Foto: JPF "Bez prevoda"Predstavom „Rolerkoster“ Ateljea 212 u užičkom Narodnom pozorištu, otvoren je 27. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“, pod sloganom „Parče hleba, parče neba“. Narednih sedam dana isto toliko predstava iz zemalja regiona boriće se za nagrade, odnosno Ardalione.
Festival je otvorio predsednik žirija, scenarista Radivoje Dinulović.
„Posebno volim ovaj festival zbog ljudi koji ga vode, a ne stide se, i ne boje, da ga i dalje nazivaju „jugoslovenskim“. Takođe, cenim i one teatre koji na njega dolaze, iako možda u njihovim sredinama to ne nailazi na naklonost ljudi”, rekao je Dinulović.
Ovogodišnji slogan festivala je „Parče hleba, parče neba“.
“Ovaj slogan i predstave okupljene oko njega, upućuje na misao da hleb može biti i nešto puno više od svakodnevne trke za preživljavanjem i da nebo ne mora biti u nedostižnim visinama nego tu među nama”, ocenio je ranije selektor Bojan Munjin.
Upravo i predstava „Rolerkoster“ Ateljea 212, podseća na tu poruku, dok prateći tri generacije prikazuje različite poglede na uticaj tehnologije na savremenog čoveka, ali i pragmatizam iskazan kroz odricanje indetiteta zbog ličnog doba. Publika je ovoj predstavi dala visoku ocenu – 4,6.
Rediteljka Milica Kralj, ocenila je apsurdnim činjenicu da se toplina u predstavi najviše pronalazi upravo tamo gde ne bi trebalo da je ima, u veštačkoj inteligenciji, robotu Šili.
„Pogledajte šta je danas moderno. To su prazni zidovi. Ne znate da li ste u hotelskoj sobi ili nekom modernom domu.Svemu toplinu daju ljudi, ali koliko je topline uopšte ostalo u nama? Da li će roboti postati toplija bića od nas, sa emocijama, dok se mi gubimo u zapitanostima?“, pita se rediteljka.
Dramaturškinja, Jelena Kajgo objašnjava da je predstava krenula od pitanja identiteta.
„To pitanje je interesantno i sa verskog stanovišta, posebno starijim generacijama. Oni su, recimo, odrastali u komunizmu, možda se okretali pravoslavlju, više formom nego suštinom. Zanimljivo je i iz perspektive emigranata. Da li multikulturalnost zaista može da zaživi? Da li to mogu mešoviti brakovi? Pitanje je – šta nas zapravo određuje i u kojoj meri“, kaže Jelena Kajgo.
Dara Džokić, koja tumači lik majke, Ljiljane dodaje da svi mi imamo neizesnost, strah od toga šta smo napravili od ovog sveta i šta ćemo tek napraviti.
„Tehnološka revolucija, koja je sama po sebi dobra, donosi i ono što nam je nepoznato. Ušla je u naš život kroz ekrane. Izlazićemo u restorane tako što će svako sedeti u svojoj kući, a osećati ukus preko šlema. Normalno je plašiti se, ali čovek je to smislio. Mi smo to napravili“, rekla je ova glumica.
Publiku je na ulasku u salu dočekao amaterski hor GLAS, uz omaž Dejvidu Bouviju i Frediju Merkjuriju, poručivši da i kada ste pod pritiskom (Under pressure) predstava mora da se nastavi (The show must go on).
Tradicionalno, u holu pozorišta, i ove godine otvorena je izložba fotografija sa prethodnog festivala, koje je zabeležio njenog hroničar, fotograf, Radovan Baja Vujović.
Druge večeri festivala na programu je „Čudo u Šarganu“ ,Jugoslovenskog dramskog pozorišta,p rema komadu Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
