Dr Nađa Tešić (1939 – 2014), književnica rođena u Užicu i sestra oskarovca Stojana Stiva Tešića (1942 – 1996), koja je stvarala i bila društveno angažovana u SAD, preminula je 20. februara u Njujorku.
Kao petnaestogodišnja devojčica, 1954. godine je otišla u SAD kako bi se sa majkom i bratom pridružila ocu koji je ranije napustio Jugoslaviju i živeo u Čikagu. Obrazovala se na univerzitetima u SAD i Francuskoj, doktorirala francusku književnost na Sorboni i bila profesorka na nekoliko svetskih univerziteta. Autorka je nagrađivanih romana – „Daleko od Vijetnama“, „Borac u senci“, „Rodna gruda“, i „Umreti u Čikagu“. Njeno autobiografsko i imigrantsko svedočenje u kome se osvrće na Užice i Srbiju, a koje je 2012. godine na srpskom jeziku objavio Službeni glasnik. Oprobala se kao glumica i igrala glavnu ulogu u filmu „Nađa u Parizu“ (1965) Erika Romera, ali je karijeru glumice ubrzo napustila.
Osim po književnoj zaostavštini i velikoj ljubavi prema Srbiji i Užicu, Nađa Tešić biće upamćena i po antiglobalističkim stavovima i oštroj kitici američke politike, zbog čega je često portretisana kao ženski Če Gevara. Bila je učesnica protesta protiv rata u Vijetnamu, Studentskih protesta 1968. u Parizu, među prvima je posetila Kubu a sa organizacijom Remzi Klarka organizovala u SAD demonstracije protiv NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.
Prilikom boravka u Užicu, u junu 2008. godine, kada je govorila o stvaralaštvu svog brata, bila je u majici sa likom Če Gevere i sve vreme, tokom razgovora za Danas, insistirala da joj se obraćam sa drugarice, objasnivši da ona „ne može da bude gospođa, jer je u životu mnogo toga radila kako bi zaradila novac za obrazovanje“.
– Nosim majicu sa likom Če Gevare da izrazim protest protiv imperijalizma i globalizma, koji su započeli u SAD i šire se svetom. Svaka zemlja trebalo bi da neguje svoju kulturu i da sama odabere načine na koji želi da živi, ali danas to nije moguće zbog medijske i ekonomske diktature jedne zemlje – rekla je za Danas Nađa Tešić.
Za svog brata Stiva Tešića, scenaristu i dramskog pisca koji je 1979. godine nagrađen Oskarom za scenario filma „Breaking Away“ u režiji Pitera Jejtsa, koji je kao i ona oštro kritikovao američku politiku i američko društvo, rekla je da je „umro od gneva, jer je bio nemoćan da bilo šta uradi“.
– Ja sam se pridružila organizaciji Remzi Klarka da se borim i to me je spaslo. Želela sam da ispričam drugačiju priču o Srbiji – svedočila je pre šest godina Nađa u razgovoru za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
