikako da krenemo da ih živimo.“ To je naš problem.
Glumci i autorski tim
U komadu igraju glumci užičkog ansambla: Momčilo Murić, Biljana Zdravković, Ivana Pavićević, Slobodan Ljubičić, Branislav Ljubičić, Vahidin Prelić, Hadži Nemanja Jovanović, Andrijana Simović, Biljana Prokić i Igor Borojević. Koreografiju i scenski pokret osmislio je Ferid Karajica, scenografiju Marijana Zorzić Petrović, a kostime Snežana Kovačević. Muziku je komponovao Miroljub Aranđelović Rasinski, koji će tom predstavom obeležiti trideset godina umetničkog rada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
