Najnežnija subverzivka: O tridesetogodišnjici smrti Biljane Jovanović

Najsurovijeg meseca kako kaže Eliot.

Bila je beogradska buntovnica, revolucionarna književnica, antiratna aktivistkinja.

Odana prijateljica onih koji kao i ona nisu kalkulisali s ljudima, s životom, s istinom.

A opet, svako kao da je imao svoju sopstvenu Biljanu.

Za jedne je bila Rafaelova madona, za druge Botičelijeva prikaza, za treće nimfa jeresi.

Borka Pavićević ju je nazvala “najplemenitijom subverzivkom”.

Brodski bi je nazvao “nespokojnom muzom”.

Dragan Lakićević (1952–2024), filozof, Biljanin prvi muž, napisao je „Roman o Biljani“, izašao je u Podgorici, 2021.

On beleži sećanje na nju od trenutka kada ju je prvi put ugledao u dvorištu Filozofskog fakulteta, pa preko zajedničkog života.

Svedoči o njenoj inteligenciji, radu, navikama, karakteru, društvenom životu u Beogradu sedamdesetih i osamdesetih godina, o slavi koju je doživela s prvim romanom „Pada Avala“.

Govori o njenoj patnji za majkom, brizi o bolesnoj sestri, teškim i tragičnim porodičnim odnosima…

Biljana je od svoje petnaeste godine živela sama, a s dvadeset godina počinje život s Lakićevićem, on piše:

„Kada sam se na drugoj godini studija, novembra 73-će, uselio u čardak u Albanske spomenice 19, Biljana je, u odnosu na mene, bila formirana ličnost. Bila je načitana, krajnje kritična prema političkoj vlasti, puna raznih zanimljivosti, pokupljenih iz raznih koterija. Gotovo o svemu je imala stav; bilo da je reč o umetnosti (prezirala je recimo Meštrovićeve skulpture kao imitaciju), vrsti dobrih vina (Kratošija, Pošip, Žilavka) i jela (tartar biftek, divljač), modi (nije se nikad šminkala), muzici (volela je neobično mnogo Josipu Lisac) i koječemu drugom. Pri tome je imala još uvek dvadeset godina… bila je izuzetno načitana, o svemu je sve znala, počevši od toga kako je vlast otvorila Njegošev mauzolej, skrnaveći volju pesnika, do toga kako izgledaju slike Maksa Ernsta. Pričala je o Helderlinu, Kafki, Kamiju, kao da je završila književnost a studirala je filozofiju.“

Većina ljudi pamti Biljanu kao „rođenu buntovnicu“, žustru i hrabru, britkog jezika, upornu u svojim naumima.

Oni bliskiji, kao nežnu, odanu, zahtevnu, istinoljubivu, nespokojnu, plačnu, osetljivu na nepravdu, na tuđu patnju, siromaštvo, prek pogled.

Nije podnosila taštinu, licemerje i kukavičluk.

Gnušala se svega lažnog i pritvornog, malograđanskog.

Hodala je i disala s otvorenom ranom za majkom koja je odabrala omču, kao i njena voljena Marina (Cvetajeva), u bezizlazu koji su im drugi nametnuli.

Nosila je srce na dlanu.

Davala se „zauvek, i posle zauvek“ ljudima, idejama, knjigama, ljubavi…

Smatrala je da je književnost od krvi i mesa, iskustvo istog reda kao i život.

Godine bola i žudnje izlila je u knjige i drame rukopisom ženske ruke, zadihano.

Njen prvi roman „Pada Avala“ (1978) dočekan je kao senzacija.

Tako žestoko i smelo nije niko pisao.

Njen književni postupak bio je inovativan, naracija nelinearna, jezik britak, direktan, igriv, s primesama ironije, cinizma ili humora.

Rušila je književne i društvene tabue.

Književni kritičari, ali i viđeniji pisci, bili su zatečeni, upućujući komentare koji su više govorili šta roman nije (nije ženski sentimentalan, bolećiv, razmažen, mirjamovski i sl.), nego šta on jeste, jer to što jeste duboko je vređalo njihove patrijarhalne predstave o ženskoj seksualnosti i zacementirane stavove o visokoj književnosti.

Nisu se ni osvestili a dočekao ih je kroz dve godine drugi roman, „Psi i ostali“ (1980) koji je potvrdio njenu izuzetnu darovitost i inteligenciju ali i srušio još jedan tabu vezan za žensku telesnost i seksualnost, otvoreno predstavljajući telesnu ljubav između dve devojke.

Ovaj roman je bio složenije strukture, razorne ironije, ludičke asocijativnosti, vrtoglave jezičke tenzičnosti.

Roman se čak našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, ali je dakako nije smeo dobiti.

A onda posle devedestih nastaje oćutkivanje i prećutkivanje oficijelene kritike što je jedan od oprobanih modela marginalizacije žena u književnosti, pogotovu politički nesaglasnih, a Biljana je bila i to, više nego dovoljno da uznemiri čuvare nacionalnih svetinja i patrijarhalnog svetonazora.

Biljana je tako postajala nevidljivom za mnoge generacije čitalaca kako to primećuje književna teoretičarka Sonja Veselinović, autorka obimne analitičke studije „Biljana i Ostali“ (KCNS, Novi Sad, 2025).

Biljanin status postao je veli Sonja: „… izolovan, postala je kultna autorka za odabrane, uz slabu vidljivost u kulturnom polju“.

Ali kako to biva, njene knjige same pronalaze prevodioce i izdavače.

Nije im potrebna potpora države ili Ministarstva kulture, ni književni agent ni neknjiževni posrednik.

Sva tri romana („Pada Avala“, „Psi i ostali“, i „Duša jedinica moja“) prevedena su na engleski i objavljena jedan za drugim agilnošću prevodioca Džona Koksa.

Njen drugi roman, „Psi i ostali“ izašao je na nemačkom, u prevodu Mari Alperman i Tijane Matijević.

Drame joj je na francuski prevela Mirej Roben.

Krajem prošle godine Kontrast je objavio njenu jedinu zbirku pesama „Čuvar“, s dodatkom pesama pronađenih u zaostavštini, priredila ih je i predgovor napisala Sonja Veselinović.

Treba podsetiti da je početkom novog milenijuma, 2006, Narodna knjiga štampala reizdanja romana, „Pada Avala“ i „Psi i ostali“, s pogovorom Jasmine Lukić.

Lom je 2016. štampao oba romana.

Tako privatni izdavači donekle nadoknađuju prazninu čineći ono što ne čine profesori na fakultetu književnosti držeći studente podalje od građanske aktivistkinje i njene „jeretičke“ proze.

U znak poštovanja prema Biljaninom antiratnom aktivizmu njeni prijatelji i Žene u crnom štampali su 2021. knjigu sećanja „Buntovnica s razlogom“, s njenom prozom iz zaostavštine, angažovanim tekstovima i sve četiri Biljanine drame („Urlike Majnhof“, „Leti u goru kao ptica“, „Centralni zatvor“ i „Soba na Bosforu“).

Ovih dana izdavač Biblos, zahvaljujući filozofu Iliji Mariću, štampao je, i napisao pogovor, Biljanin diplomski rad iz filozofije „Biblija i Kjerkogorovo stanovište“.

Biljana živi, uprkos, ili upravo zato.

Možda i da sačuva obraz Beogradu kao što je to činila celog života, rođena Beograđanka.