Nova knjiga Veselina Markovića "Šarlotino dvorište" u izdanju Arhipelaga 1Veselin Marković Foto promo Arhipelag

„Šarlotino dvorište“, nova knjiga eseja Veselina Markovića, jednog od vodećih savremenih srpskih pisaca, upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga, u ediciji Znakovi. Veselin Marković u novoj knjizi govori o filmovima koji su nastali po velikim delima moderne književnosti, i o knjigama koje su bile izazov i za čitaoce i za filmske reditelje. Od „Solarisa“ Stanislava […]

„Šarlotino dvorište“, nova knjiga eseja Veselina Markovića, jednog od vodećih savremenih srpskih pisaca, upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga, u ediciji Znakovi.

Veselin Marković u novoj knjizi govori o filmovima koji su nastali po velikim delima moderne književnosti, i o knjigama koje su bile izazov i za čitaoce i za filmske reditelje.

Od „Solarisa“ Stanislava Lema, do „Lolite“ Vladimira Nabokova, od pojedinih romana iz Prustovog „Traganja za iščezlim vremenom“, do romana Džona Faulsa „Žena francuskog poručnika“, od Džojsove priče „Mrtvi“ do Hemingvejeve priče „Ubice“, od romana „Iskupljenja“ Ijana Mekjuena, do drame „Mačka na usijanom limenom krovu“ Tenesijs Vilijamsa…

Posebno mesto u Markovićevoj knjizi predstavlja tumačenje filmova koji su nastali po romanima koji se zasnivaju na planiranim slučajnostima.

Tu se Marković najviše bavi romanima „Džejn Ejr“ Šarlote Bronte i „Zločin i kazna“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.
Neki od ovih romana i priča doživeli su i više ekranizacija.

Po Solarisu su snimljena tri filma, kao i po Hemingvejevoj priči „Ubice“ ili po drami „Mačka na usijanom limenom krovu“.

Čitav niz Prustovih romana postao je osnova za poznate filmove. Marković detaljno analizira postupke pisaca i postupke reditelja, pokazuje razlike između knjiga i po njima nastalih filmova koje smo voleli, utvrđuje razloge neuspeha pojedinih filmova koji su pošli od tako velikih i čitanih dela.

Ili, pak razloge zbog čega su pojedini filmovi danas privlačniji, pa umetnički možda i uspeliji od knjiga po kojima su nastali.
„Šarlotino dvorište“ nastajalo je u dužem vremenskom periodu, i ono je nedvosmislena pohvala čitanju knjiga i uživanju u filmovima.

Ova knjiga, istovremeno, na ličnom primeru svog pisca Veselina Markovića pokazuje kako se postaje strasni čitalac knjiga, i kako se postaje strasni gledalac filmova.

„Šarlotino dvorište“ je, međutim, i svojevrsna intelektualna autobiografija o odrastanju i sazrevanje kroz čitanje knjiga i gledanje filmova, o tome kako se pred čitaocem dobrih knjiga i gledaocem dobrih filmova otvaraju novi svetovi, dok svet u kome se čitaju knjige i gledaju filmovi postaje razumljiviji, makar ne bio i plemenitiji.

Romansijer, pripovedač i esejist Veselin Marković (Beograd, 1963) objavio je tri knjige priča, dva romana, knjigu putopisa, kao i dve studije.
Markovićeva proza objavljivana je u Norveškoj, Sloveniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Italiji, Velikoj Britaniji, Poljskoj i Bugarskoj.

Za roman „Izranjanje“ dobio je Vitalovu nagradu za knjigu godine, dok je za roman „Mi različiti“ dobio tri nagrade: Nagradu grada Beograda, „Bora Stanković“ i „Matijević“, a nacrt tog romana dobio je i stipendiju „Borislav Pekić“.

Veselin Marković poslednjih godina živi u Strazburu, a Arhipelag je pored njegovih nagrađenih romana objavio i njegovu knjigu putopisa o „Norveškoj Svetlost na vodi“ i knjigu pripovedaka „Prošlost nikad ne prođe“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.