Obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika 1Foto. Screenshot/Promo

Međunarodni dan maternjeg jezika bio obeležen juče širom sveta, u znak sećanja na studente koji su ubijeni 21. februara 1952. godine u Dakiju, u istočnom Pakistanu. Studenti su protestovali jer njihov jezik nije proglašen za zvanični. UNESCO je 1999. godine, ovaj dan proglasio danom maternjeg jezika.

Dejan Masliković iz Ministarstva kulture i informisanja govorio je o značaju ćiriličnog pisma i o tome da treba da mu se posveti mnogo više pažnje.

„Ćirilica je jedna od glavnih indentiteta srpskog naroda i od velike je važnosti da bude očuvana“, rekao je Masliković na panel diskusiji koju je organizovao Color Media Group, i dodao je ćirilica priznata i shvaćena.

U Srbiji je u upotrebi još 13 jezika nacionalnih manjina, u kojima 65.000 učenika pohađa nastavu. Maslinković smatra da Ministarstvo kulture posvećuje mnogo više pažnje nego resor državne uprave.

Sreto Tanasić, lingvista i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, smatra da nisu rešili status srpskog jezika, kao nacionalnog jezika, u Srbiji.

„Po Ustavu, srpski jezik je naveden kao službeni jezik u Republici Srbiji, međutim ništa posle toga nije urađeno da on zaista bude kao nacionalni jezik“, rečeno je na panel diskusiji „Jezik kao hranitelj naroda”.

Srpski jezik postao je nešto „nevažno i usputno“, umesto da ga uređujemo da zaista bude izgrađen jezik.

Profesor Filološkog fakulteta Aleksandar Milanović složio se sa svojim prethodnicima na panel diskusiji i dodao da su prava jezika nacionalnih manjina maksimalno zaštićena, po važećem Zakonu, a naročitu po predlogu izmena i dopuna Zakona.

„Jedno je šta o jeziku misli drušvo, a drugo je šta o jeziku misli država“, rekao je na današnjoj panel diskusiji i podelio svoju zabrintost o pristupu Srbije prema maternjem jeziku.

Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, govorila je o značaju biblioteka i nazvala ih „osnovom kulture”. Smatra da je Zakon o umetničkoj delatnosti sprečio zatvaranja mnogih biblioteka u Srbiji.

„Biblioteke su jedino mesto na kojim možete da dođete u susret sa kulturom. Knjiga i jezik su osnova indentiteta“, rekla je Ninkov.

Naglasila je da je veoma važno da dete od svog rođenja nauči da dobro govori maternji jezik.

Adam Sofronijević, jedan od najvećih srpskih stručnjaka za digitalizaciju, govorio je o ulozi digitalizacije u očuvanju maternjeg jezika.

„Digitalizacija je jedan alat koji sve te nove strukture koje društvo sebi dodaje, dobiju funkciju“, rekao je Sofronijević.

Istoričar Dejan Ristić govorio je o tome da li je srpski jezik ugroženiji danas nego ranije.

„Savremenici istorijskih pojava promenu doživljavaju kao najlepšu ili najgoru. Postajali su periodi kada je ćirilica tokom istorije bila zabranjivana, kao na primer za vreme okupacije Austrougarske, od jeseni 1915. pa do leta 1918. godine. Potiskivanje ćirilice javilo se i za vreme Drugog svetskog rata“, rekao je na panel diskusiji „Jezik kao hranitelj naroda”.

Tribina je završena govorom prof. Milanovića o savremenoj književnosti i o njenom značaju – Da li je književnost zadržala svoju osnovnu funkciju, tačnije razvijanje vokubalara čitaoca?  Smatra da je potrebna osoba ili institucija koja bi se bavila razvojem srpskog jezika.

Cilj tribine bio je podizanje svesti o ugroženosti srpskog jezika i ćiriličkog pisma, takođe i o važnosti institucionalne podrške povodom ovog pitanja.

Program je vodila moderatorka Jovana Milovančević, a bio emitovan na Youtube kanalu Color Media Group.

close
Obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.